Културна манифестација у част Светог Саве у Српском културном центру у Паризу
26. јануара 2018.г., на навечерје празника Светог Саве и управо у част првог српског архиепископа, у Српском културном центру у Паризу организован је веома разноврстан и интересантно конципиран културни догађај. Манифестација се, наиме, састојала из три дијела, која су била пропраћена символичним успињањем дуж три нивоа зграде Центра, и у себи је објединила неколико еминентних излагача.
У првом дијелу, саговорници ђакона Ненада Илића, који је вршио улогу модератора, били су др Андреј Јефтић, доцент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, и Његово преосвештенство владика Григорије. Тема прве сесије била је писменост и књига, нарочито у контексту Светог Писма. Андреј Јефтић подвукао је значај просвјетитељске мисије Светога Саве истакавши да је управо описмењавање оно што разликује примитивне трибалне заједнице од оних цивилизованих, односно народа. Владика Григорије говорио је о Библији као књизи која није списак заповјести и прописа издиктираних од стране Бога, већ Богом надахнута књига писана од стране људи и ради људи, која притом нема за циљ да им просто пружи одређене информације (информира их), већ да их обликује као личности (односно – формира их).
Други дио манифестације у центру свог интересовања имао је слику. Овдје су саговорници сликарке Јелене Јефтић били такође сликарка игуманија мати Ефимија, као и ђакон Ненад Илић, овога пута првенствено као редитељ. Говорећи о савременом српском иконопису мати Ефимија истакла је да је он утемељен на средњевјековном насљеђу, које је назвала савршеним, између осталог и због тога што су се у том периоду сви најеминентнији умјетници бавили црквеном умјетношћу. Она је, поред осталог, подвукла и то да је услов да неко наслика добру икону веома добро познавање како историје умјетности, тако и најрелевантнијих савремених умјетничких збивања. На питање о томе може ли покретна слика послужити као мисионарски медиј савременој Цркви, Ненад Илић изнео је веома интересантна размишљања о томе да, насупрот увријеженом мишљењу да покретна слика представља заправо наставак западне умјетничке традиције, а не иконе и фреске, покретну слику ипак можемо препознати и на фрескама на којима се неријетко једна те иста личност слика неколико пута у различитим радњама које обавља у оквиру осликаваног догађаја. Говорећи о разлици улоге и значаја коју слика има данас у односу на Средњи вијек, Илић се критички осврнуо на својеврсну инфлацију слика која је данас на снази, будући да у било ком телевизијском програму посматрамо око 25 слика у секунди, те је јасно да је слика у извјесном смислу обезвријеђена у односу на доба када је она представљала ријеткост и имала много већи (мисионарски) значај.
Трећи и завршни дио манифестације представљао је разговор о књизи владике Григорија ”Преко прага”. Не желећи да сам суди о квалитетима свога дјела, владика се највише задржао на мотивима и инспирацији који су га подстакли да напише ову збирку прича. Централну улогу у том смислу играла су ратна збивања и искуства, о којима владика говори као о трауми, не заборављајући притом ништа мање значајне примјере и епизоде изузетне људскости које је видио и доживио од стране припадника сва три зараћена народа. О таквим случајевима владика говори као о цвјетовима израслим из ратне таме, наглашавајући њихов значај подсјећајући на то да уношење и најмање свјетиљке у мрачну просторију ипак производи доминантан утисак да је у просторији свјетлост, а не тама. Он је са присутнима подијелио детаље из три своје приче: ”Сакиб”, ”Крштеница” и ”Жива вода”. Алудирајући на својеврстан узлазни вход кроз здање Српског културног центра током ове културне вечери, владика је своје излагање завршио поуком да свој живот треба да градимо као кућу чији је темељ вјера, прозори нада, а кров без чега све друго остаје непотпуно – љубав. Осврћући се на конкретан садржај манифестације, своју поуку конкретизовао је рекавши да смо започели од темеља који је ријеч, књига, наставили са иконом, која је наш прозор у онострано, а завршили под кровом приче о љубави, и то према сваком човјеку, сљедујући Христу, чак и непријатељу! Након званичних излагања дружење је настављено питањима и одговорима, те спонтаним разговором окупљених, током којег је владика заинтересованима и потписивао примјерке књиге.
