Бесједа Еп. Григорија на сахрани Ђорђа Јанчића
Члан Црквеног одбора парохије Суторинско-крушевичке г. Ђорђе Јанчић(1947-2018) упокојио се у Господу 25. фебруара 2018. На сахрани 26. фебруара, код Црве Св. Преображења у Суторини, родбини и присутнима Епископ Григорије обратио се ријечима:
Драга браћо и сестре, драга Весна, дјецо и унучади, драги оче Благота,
Веома је тешко наћи праву ријеч када се растајемо од некога кога волимо, а нарочито је тешко пронаћи праву ријеч када одлазе најбољи међу нама. Ми смо данас свједоци да од нас одлази прије свега прави човјек, искрени и истински човјек, али подједнако и прави супруг и отац, прави дјед, истински пријатељ и сусјед. А као владика могу да кажем и потврдим – а сигуран сам да се са мном слаже и отац Благота – да из наше парохије одлази и истински стуб и ослонац, значајна подршка и снага. И без обзира што је његовом одласку претходила тешка и подмукла болест, сви смо ми на вијест да је Ђоко преминуо уздрхтали и осјетили да губимо један важан и непоколебљив ослонац, једно истинско упориште. Тако бива, браћо и сестре, када од нас одлази прави и велики човјек. Међутим, Ђоко је оставио иза себе не само траг људскости, честитости и вредноће већ и једно дивно потомство, одгајано у љубави, пажњи и доброти. Ко је иједанпут срео Ђока Јанчића, био је дотакнут његовом људскошћу која кријепи и која се никад не заборавља. Ја сам, нажалост, ријетко имао прилику да се с њим сусрећем и разговарам. Ипак, из тих наших ријетких сусрета заувијек сам понио осјећај топлине и доброте које се не могу ријечима исказати, а вјерујем да је и сваком од вас који сте макар једанпут срели и чули овог изузетног човјека врло добро позната та неизрецива топлина и величина његовог срца.
Драга дјецо и унуци, драга Весна, ви сте имали ту велику привилегију да се непрестано напајате топлином и добротом његове душе. Ви сте стога неизмјерно богати људи, ви сте насљедници доброте и љубави вашег дједа, оца и супруга, а ваше насљедство је неуништиво и неразориво. С колико ми је само љубави говорио о свакоме од вас – о томе како сте, гдје сте, шта радите… Толику љубав према ближњима може имати само човјек који уистину воли Бога, али – с друге стране – људи с тако истанчаним осјећајем за друге, макар имали и тијело какво је било Ђоково – снажно и челично – морају негдје изнутра, у души, пострадати и, ево, у коначници и отићи од нас. Ви ћете – испуњени и руковођени његовом љубављу и осјећајношћу – сигурно исто тако бити саосјећајни, добри и племенити људи као што је и он сам то био. То ће у свијету у којем живимо уједно бити ваша највећа врлина, али и ваша најрањивија тачка. Нека би благи Господ дао да се данас – када смо тужни, немоћни и у жалости – окријепимо и утјешимо овим подјсећањем на Ђокову људскост, топлину и доброту. Како вријеме буде пролазило, све више ћете се сјећати, драга дјецо, његове топлине и доброте, и тако јачати и охрабривати једни друге и на крају нећете бити уцвељени, него ћете бити поносни синови и кћери, потомци једне дивне личности, једне племените и честите лозе Јанчића.
