Српска православна црквена општина у Дубровнику, Архив Србије и Народна библиотека Србије најављују да ће отварање изложбе „Култура Срба у Дубровнику 1790-2010. Из ризнице српске православне цркве Светог Благовештења“ бити одржано у петак, 29. јуна текуће године, у 19 сати у Архиву Србије.

Изложба је резултат вишегодишњег рада интердисциплинарног тима стручњака да се обради и презентује културно наслеђе Срба у Дубровнику.
Вредношћу, разноврсношћу и бројем изложених експоната, изложба представља један од изузетних догађаја у култури Србије.
Очекује се да се током отварања изложбе домаћим и страним званичницима обрате Његова светост патријарх српски Иринеј, Предраг Марковић, министар културе, информисања и информационог друштва, његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије, његова екселенција Жељко Купрешак, амбасадор Републике Хрватске у Републици Србији, Горан Спаић, парох српске православне цркве Светог Благовештења, Дејан Ристић, вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије и др Мирослав Перишић, директор Архива Србије.
У уметничком делу програма наступиће Јасмина Јанковић, пијанисткиња и Андреа Марић, вокална солисткиња, које ће извести композиције за клавир Милеве Константиновић рођ. Опуић.
Аутори изложбе и каталога су Горан Спаић (Српска православна црквена општина у Дубровнику), Јелица Рељић и др Мирослав Перишић (Архив Србије). Аутори књижног дела поставке су протојереј-ставрофор Славко Зорица (Српска православна црквена општина у Дубровнику) и др Оливера Стефановић (Народна библиотека Србије).
Ауторка ликовно-графичког дизајна изложбе је Озарија Марковић-Лашић.
Изложбу прати богато илустратовани каталог на 430 страна, у издању на српском и хрватском језику.

Поставку чини преко 250 експоната из фондова и збирки Музеја, Библиотеке и Архива Српске православне црквене општине у Дубровнику.

Поставка је конципирана у неколико тематских целина:
– Иконе – представљено је 40 икона из периода од 15. до 19. века. 
– Јеванђеља /најстарији је Нови завјет, штампан на црквенословенском (рускословенском) језику у Кијеву 1703. године/. Пажњу привлачи Јеванђеље из Кијева, у сребрним позлаћеним оковима, штампано 1833.
– Литургијске сребрнине:
Изложено је пет немачких ренесансних тањира од месинга који су служили као посуде за прикупљање новчаних прилога за време богослужења. Затим сребрни и позлаћени путири из 17–19. века украшени декоративним мотивима и гравираним натписима вредних златарских дубровачких златара православаца, италијанских, аустријских и немачких радионица, затим луксузни аугсбуршки путир (калеж) из 18. века. 
Ручни крстови за благослов из 17-19. века, кандила, свећњаци… Нарочито су занимљива два кивота за причешће болесних са детаљним приказима – моделима обеју дубровачких православних цркава.

Посебну целину чине заветни дарови, накит и сребрне плочице.
 Ради се о заветном накиту прикупљеном за градњу цркве на Бонинову и за изградњу Благовештенске цркве у Граду. Представљен је женски и мушки грађански накит из средине 19. века, увезен из Венеције, Трста и Беча, затим народни златни накит који су израђивали дубровачки златари, као и традиционални накит од филигранског сребра домаће израде, који је припадао српској грађанској ношњи 19. века.
Изложен је и богослужбени текстил – антимиси с почетка и средине 19. века и богослужбена одејанија с краја 19. века.

Посебно значајна су документа из Архива Српске православне црквене општине, до сада углавном непозната: посланица на пергаменту из средине 18. века манастира Тврдош, домовни протокол из 1832, препис уговора из 1790. о куповини куће за цркву на Посату, Попис православних породица у Дубровнику из 1821, писма Ђорђа Николајевића и епископа Јосифа Рајачића из 1830, у вези са отварањем школе за српску децу, Инвентар цркве на Бонинову из 1831, списак приложника за зидање цркве и гробља на Бонинову из 1836, оставинска решења добротвора. 
На изложби посетиоци ће моћи да виде оригиналне рукописе књижевника Иве Војновића („Смрт мајке Југовића“ и „Лазарево васрксење“), Светозара Ћоровића („Зулумћар“), Андра Мурата („Селим паша“), Андре Гавриловића („Дубровник и Вук Караџић, цртице из историје српске књижевности“).
Посебну целину представљају старе и ретке књиге штампане у периоду од 17. до 19. века.
 Изложбу богатијом чине и дела Влаха Буковца из средине 19. века на којима су портрети великих српских добротвора из породица Бошковић и Опуић, затим портрети Руђера Бошковића, Ђорђа Николајевића и других личности који су рад непознатих мајстора.

Изложба ће бити отворена до 30. септембра 2012. године, од 10 до 18 часова (осим понедељком).

извор: Архив Србије