Дружење и радионице за младе активисте ОМС Горажде и ОМС Требиње
Одбор за међурелигијску сарадњу Горажде организовао је у суботу, 14.априла 2018. године, једнодневну посјету Требињу за групу младих из Горажда и Новог Горажда при чему су, заједно са члановима и активистима Одбора за међурелигијску сарадњу Требиње, провели радионице под називом “Мир и религија“ и “Идентитет“, дружили се и посјетили вјерске објекте у самом центру Требиња.
Требиње, смјештено на југу Херцеговине, испод планине Леотар наслоњено обалама на ријеку Требишницу, једну од најдужих ријека понорница у Европи, надомак Требињског поља, обилује културним и историјским споменицима који датирају из времена Илира и Грка па све до времена аустроугарске окупације. Красе га како природа тако и оно што је људска творевина, манастири: Дужи, Добрићево, Тврдош, Петро Павлов манастир, Завала, Херцеговачка Грачаница, потом Осман-пашина џамија, катедрала Мале Госпе, Перовића мост, музеј Херцеговине и многа друга знамења.
“Требиње није ни село ни метропола. Оно је метафора, сан! Оно је једна светла тачка у животу Херцеговаца, оно је место које сањају да ће се у њему настанити када буду остарели. Требиње је медитеран, јер док у њему седите и гледате врхове чемпреса, осећате да је море иза брда… Тамо се живи као на мору а није обешчашћено туризмом као море.“ (Момо Капор)
Суботњи дан је обухватио посјете Осман-пашиној џамији, Саборном храму Преображења Господњег и катедрали Мале Госпе у Требињу.
Госте је у џамији дочекао требињски имам Садмир ефендија Мустафић и казивао је о градњи џамије, њеном рушењу и обнови дочаравши причу о Осман-паши који је, како легенда каже, био позван од стране султана у Истанбул да би султан упознао тога човјека који је изградио већу џамију од султанове јер је Осма-пашина џамија у Требињу већа је Султан Ахмедове џамије, познате као Царева џамија. ,,У Требињу моја подорица и ја живимо у миру и нисмо доживјели никакав ексцец, међутим, жалим што, изузевши љетни период, џамију не посјећује више вјерника од броја чланова моје породице. Муслимански живаљ из Требиња је иселио у току ратних дешавања и људи долазе у прољеће и љето, највише они из иностранства“, објаснио је имам Садмир Мустафић.
Катедрала Мале Госпе грађена од 1880. до 1884. године је катедрална црква Требињско-мрканске бискупије, реновирана је 2000. године. Неки од учесника пројекта никада раније, кажу, нису видјели унутрашњост катедрале у којој велику пажњу привлаче оргуље које су највећи и најсложенији музички инструмент. Ентеријер је богат витражима, фигурама, сликама које су код једне од учесница изазвале имресију да, како је рекла: ,,Ово, заиста, асоцира на небо.“
Саборни храм Светог Преображења Господњег налази се у самом центру града. Храм је грађен од 1888. до 1908. године. ,,Интересантна је унутрашњост храма која је украшена како фрескама које су уобичајене, а то су ликови светитеља, тако и ликовима неких од наших научника, како видите – Никола Тесла, Милутин Миланковић и многи други“, објаснила је домаћин Миља Тупањанин.
Радионице за младе двају одбора за међурелигијску сардњу одржане су у Епархијском дому Саборног храма Светог Преображења Господњег у Требињу.
,,Сваки истински вјерник, неовисно био он хришћанин или муслиман, увијек ће се залагати за мир, који је, према једној од дефиниција, одсуство рата. Нема тог побожног човјека који ће на овоме свијету призивати рат у име Бога, јер је Бог мир и човјек треба да се учи животу у миру с Богом, па ће лахко живјети и у миру с људима. Људи често заборављају да они и у овоземаљском животу већ могу да живе џенет или џехенем односно рај или пакао, а то све зависи од нас самих, наших избора и путева којим ми бирамо ићи. Запитајмо се докле досежу наше границе прихватања другог и другачијег и колико смо ми изградили свијест да сваки појединац јесте центар свијета, али свог свијета, не свијета другог човјека“, рекао је Џенан ефендија Имамовић излажући предавање на тему “Мир и религија“.
,,Идентитет се учи, он није нешто што је урођено и уцртано у генима. Дијете се идентификује околностима у којима живи и неријетко дјеца која су одрастала без љубави и пажње у периоду зрелости имају проблем комплекса ниже вриједности и боре се с осјећајем безвриједности. То, међутим, никако није тачно јер нас је Бог све створио из љубави јединствене и непоновљиве и сваки од нас има мисију на овоме свијету који треба да волимо и да заволимо себе у том свијету“, казала је Миља. Као један од примјера негативног идентитета истакла је припадност оним навијачким групама које су легло и покретач криминалних радњи младих људи који, с изузетком, често не знају набројати ни први тим клуба за који навијају, али су у име и за боје тог клуба спремни угрозити и туђи и свој живот.
По свршетку оба предавања услиједила је пригодна дискусија о темама и појмовима које су предавачи, Џенан ефендија Имамовић и Миља Тупањанин, прилагодили свијести и интересовањима младима, као што су: религија, мир, монотеизам, политеизам, индентитет, позивитиван и негативан идентитет, суживот, вјера и многи други.
,,Све што у основи садржи љубав и што се гради на љубави може да ми помогне да се изградим као личност и да имам свој идентитет, а све што има као основу негативно осјећање, ма какво оно било: мржња, страх, очај, и сва друга, не може бити на корист човјеку. Можда привремено, али кад-тад таква идентификација покаже право лице. Јер, не могу ја идентитет хришћанина градити тако што би ми било прече умјесто љубави према хришћанству гајити мржњу према свима осталима који нису хришћани, а нажалост таквих проблема имамо у нашим срединама“, одговорио је Јован Кошарац, активиста Одбора за Међурелигијску сарадњу Горажде, на питање ‘Како млади доживљавају идентитет и како га граде?’.
,,Ми млади, у основи рођени у вријеме рата и након рата, смо освјежење, ми смо снага која је дошла као утјеха протеклим сукобима и ми треба да смо свјесни нашег значаја и личним залагањем да допринесемо да живимо у што већој љубави и саосјећању једни са другима, не једни покрај других. Недавно је, у току васкршњег пријема у порти цркве Светог Ђорђа у Новом Горажду, главни имам Меџлиса Исламске заједнице Расим ефендија Џафић казао да је много више година у којима смо ми чинили једни другима добро него лоше и нека нам то буде наук и учење“, добровољно је закључио млади активиста Исмаил Ћулов.
Чланови и активисти ова два Одбора су на неформалном састанку изнијели и неке приједлоге за будуће заједничке активности које ће, надају се, провеси заједничким залагањем. Чланови Одбора за међурелигијску сарадњу Горажде исказали су неизмјерну захвалност Одбору за међурелигијску сарадњу Требиње, посебно домаћинима Миљи Тупањанин и Садмир ефенидији Мустафићу, потом младим активистима Одбора за међурелигијску сарадњу Требиње, Епархијском дому Саборног храма за простор уступљен за одржавање радионице и дружење, затим Међурелигијском вијећу у Босни и Херцеговини и Цатхолиц Релиеф Сервицес (ЦРС) за подршку овом догађају, уприличеном у оквиру пројекта Међурелигијске изградње мира.
(Драгана Јевтовић)
