Субота, 8.септембар – Изведена монодрама “Ћоркан“

У склопу манифестације “Шантићеве вечери поезије 2012“ која се одржава у организацији Српског просвјетног културног друштва “Просвјета“ ГО Мостар синоћ је у холу Владичанског двора, у Мостару, глумац и режисер Босанског народног позоришта Зеница Харис Бурина извео своју монодраму “Ћоркан“. Прича коју је Ноблеовац Иво Андрић испричао о Ћоркану и Швабици, главној луди у касаби и циркуској играчици –чија је појава свима узбуркала крв, већ деценијама одушевљава генерације, па је и Буринина интерпретација исте на публику оставила снажан утисак.

Срећан у Мостару

“Ова изведба за мене је посебно важна јер су у питању ‘Шантићеве вечери поезије’ – манифестација коју ја веома поштујем, па ме и позив организатора да учествујем у програму веома развеселио. Увијек сам био срећан пред мостарском публиком из разлога што сам као студент своје најљепше представе играо у овом граду, а сматрам и да Мостар има сјајну, образовану и паметну публику која зна да цијени оно што глумци доносе на сцену. Срећан сам и испуњен, подрудио сам се и да се на најбољи могући начин са сцене захвалим публици која је дошла”, казао је, након представе Бурина, који се налази на турнеји по бх. градовима и ово му је била 48 изведба “Ћоркана“.

Бурина признаје да се у овај лик заљубио још у основној школи и да је дуги низ година читао о њему и у глави имао јасну визију како би представа требала да изгледа, али и свијест да је још млад за њезино извођење. “Чак ни онда када сам по годинама био спреман, нисам желио да иступим без довољно животног и глумачког искуства. Све те ‘коцкице’ су се посложиле у 2011. години, када је била и 50-огодишњица од додјеле Нобелове награде Иви Андрићу. Сматрам да је то била година коју се исплатило да чекам“, каже глумац, а велико занимање публике и позитивне критике које га прате од самог почетка потврђују исправност његовог става.

Недјеља, 9.септембар

Отворена изложба “Штампарско издавачка и књижарска дјелатност мостарских Срба од 1878. до 2012.“ и промовисана књига “Српске православне школе у Мостару“

У оквиру манифестације “Шантићеве вечери поезије 2012“ која се одржава у организацији Српског просвјетног културног друштва “Просвјета“ ГО Мостар синоћ је у холу Владичанског двора, у Мостару, отворена изложба мостарског публицисте Зклатка Сердаревића, под називом “Штампарско издавачка и књижарска дјелатност мостарских Срба од 1878. до 2012.“, као и промоција његове књиге “Српске православне школе у Мостару“. О књизи је говорио књижевник Данило Марић, који је и отворио изложбу.

Непроцјењиви експонати

У оквиру изложбе приказане су насловне странице књига и часописа, поштанске разгледнице и рекламне поруке, богатство амблема на рачунима и сличним пословним документима, фотографије бројних српских књижевника и интелектуалаца из различитих периода њихових живота, факсимил молбе Алексе Шантића и Светозара Ћоровића упоћене Земаљској влади за одобрење излажења књижевног часописа ‘Зора’, оригиналан примјерак новине ‘Народ’ од 19. јула 1908. године, те бројни документи од којих су неки од непроцјењивог значаја.

“Сердаревић је вјештом руком искусног истраживача помео стољетну прашину по многим мостарским полицама и докучио оно што нам савременици не показују, а објективног посматрача ће да фасцинира размјена дјеловања наших предака, који су великим дијелом овдје изложени. Овом приликом ћу споменути и прву познату мостарску књигу, коју је из Благаја српски жупан Хума Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање, дао да се калиграфски живопише и испише, а која је и данас позната у свијету као велики споменик српској, али и европској и свјетској култури, препознатљива под називом ‘Мирослављево јеванђеље“’, казао је Данило Марић, приликом отварања изложбе.

“Израда фототипских издања поједених дјела насталих у ближој или даљој прошлости, а која су тема ове поставке, представљала би одавање највећег пијетета према њиховим ауторима, уједно би тиме опечатили нашу свијест и савјест. Само са овог нивоа и размишљања треба посматрати, доживљати и читати изложбу“, казао је аутор, Златко Сердаревић.

Посјетиоци могу погледати изложбу до дана затварања овогодишње манифестације “Шантићеве вечери поезије 2012“ (субота, 15. септембар).

Понедјељак, 10.септембар 

Сузе и радост на пројекцији филма ‘Мој брат Алекса’

Филм “Мој брат Алекса“ чија је пројекција уприличена јуче, у биоскопу “ЦинеСтар“, као дио манифестације “Шантићеве вечери поезије 2012“ која се одржава у организацији Српског просвјетног културног друштва “Просвјета“ ГО Мостар дубоко је ганула публику. Фим режисера Александра Јевђевића сниман је на аутентичним локацијама у Мостару, у периоду од 1988. до 1989. године. Живописне сцене из мостарске чаршије каква живи још у њиховим сјећањима, Алексиног Бранковца и несрећних љубави – праћене његовим стиховима у интерпретацији Драгана Стојнића – смјењивале су се на платну, једнако као емоције на лицу гледалаца. Врхунац вечери био је излазак Бранислава Лечића који је својевремено утјеловио лик Алексе Шантића да се поклони публици. У говору који је одржао и сам Лечић је показао да није ништа мање дирнут од људи са којима је гледао филм.

У филму су сјећања

“Нисам од оних глумаца који воле често да гледају своје филмове, прошла је деценија да нисам гледао овај филм, али овдје сам остао вечерас јер сам желио да са ове дистанце видим не само како изгледа оно што смо радили, него колика је снага тога. Потпуно сам потрешен и одушевљен чињеницом до које мјере се ствари понављају и колико је порука Шантића као човјека и пјесника јака, и, апсолутно – бар овдје – вјечна“, казао је Лечић додавши и да је за њега велика част што је имао прилику да одигра ту улогу, јер Шантић је, сматра глумац, својим животом и песништвом уобличио све што он осјећа.

“Када се земља распадала и људи без ичега напуштали своја огњишта, јављали су ми се цијелог свијета. Стизала су ми писма из Аустралије, Новог Зеланда, Патагоније, Јужноафричке републике… писали ми људи да највише жале за сликама живота – сјећањима. Молили су ме да им пошаљем овај филм, или, још боље, ако имам серију. Слао сам им. Данас свуда имам пријатеље који су ми захвални што сам им послао сјећања на живот какав су водили“, рекао је Лечић.

Глумац је поручио и да је сигуран да вријеме које долази мора да буде улазница за мир, братство, разумијевање и културу, рекавши да је то Шантић још онда знао и тако дјеловао, а ако и ми будемо у стању то да схватимо увијек ћемо и са свима лако наћи заједнички језик.

Уторак, 11.септембар

Уприличено књижевно вече посвећено стогодишњици смрти Османа Ђикића

Књижевно вече посвећено стогодишњици смрти пјесника Османа Ђикића одржано је синоћ у холу Владичанског двора, у оквиру манифестације “Шантићеве вечери поезије 2012“ која се одржава у организацији Српског просвјетног културног друштва Просвјета ГО Мостар. Том приликом је Веселин Гатало, потпредсједник СПКД Просвјета ГО Мостар изложио свој есеј под називом“Осман Ђикић, мртав и неумрли“ посвећен пјеснику и његовом дјелу

Поезија обиљежила једно вријеме

“Осман Ђикић није био обичан човјек, чак ни обичан пјесник. Опјеване љубави, патриотске или мушко – женске, у Ђикићевој поезији именују, поред љубави саме, и вријеме. У пјесми ‘Ђаурко мила’, препјеваваној и пјеваној и у турским војним походима, види се рефлекс времена које није признавало слободу ни у једном сегменту људских контаката, чак ни мушко – женских. Пјесник који је у исто вријеме поштовао и презирао конвенције, што турске – што аустријске, баш као и традиционалне – херцеговачке, није се мирио са својим временом и могао се отети оковима забрана и сагледати то вријеме довољно добро, са довољне удаљености да можемо критички, чак објективно, промишљати о тадашњим временима и политичком простору“, говорио је Гатало истакавши да би свести Османа Ђикића и брата му по пјесми и идеји, Алексу Шантића, само на српство, била велика грешка, без обзира на њихов доказани српски патриотизам и љубав према Србији. “И тада би се учинио гријех искривљења истине, један од најгорих гријехова памћења. И зато, да се не огријешим о мртве и живе, о себе и вас, о пјесника и његово дјело, уживаћемо у његовим пјесмама, јер је то непроцјењиво благо које нам је оставио“, рекао је, између осталог, Гатало.

Посјетиоци су имали посебну привилегију да погледају први филм икада снимљен у Мостару – снимак са сахране овог великана, направљен 1912. године, али и да чују његове пјесме “Моја љубав“, “Пред освит“, “На гробљу“, “Стишај се срце болно“, “Пјесми“ и “О, ти“ у интерпретацији младих глумаца Бојана Берибаке и Јелене Башић. Посебан допринос вечери дао је и музичар Але Пузић који је, на задовољство присутних, уз пратњу гитаре извео Шантићеве пјесме “Што те нема“ и “Емина“.

ВАЖНО ОБАВЈЕШТЕЊЕ ОРГАНИЗАТОРА:

ОТКАЗАНА ПРЕДСТАВА “КВАРТЕТ“
Из Позоришта Приједор јавили су нам да су са жаљењем приморани отказати представу ‘Квартет’ која је требала да буде одиграна вечерас у ХД херцег Стјепан Косача. Њихово писмо преносимо у цјелини:

“Поштовани пријатељи,
С неизмјерним жаљењем вас обавјештавамо да због болести глумице нисмо у могућности да будемо Ваши гости са представом “Квартет“, по тексту Роналда Харвуда, а у режији Дарка Цвијетића, у заказаном термину.

У нади за неким новим сусретом,
с поштовањем,
директор Позоришта Приједор Зоран Барош“

Најава

“Шантићеве вечери поезије 2012“ настављају се и сутра вече (четвртак 13. септембар) када је на програму промоција двојезичне збирке пјесама Алексе Шантића, под називом “Ми знамо судбу“, објављене на чешко – српском језику. Промоција се, такође, одржава у Владичанском двору с почетком у 20 часова. Књигу ће представити Стеван Тонтић, један од добитника књижевне награде “Алекса Шантић“ и Весо Ђорем, предсједник Удружења грађана “Лука Праг“ из Чешке Републике, које је и издало ову књигу.

Facebook

Google+

Twitter

Linkedin