У манастиру Житомислић данас је прослављена манастирска слава Благовијести и отворен нови музеј у који је постављена вриједни манастирска ризница која је након 27 година враћена у ову светињу, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ.
Музеј је отворио директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је Влада Републике Српске у највећој мјери финансирала изградњу овог објекта, а помогло је и федерално Министарство културе.
Давидовић је нагласио да је отварање овог музеја дио програма обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве.
Додао је да је Влада Републике Српске усвојила програм обиљежавања 2019. и 2020., а централни дио је да се покрене акција чувања баштине СПЦ-а и српског народа и када је у питању српски иконопис, српска стара књига, 500 година горажданске штампарије, те отварање пет музеја СПЦ-а, од којих је први у Житомислићу.
“Респектабилни људи су процијенили да СПЦ данас баштини мање од 10 одсто од онога што је кроз вијекове стварала, а ово што данас имамо у музеју је мање од 10 одсто онога што је манастир Житомислић имао“, навео је Давидовић.
Нагласио је да је овај музеј репрезент српског народа у Херцеговини, његове прошлости и будућности. “Манастир је изгубио фреске, камену пластику, огромне умјетничке вриједности. Без обзира што је постављено оно што је прошлост, музеј у својој поставци гледа у будућност. Нисмо потенцирали количину зла која се обрушила на овај манастир у неколико стотина година“, навео је Давидовић додајући да су у музеју тек два капитела са сломљеним стубовима који симболизују разарање манастира.
Присјетио се да је 1993. године био у појести манастиру Житомислић са тадашњим владиком захумско-херцеговачким Атанасијем. “Чинило ми се тада да нема шансе за човјека. Деструкција која је у БиХ од 1992. постојала водила је ка потпуном уништењу свега. Добро је ипак побиједило и видимо да излаза и за човјека увијек има“, нагласио је Давидовић.
Игуман манастира Житомислић подсјетио је да је данас слава манастира -Благовијести и да је славу увеличало отварање музеја. “Колики је значај манастира Житомислић сви добро знате и осјећате. Манастир је нажалост имао своју тужну историју, али је увијек милошћу Божијом обновљен и сада је још љепши и отворен за свакога“, казао је игуман.
Додао је да је манастир обновљен и у духовном смислу, а сада му је враћено и његово покретно културно наслијеђе. “Ово је богата ризница манастира која коначно, након 27 година, долази кући и први пут у историји улази у музеј, има своју поставку и биће доступна свима“, казао је игуман Данило.
Нагласио је да отварање овог музеја од великог значаја за цијели Мостар и БиХ, јер се ради о значајној збирци икона, рукописним и рано писаним књигама и умјетнинама. Навео је да је проф. Др. Љиљана Шево урадила поставку музеја.
“Све то говори да наш манастир и наш народ овђе живи вијековима и оставља за собом богат траг“, нагласио је игуман. Додао је да су вриједну манастирску ризницу 1992. године спасиле монахиње овог манастира и пренијеле је у Србију. Иконе су потом рестауриране и враћене у Епархију.
У музејској поставци налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека – ђела српских, итало-критских и руских аутора.
Међу српским иконама најзначајније су `Житомислићке двери`, које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, ђело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос и једна је од четири такве у свијету.
Осим икона, манастир посједује и шест јако вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија датира из 14. вијека и то је “Минеј за септембар“ писан на кожи. У музеју ће бити постављена и збирка сребрених предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека.
Литургију у манастиру Житомислић служио је Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством Епархије. Владика је у бесједи нагласио да је свијет створен за радост. “Светитељи су говорили да Бог жели да се сви људи спасу, ми смо њему благодарни за наше спасење, а он који жели наше спасење је за то благодаран пресветој Богородици. Без ње не би било могућности за наше спасење“, поручио је владика.
Слави манастира и отварању музеја присуствовали су представници вјерских заједница из Мостара, представници власти из херцеговачких општина, конзул Србије у Мостару и бројни вјерници и гости.
Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару.
Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.
Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини.
Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле. Проглашен је за национални споменик БиХ.

Бесједа о. Дражена Тупањанина

Извор :topportal.info

Facebook

Google+

Twitter

Linkedin