Требињци ил’ Гадаринци, ко смо ми?
„Многи су путеви према Господу, а само је један пут, који одводи од Господа. А, то је чињење зла … Живот усмерен на то да се учествује у власти, да се учествује у богатствима.., и у части овога света. Ето такви чине оно што су чинили и житељи Гадаре.”
А, житељи Требиња, они који су многим путевима дошли до Преображењског храма, до Светоархангелског храма у Рупјелама и до многих других храмова у овом граду, и ове Недјеље, тим многим путевима, уствари, дођоше до Христа, прослављајући Васкрсење Његово и угоднике Његове: Светог великомученик Мину Свете Виктора и Стефаниду, Светог мученика Викентија – ђакона, Светог Теодора Студита и Светог Стефана Дечанског. До оних Требињаца, који нису могли, а хтјели су доћи до Христа, лежећи у болничким постељама, дошао је сам Христос, Његови Тијело и Крв, ношени од стране, или боље рећи носећи презвитера Милоша Мандића.
У наставку погледајте фотографије из требињског Саборног храма и из Храма у Рупјелама, које нам прослиједише отац Борис Бандука и брат Марко Бурлица и послушајте цјелокупну бесједу оца Немање Дражића, који нам поручује:
Данас се радујте, о сутра не брините! Данас се веселите, о сутра не страхујте!
Особа за културу и медије Епархије ЗХиП,
Бранислав Рајковић, ђакон
