Први Недјељни дан у Божићњем посту сабрао је мноштво хришћана Требиња и околних крајева, који се окупише око Христа у Његовом Преображењском храму, попут оног мноштва у Галилеји из еванђеоског догађаја, у којем чудесно бива исцјељена крвоточива жена и још чудесније васкрскрснута Јаирова кћи.

Сабрањем вјерних началствовао је отац Милош Ловрић, парох Парохије осме требињске, а уз неколико фотографија, прочитајте размишљања о поменутом еванђеоском догађају, која је написао парох Парохије пете требињске, отац Дражен Тупањанин:

Господ нас позива да застанемо и осврнемо се око себе!

Догађај, који нам Еванђеље од Луке описује у 8. глави, од 40. до 56. стиха, тиче се оживљавања кћери старјешине синагоге, по имену Јаир; и жене, која је 12 година боловала од неке болести, коју јеванђелисти називају „течење крви“ (опис овога чуда налазимо још и код Матеја и Марка). Будући да се, како вјерски тако и уопште друштвени, живот Јевреја Христовог времена одвијао око јерусалимског Храма и синагога или скупштина, у којима се читала и тумачила Тора (закон Божији), те рјешавала питања важна за живот заједнице, да се закључити да је овај Јаир био угледна личност (у Јев. од Марка назива се кнезом). То је тачно, још више, ако имамо у виду да се овај догађај збио у Галилеји, релативно далеко од централног мјеста побожности – Храма у Јерусалиму. Спаситељ полази на позив Старјешине, како би му исцјелио умирућу кћи, а на путу кроз мноштво народа чини још једно „чудо унутар чуда“ исцјељења Јаирове кћери, које је отпочело Његовим пристанком да пође у Јаиров дом. Наиме, он исцјељује крвоточиву жену, која га се отпозади дотакла, похваљујући њену вјеру: „Не бој се кћери, вјера твоја спасла те је, иди у миру“. Ако знамо да је дванаестогодишња болест течења крви од несрећне жене учинила личност потпуно изопштену из друштвеног и вјерског живота, јер по закону Мојсијевом она је била нечиста и нико је се није смио дотакнути, онда величина онога што јој jе Исус подарио још блиставије искрсава пред нашим очима. Након овога, из сна смрти, Животодавац је дозвао и Јаирову дјевојчицу. У овом чуду сагледавамо и то да пред Богом нема „великих“ и „малих“, који се разврставају по мјерилима угледа и положаја. И угледни кнез и презрена и одбачена жена услишени су због свог повјерења у Спаситеља. Као што је Он застао у гужви народа, који се тискао око Њега, и посветио се несрећној жени, тако и ми да застанемо и у гужви и трци савременог живота примијетимо оне око нас, који на овај или онај начин пате, и пружимо руку помоћи, чак и када смо у друштву „важних“. Велика лекција за све, нарочито у ове дане Божићног Поста! 
Слава Христу Богу, самилосном Спаситељу нашем!

Особа за културу и медије Епархије ЗХиП,
Бранислав Рајковић, ђакон

Facebook

Google+

Twitter

Linkedin