Вече посвећено Алекси Шантићу и знаменитим Мостарцима

У Музеју Херцеговине у Требињу вечерас је промовисана монографија „100 Шантићевих вечери поезије“ аутора свештеника Радивоја Круља, коју прати и документарна изложба новинара Златка Сердаревића „Шантићеве вечери поезије и Књижевна награда Алекса Шантић“.

На требињској вечери посвећеној Алекси Шантићу, коју су приредили Градски одбор СПКД „Просвјета“ Мостар и Музеј Херцеговине у Требињу, представљена је и књига „Мостарски драгуљи“ академика Јосипа Муселимовића.

Кроз документе, записе и фотографије, монографија „100 Шантићевих вечери поезије“ доноси цјелокупан историјат ове важне културне манифестације која носи име једног од наших највећих пјесника.

Грађа обједињена у монографији – како је казао њен аутор свештеник Радивоје Круљ – свједочи да је ова пјесничка манифестација једна од наших најстаријих, да има озбиљну традицију али и непрекинут континуитет, упркос недаћама и голготама нашег народа у прошлом вијеку.

„Пророк наших голгота“, како је Шантића назвао ава Јустин, ишао је за својим народом и у тим невременима дијелио његову судбину.

„И заиста, манифестација Шантићу у част није прекидана ни у Другом свјетском рату, када Одбор за избјеглице у Београду организује Шантићево вече, на којој је говорио и Јустин Поповић. Ни овог рата није прекидан тај континуитет – јер избјегли Мостарци у Ужицу уручују Шантићеву награду Стевану Раичковићу. Гимназија са његовим именом укида се у Мостару, али васкрава у Невесињу. И ми се данас /у Мостару/ обнављамо, као што је обновљен и Шантићев споменик“, истакао је Круљ.

Документарна изложба новинара и публицисте Златка Сердаревића „Шантићеве вечери поезије и Књижевна награда Алекса Шантић“ представила је преглед свих дешавања посвећених Алекси Шантићу, одржаних за вријеме пјесниковог живота и након његове смрти – а чине је панели са факсимилима плаката, позивница, афиша, програма, новинских чланака, фотографија и остале грађе.

Аутор напомиње да је још од 60-тих година прошлог вијека почео да сакупља грађу о Шантићу по разним архивима у региону, те да му то није представљало никакав терет јер га је на прегалаштво подстицала велика љубав према пјеснику.

Срећан је, додаје, што је грађа коју је деценијама сакупљао била и основа за монографију о Шантићевим вечерима поезије, која, како је оцијенио, има изузетан значај за културу памћења.

„Ми смо се ријешили предрасуда. Сваки друштвени систем је користио Алексу Шантића онолико колико му је требало. И заступао оне пјесме које су му биле потребне. Коначно је отац Радивоје Круљ скинуо вео са комплетног његовог опуса. И не само то – него је успио да нађе и све оне програме који су били посвећени Алекси Шантићу а нису се звали Вечерима поезије. Сад је све стављено на једно мјесто и зато је ова књига – књига истине“, истакао је Диздаревић.

Додаје да је Шантић и данас изузетно важан за Мостар и да ће управо однос родног града према овом пјеснику показати – куда Мостар иде.

„Колико будемо цијенили Шантића – толико ће и Мостар бити мултинационални и мултирелигијски град. Као што је некад био – град за све“, истакао је Сердаревић.

Извор: Радио Требиње