БЛИЦ: Владика Димитрије o спорном закону и протестима у Црној Гори
Док молебани и литије у Црној Гори трају непромењеним жаром и бројношћу народа, Закон о слободи вероисповести постао је предмет анализе и међународних организација. Међутим, у свему промиче једно суштинско питање – ко је властан да преговара са црногорским властима?
Дакле – адреса преговарача када је реч о српској страни. Иако је ово питање практично наметнуто, то не умањује његов значај као уосталом ни исход – ко ће и заиста разговарати о такозваном темељном уговору СПЦ и црногорске државе, то јест тамошње власти. Да ли је адреса за преговоре Патријаршија у Београду, односно Синод или Митрополија црногорско-приморска, односно Епископски савет ЦГ и у зависности од тога ко ће сести за сто, може ли зависити какав ће положај СПЦ и добити у Црној Гори?
Усаглашено са Синодом
Дилему у изјави за „Блиц“ разрешава владика захумско-херцеговачки Димитрије. Његова епархија делом је на територији државе Црне Горе и он је један од чланова Епископског савета у Црној Гори, који чине још и владике – будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије, умировљени Атанасије, викар Методије и митрополит Амфилохије.
– Епископски савет као такав има пун мандат да преговара са свим релевантним институцијама о питањима која се тичу правних и других послова везаних за епархије СПЦ на територији Црне Горе. Активности Епископског савета у Црној Гори у потпуности су транспарентне и усаглашене са ставовима Светог архијерејског Синода. Дакле, не постоје апсолутно никакви дисонантни тонови између нас, епископа у Црној Гори и највиших црквених тела јединствене Српске православне цркве на челу са патријархом српским – каже владика Димитрије за „Блиц“.
„Јединство наше свете цркве“
Он додаје да је „у вези преговора са Владом Црне Горе о темељном уговору са Српском православном црквом, Епископски савет у Црној Гори у потпуној сагласности са ставовима Светог архијерејског Сабора и Светог архијерејског Синода СПЦ“.
– Епископски савет у Црној Гори чине епископи који своју јурисдикцију имају на простору Црне Горе на челу са митрополитом Амфилохијем и исти је основао Свети архијерејски Сабор 26. маја 2006. године – каже владика.
Он појашњава и какав је статус епархија Српске цркве, а отуда и њиховог легитимитета да одлучују о својој судбини.
– Јасно је да је свака Епархија СПЦ било где у свету правно и економски самостална и регистрована као посебно правно лице, али ниједна наша епархија не чини било шта што није у сагласности са ставовима Светог архијерејског сабора у оквиру јединствене Пећке патријаршије – поручује владика захумско-херцеговачки.
Епископ Димитрије, говорећи за „Блиц“ о дешавањима у Црној Гори, каже да има жељу и потребу да захвали верном народу Црне Горе, али и широм света.
– Што су стали у одбрану своје Цркве и одбрану својих светиња и што тако сложно, мирно и достојанствено истрајавају у одбрани своје Цркве. Дубоко верујем у то да ће светлост која зрачи са лица људи у овим чудесним литијама сама по себи, ако јој останемо верни, учинити да мрак нестане, и да ћемо сви ми скупа од свега овога имати користи пошто су ови догађаји велики духовни капитал. Вера и Црква призване су да сабирају, измирују и уједињују у љубави, правди и истини, честитости и поштењу, слободне људе различитих политичких и националних опредељења и сви ми, и црквени великодостојници и политичари, требало би да послушамо овај пророчки глас народа – истиче владика Димитрије.
Он додаје да је Епископски савет захвалан и свој браћи архијерејима који су на нивоу својих епархија организовали молитвене скупове и предводили литије у знак подршке браћи у Црној Гори.
– На томе се такође показало јединство наше Свете цркве и заиста сматрамо злонамерним све коментаре и поједине наводе којима се покушавају дискредитовати како епископи тако и свенародни молитвени протести у данима када сви заиста сложно сведочимо јединство и саборност наше Свете цркве – каже владика Димитрије.
