Драге грађанке и грађани Херцеговине, драга браћо и сестре, драги наши ближњи. Људске врлине несебичности, дјелатне љубави и живљења за другога, можда нам никада нису биле потребније као у овом времену искушења. Све у вези са пандемијом која се у свијету, као и у нашој земљи, дешава последњих седмица, прилика је за темељно преиспитивање свих наших животних принципа и за укупно преосмишљавање нашег живота, не бисмо ли, подстакнути заједничком невољом, постали заиста истински хумани и саосјећајни једни према другима.

Свакако, ово није вријеме за страх и панику, него за разумно и смирено дјелање за опште добро. Ово је вријеме прије свега за чојство, како би друштвено одговорним понашањем заштитили друге од себе, али и за јунаштво, како би ово вријеме искористили не за непотребно ширење панике и страха, него као прилику за помоћ и топлу ријеч свим нашим ближњима, а посебно онима које ово стање највише погађа. Довољно је окренути се око себе да бисмо схватили да је много оних којима је потребна утјеха и да од нас зависи хоће ли ово вријеме кризе бити испуњено топлином и саосјећањем према онима са којима живимо или ће бити нешто чега ћемо се, када прође, морати стидјети. Према томе, ове уопштене мјере о којима ће надаље бити ријечи нека свима буду подстицај и инспирација, да и сами у свом животу – одговорношћу, пажњом, топлином и свим оним што јесу, али и оним што посједују, помогну људима око себе (па ће тако помоћи и себи). Чувајте и своје душевно здравље, трудите се да примјером личног оптимизма и радости, која је сваком истинском хришћанину природна, утичете на све око себе.

Можда је сувишно помињати, али сви ми који се трудимо да се придржавамо прописаних ванредних превентивних мјера не чинимо то из страха, него из бриге за добро нашег друштва и сваког појединца у њему. Зато у циљу солидарности са свима који су показали одговорност у новонасталој ситуацији која је изазвана вирусном пандемијом, и у складу са одлуком Владе Републике Српске од 18. 3. 2020. године и уведеним ванредним мјерама на подручју цијеле Републике Српске, узимајући у обзир и одлуке које је донио кризни штаб Херцеговачко – неретванског кантона (на сједници одржаној истог датума), са заједничке сједнице представника наше Епархије и координације општинских кризних штабова Источне Херцеговине, одржане данас 21. марта 2020. године, обавјештавамо вјерни народ да ће у сљедећим храмовима у нашој Епархији имати могућност да се недјељом причесте у устаљеним терминима литургијских служби од 9 до 10 часова (и тако ће бити све до окончања ове ванредне ситуације):

Саборни храм у Требињу
Стара црква у Мостару
Манастир Житомислић
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима
Храм Вазнесења Христовог у Невесињу
Храм Силаска Светог Духа у Гацку
Храм Светог Саве у Билећи
Храм Рођења Пресвете Богородице у Љубињу
Храм Светог Кнеза Лазара у Берковићима/Дабру

У осталим храмовима на подручју наше Епархије све док трају ванредне мјере Владе Републике Српске богослужења неће бити. Монаси у манастирима ће наставити са редовним богослужбеним животом, молећи се, као и сви ми, за спасење читавог свијета и прекраћење ове нарастајуће заразне болести, али без присуства вјерника (осим што ће се, како је већ поменуто, због пастирских потреба, вјерници причешћивати и у манастиру Житомислићу).

Звона са свих саборних и манастирских храмова ће звонити свакога дана у 12 часова и све нас позивати да се додатно и заједнички, у својим домовима, помолимо за све болесне, и подсјетити нас: „да у својим молитвама у ове дане Часнога Поста не заборавимо на све оне који су заражени, нарочито оне чије је стање тешко или критично. Молимо се за све њих, њихове породице и пријатеље, као и за све медицинско особље које широм свијета пружа примјер жртве, саосјећања и љубави.

У нашим молитвама сјетимо се и оних који су се упокојили, молећи се да им Господ подари насљеђе Вјечнога Живота, као и да њихове ближње утјеши и сачува”. (из Саопштења Епархије ЗХиП од 14. марта ове године)

Молимо све болесне и старе, којима у овим данима није препоручено напуштање домова, да се придржавају свих препорука надлежних служби. Њихови парохијски свештеници су дужни да им се обрате и причесте их у дому (на начин примјерен ванредним околностима, строго се придржавајући упутстава која се тичу хигијене и заштите од вируса) и, ако је потребно, постарају се о свим њиховим духовним али и осталим животним потребама, уз подршку Епархије и локалних општинских служби. О евентуалном причешћу вјерника по селима и удаљеним крајевима општина надлежни свештеници ће се договорити са својим парохијанима.

Eпископ Димитрије са свештенством Епархије ЗХиП
Градоначелник Требиња и начелници општина Источне Херцеговине

Facebook

Google+

Twitter

Linkedin