Спомен уснућа на мјесту рођења – Празник Светог Василија у Мркоњићима

Много пута чули смо да је Бог постао човјек, да би људи могли постати богови по благодати, међутим, овако кад прослављамо Светог Василија, могли бисмо рећи да је Бог постао човјек да би нам показао истинску људскост… Ми нисмо знали, док није Господ дошао на земљу, шта је то бити истински човјек, тако да бисмо могли рећи да се наш Господ оваплотио да би нам показао шта је то човјек, да бисмо и могли постати истински људи.., и ту је негдје тајна личности Светог оца Василија … Многе појединости, историјске.., из његовог живота остале су сакривене за нас.

Овим ријечима, указујући на тајну личности Светог Василија, окупљенима око Свете Тајне Причешћа, изеђу осталог, обратио се Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, којем су у савршавању Тајне саслуживали и умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије са свештенством и народом Епархије Светог Василија Тврдошког, Острошког, Завалског, Мркоњићког и Поповопољског.
 
Исказујући радост због изградње манастирског конака око дома и храма Светог Василија, о којем се стара сестринство Петропавловог манастира, Епископ Димитрије, такође је рекао: Пошто нама људима треба икона, треба нам поклоњење, треба нам нешто материјално, што можемо да видимо, чини ми се да ће и овај манастир и аутентични живот наших сестара, које буду живјеле овдје, и нама помоћи да то присуство Светог Василија, присуство прије свега Бога у којег је он вјеровао, доживљавамо сваки дан све јаче и потпуније… 
 
У порти будућег манастира, односно метоха Петропавловог манастира, преломљен је затим славски хљеб и раздјељено жито свима присутнима, који су благодат, радост и мир овог Сабрања радијелили широм Херцеговине.
 
Бранислав Рајковић, ђакон
 
Бесједа Еп. Димитрија