Историјски спомен за вјечни помен – Сјећање из Херцеговине на Патријарха Иринеја
Земља којом данас ходите, земља је Христа коме служите, Светих апостола, Светог Саве и Светог Василија.., дородошлица је којом су Епископ Григорије и цијела Херцеговина, својевремено, први пут дочекали Патријарха Иринеја. Данас, на дан Свете заупокојене Литургије, опела и сахране овог првојерарха, чему, у лику својих Епископа Димитрија и Атанасија, присуствује и дио наше Помјесне Цркве у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској, широм Херцеговине и Приморја, као и претходних дана, служени су помени за покој душе блаженопочившег архијереја. А, служећи помен, вршимо и спомен на дане, које је, као четрдесет пети Патријарх Пећке патријаршије, провео у Херцеговини, боравећи у њој у три наврата:
Господ нам је дао велике свете личности и светиње, којима се поносимо. Господ нам заповиједа не само да се међусобно поштујемо, већ смо позвани да волимо и поштујемо и друге народе и да љубимо непријатеље своје, ријечи су, које је, поред осталог, изрекао Патријарх Иринеј предстојећи на Светој литургији 2012. године у Мркоњићима, више од четири вијека по рођењу Светог Василија Тврдошког и Острошког. Послије Мркоњића, Патријарх се упутио у Манастир Тврдош, а након посјете Требињу, наредног дана посјетио је и Мостар, Невесиње и Гацко.
Господ није хтео мученике своје и сведоке своје оставити далеко од наших очију, далеко од нашега срца, далеко од свега онога што је наше и Божије.., и ево данас, овога светога дана, осветисмо овај дивни храм.., казао је Патријарх Иринеј, освећујући изнова и изнова, са васколиком Црквом, васколики простор и вријеме, а у њима овога пута и довршени Храм Васкрсења Господњег у Пребиловцима, 2015. године, у чијој крипти су похрањене мошти новоканонизованих Мученика Пребиловачких. Овом приликом, Патријарх Иринеј боравио је и у Манастиру Житомислићу.
Данашњи дан је дан Свете Педесетнице, када је Дух Свети, који је некада изабрао Апостоле, сада изабрао нашег новог Епископа, владику Димитрија, да послужи Богу и своме народу.., да послужи својој вери, својој верној пастви.., да послужи свему доброме у овоме свету, који нас окружује … на хиротонији и устоличењу тада новог Епископа захумско-херцеговачког и приморског, Димитрија, казао је Патријарх Иринеј, у требињском Преображењском храму, 2018. године, трећи и посљедњи пут боравећи у Херцеговини, за коју је том приликом, такође, рекао.., а њу, нас и читаву Цркву подсјетио на оно што смо као Хришћани дужни: На жалост, овај крај је преживео тешке тренутке у својој историји, где су се десили тако велики злочини међу житељима ових простора, какве историја није забалежила.., ми смо као Црква, као Хришћани, дужни да унесемо љубав у место где живимо, не гледајући ко је ко, коме народу припада, којој култури припада, него да покажемо оно што је нама Господ дао, а то је Љубав Божију према нама.., да ту исту Љубав покажемо према свакоме човеку, не гледајући његово национално порекло. То је Божија воља и за нас заповест Божија…
Из мјеста херцеговачког: у мјесту светлом, у месту цвјетном, у месту мирном.., вјечан спомен, свјатјејши владико!
Представник Епархије ЗХиП за културу и медије,
Бранислав Рајковић, ђакон
