Бесједа Еп. Димитрија на Божанственој литургији уз одар Епископа Атанасија
Драга браћо и сестре, и драга дјецо,
Ни не помишљајући да могу нешто додати свему овдје изреченом, а и чини ми се да је немогуће то урадити, али као домаћин, пошто је владика наш, сви знамо, био добар и гостопримљив домаћин и све нас учио да будемо такви, нећете ми замјерити што сам и ја ових неколико редака захвалности ставио на папир, да не бих некога заборавио. Зато прије свега, како нас је и он учио да радимо, сви скупа заблагодаримо Богу што смо га имали за пастира у Херцеговини. Да заблагодаримо Богу на епохалној и пророчкој личности нашег драгог Владике Атанасија. „Уснуо је лав“, чуло се ових дана. Као нека тајна лозинка ширила се ова порука електронским мрежама и сви су знали о коме се ради, и шта се десило и гдје. Није било потребно рећи ни име, ни ишта друго. И бјеше то заиста човјек лављег, великог, храброг и чистог срца. И не само то, него му је дао Бог да око себе рађа и окупља људе који би убрзо заличили на њега. Такве људе великог срца сам и ја срео дошавши у наш вољени манастир Тврдош и зато бескрајна благодарност Богу за моју старију тврдошку сабраћу – за владике Григорија и Максима, за мог игумана Саву, и његову и моју тврдошку братију. Они су ме научили, као најмлађега и најнеукијега, да слушам и искрено волим и поштујем нашег заједничког оца и учитеља.
Благодарност и свима вама окупљенима овдје али и онима који нису могли или нису стигли да дођу. Свима који су се молили за нашег деда владику и који су туговали заједно са нама, а њих је безброј расијаних широм земљиног шара. Посебна благодарност свом медицинском особљу ковид одјељења Требињске болнице, из које је отишао испраћен њиховим искреним сузама. Хвала нашој докторици Петри Паовици на необичној посвећености свом позиву и у последњим данима, даноноћној медицинској бризи о нашем владики. Владика нас је увијек учио – када радите било који посао улажите цијело своје биће, не штедите се, Богу радите – и, ето, дао му је Господ да баш таква буде наша драга Петра, на чијим рукама је и преминуо. Хвала доктору Ацу Радановићу, који је дуги низ година бринуо о здравственом стању епископа Атанасија и то је са искреним поштовањем, посвећено, зналачки али и молитвено радио до последњег дана. Хвала нашим добрим и драгим докторицама Славици Турањанин и Љубици Миљановић, на трепетној бризи и помоћи нашем заједничком јеванђелском добром пастиру. Посебна захвалност професору и академику Предрагу Пешку који је, исто тако и за дуго времена, бдио над здрављем нашег владике Атанасија и ког је Владика, као ријетко кога, слушао. А сви овдје поменути су служили, лијечили и старали се о њему као о свом рођеном оцу.
Такође, поздрављам овдје присутне и изражавам захвалност на доласку предсједници РС Жељки Цвијановић, премијеру Црне Горе господину Здравку Кривокапићу, престолонаследику принцу Филипу Карађорђевићу и принцези Даници, министрима у Влади Републике Српске и Влади Црне Горе, градоначелнику Требиња и његовим сарадницима, свештенству и монаштву које је допутовало са Косова и Метохије и из Црне Горе, као и Призренским Богословима које је Владика Атанасије толико волио.
Захвалност и митрополиту Хризостому, који је данас предводио ово евхаристијско сабрање, изасланику његове светости Патријарха Порфирија, који је због самоизолације био спријечен да дође на овај дан у Херцеговину. Хвала и сабраћи епископима који су овдје служили заједно са свима нама.
Сада ћемо, браћо и сестре, кренути у молитвену литију и у погребну поворку према Тврдошу, у реду, миру, молитвено, са љубављу према владики Атанасију, и са љубављу једних према другима, и тамо ће се завршити ова божанствена служба, укопом у црквици Васкрсења Христовог, гдје је он давно себи предодредио гроб и гдје га чека земља херцеговачка али и земља коју је он доносио из Свете земље, са Свете горе и са свих светих мјеста која је обилазио за свог живота.
Царство небеско нашем владики Атанасију!
