Владици, с љубављу
Сада те сусрећу сви са којима си одавно живео, свети из свих нараштаја: праоци и патријарси, судије, цареви и пророци, свети песници и црквопроповедници, апостоли и апостолски ученици, први сведоци и мученици, највећи оци и богослови, српски просветитељи и учитељи, светогорски подвижници, највећи патролози и новомученици српски и свеправославни, и безбројна деца из свих народа и светова, јер си и сам остао вечно дете, загледан у Христа и Његову Тајну која све превасходи, којој си свецело служио и посветио цео свој живот.
Сада се сви они чуде и диве твојој библијској личности у времену отпадништва, твојим безмерним размерама у нашем површном времену, твоме узвишеном предањском сведочењу предубоке тајне живота, твојој јединствености у општој безличности, твом живом животу, твојој свеживотној песми, твом богословском псалмопоју у нашем оскудном добу.
Сада плачу и радују се: твоја Брдарица, твоја Србија, твоја Грчка, твоја Света Гора, твој Банат, твоја Херцеговина, твоје Свето Косово, и све кости српске од Косова до Јадовна и Јасеновца и Пребиловаца, твоји српски свети, Кирило и Методије, Петочисленици, Сава, Симеон, Данило, Лазар, твоји Николај и Јустин, твој Амфилохије, сви мученици, и сав крсновакрсни народ српски, и сва незлобива и богоподобна деца. Сада се коначно смешташ у твоју Земљу Живих, у Богочовека Христа, у Царство Небеско.
Опрости нам што нисмо довољно знали какав си и колики био, што нисмо били потпуно свесни твоје величине, што те нисмо слушали, али то је судбина свих највећих људи.
Опрости твом мутавом и смотаном, грешном и незнавеном, али ипак Божијем српском народу.
Бићеш нам, заједно са највећима из српског рода, вечна, узвишена, људска а богочовечанска мера у свим нашим временима и просторима, у свим световима.
Радуј се, Атанасије, јер си Богослов и Дете Васкрсења!
Зоран Шаренац
