Поводом упокојења проте Миленка – Владика Григорије
– Ријечи Еп. Григорија које је на сахрани проте Миленка Спреме, у требињском гробљу у Полицама, прочитао Епископ ЗХиП Димитрије –
Драги Владико Димитрије Херцеговачки, драга мати игуманијо Павла, и миле сестре петропавловске,
Прочитао сам тужну вијест да се упокојио наш прота Миленко Спремо. Пишем вам са жељом да се молитвом за његово спасење с неба утјешимо, али и да вас замолим да моје ријечи пренесете његовј породици, супрузи, дјеци и унучадима.
С оцем Миленком сам заједно служио 25 година, заједно смо радили и сарађивали. Можете ли замислити да с неким проведете толико времена, а да од њега не чујете ни једну тешку ријеч, ни приговор ни изговор. Увијек је био отмен и господствен, вриједан и вјеран. Невидљив и ненаметљив, али и вазда ту када треба и колико треба. Отац Миленко је био у оном најдубљем смислу ријечи Господин Свештеник. Од Дувна до Петропавлова тихо и смирено служење довело га је пред лице Божје. Има ли љепшег примјера! Никаква претензија, никаква тежња за славом и истицањем, само смирено и тихо служење. Такав нам требаше свештеник и Бог нам га је дао. Вјерно је служио Богу и неуморно чинио све, па и надљудске напоре да своју породицу изведе на прави пут, што се управо и догодило. Његова супруга, дјеца и унучићи примјер су како треба да изгледа једна српска православна породица. Све је код њих чисто, уредно и досљедно, а опет и увијек без претјеривања. Немојте да помислимо да је то тек тако случајно. Не, то је плод великог труда и подвига овог Божјег свештеника.
Ових дана је смрт толико присутна међу нама. Бије нас као неки немилосрдни боксер и не да нам да дођемо до даха. Сваки дан чекамо вијести и питамо се ко је то данас преминуо и ко ће преминути сутра!? Ми хришћани бисмо требали бити спремни на такво што, макар тако причамо, али ја вам морам исповиједити да нисам спреман. Сјећам се у овом часу оне пјесме Владике Николаја у којој говори како ће гробарима отежати руке. Та се чудесна и тужна пјесма завршава вапајем Светога Саве: „Доста, Боже, поштеди остатак!“. Немам храбрости да поновим ове светитељеве ријечи, али бих хтио, обраћајући се вама и породици оца Миленка, да кажем ријечи утјехе.
Моје најновије сазнање и дубоко увјерење, гледајући све ове смрти око нас, смрти оних са којима смо до јуче сједали и разговарали, јесте то да све што чинимо у овом свијету, било које дјело – од копања баште до сликања иконе или рада на умјетничком дјелу – све би то требало да буде само једна припрема за час нашег упокојења.
Имам утисак да је отац Миленко тако живио. Можда ни он није био сасвим свјестан те чињенице, али ми знамо и видимо да је управо тако био усмјерен његов животни пут. Зато данас, поучени његовим отменим и хришћанским живљењем, за тренутак можемо одахнути од удараца и вијести о смрти, јер ево нам један човјек својим смиреним животом показа како се смрт побјеђује вјерним идењем за Христом.
Еп. Григорије
