Обраћање Игуманије Павле на сахрани о.Миленка
Преосвећени Владико, драги свештеници, породицо и пријатељи нашег о. Миленка
Кажу да је господин онај ко у себи носи Господа. Наш отац Миленко је био господин и због тога смо вјечно захвалне Господу, јер смо имали част да последњих десет година његовог служења у нашем Манастиру дјелимо са једним тако великим и тако истинитим господином.
Али не само то. Он је био наш отац, пријатељ, утјеха, духовни пастир од кога смо учили како служити и бити вјеран Господу, како треба бити мудар и храбар када дођу искушења, а све то је показивао и свједочио ненамтљиво и са пажњом. Увијек одмјерен и препун искрене бриге за свакога. Свједочио је своју вјеру, не само ватреном, искреном, дубоко проживљеном и дјетиње одушевљеном речју, већ и цијелим својим бићем. Од њега смо училе како истински и нелицемјерно вјеровати, како се са осмјехом и лијепом речју борити против грубости, како свим срцем поштовати и вољети прво Христа и Цркву, али и своју земљу, мајку, биљку, и сваког човјека као икону Божију. Није се стидио њежности и поетског надахнућа у себи, нити се бојао да пред мањима од себе погне главу и заустави ријеч, дајући им предност. Није, јер није признавао други израз осим доброте, Знао је да се, итекако, може бити смирен и одважан у исто вријеме.
Многи су од нас ногом дотакли тло Свете земље, многи очима видјели зидине Јерусалима и поклонили се Светињи, али нико није знао да тако живо и ватрено прича о Светој земљи и Јерусалиму.У срцима свих нас који смо га слушали нико као он није умио да разгори љубав према тим светим мјестима. Нико као он није говорио о тим ријекама, камену, вртовима, храмовима и друмовима Јудеје, који су у његово дубоко и вјерно срце остали трајно утиснути попут духовне мапе. У дане Васкршњег поста, а нарочито дане Страсне седмице, сваке године пред нама би то изнова оживљавао и проживљавао. Ваљда зато што се љубав не може сакрити. И што уста говоре од сувишка срца. Зато ће, овај Васкрс светковати у Небеском Јерусалиму, са свима онима који ће га препознати по пламену и доброти срца.
У име породице захваљујемо особљу требињске болнице, на искреним и несебичним напорима уложеним у лијечење нашег оца Миленка који је сваку Литургију у нашем Манастиру, у задњих годину дана, завршавао једном прелијепом молитвом коју је сам написао, а у којој се молио за оздрављење болесних, али и за снагу, истрајност и благодатну помоћ свима који се око болесних несебично труде и жртвују.
Са усрдном молитвом за покој његове душе и чврстом надом на поновни сусрет у Царству Божијем, његове смо увијек и вјечно захвалне сестре.
