Kрсна слава Цркве Свете Тројице у Кифину Селу

Светом литургијом, свечаном литијом и ломљењем славског колача Црква Свете Тројице у Кифину Селу обиљежила је крсну славу. Богослужење је обавио јереј Драго Зубац, а након тога је преломљен славски колач уз пригодне здравице. Приређен је и пригодан културно – умјетнички програм у којхем су учествовали чланови КУД-а „Невесиње“ и народни гуслар Мирослав Шиљеговић.

Традиционални Тројчиндански сабор на Дреновику више од једног вијека окупља вјернике из Невесиња и сусједних општина. Ранко Вујичић из Ванкувера послије шест година дошао је на одмор у завичај. Није пропустио светковину на Дреновику за коју га још од дјетињства вежу лијепе успомене. Иако је далеко од родног краја пријатељи и родбина су му стално на уму, а носталгија за завичајем је све израженија.

– Носио сам данас црквени барјак током свечане литије и пуно ми је срце . И у канади смо окупљени око Српске православне цркве, али је ово ипак посебан доживљај – пренио је утиске Вујичић.

Пензионер из Постољана Светко Радојичић присјетио се времена када је на Тројчиндански сабор долазило много више људи.

– Стизали су аутобуси из Мостара, Сарајева, светковина је трајала све до вечерњих часова и било је много весеља – прича Светко.

Православни храм на Дреновику грађен је у вријеме владавине Немањића и представља један од најзначајнијих културно – историјских споменика Херцеговине. На мјесту данашње цркве некада се налазила много већа грађевина о чему свједоче остаци темеља. Црква Свете Тројице је у другој половини 19. и почетком 20.вијека била главни носилац културног и духовног живота народа цијелог невесињског краја. Смјештена у централном дијелу Невесињског поља доминирала је околином, а њена три звона могла су се чути у свим околним селима. У бурним временима ропства под разним тиранима у Цркви су се одржавали главни састанци невесињских главара и кнезова и договарало се о подизању буна и устанака којих је у овом крају било много.

На славу Цркве – Тројчиндан одржавао се и највећи народни сабор у невесињској општини и та традиција у нешто мањем обиму сачувана је до данашњих дана.