О Владици Атанасију

07. фебруара 2022.

О Владици Атанасију – Рајко Рајковић, свештеник Ћуприја

В Л А Д И К А Т А С А – В А Н З Е М А Љ А Ц
(поводом годишњице упокојења)

Није лако рећи неку реч о таквом Човеку, још је теже (а и није поштено) о њему прећутати.

Када видиш ванземаљца ретко ће ти ко поверовати… Шта и да кажеш о виђеноме? … Са киме или са чиме да га упоредиш кад ничему овдашњем није сличан? …

Видео сам га први пут на старој железничкој станици у Београду, давно…вероватно је чекао воз за Вршац, после у Призренској Богословији када нас је посетио оне ’94. године, а следеће године за Видовдан овде у Раваници…

– Не знам како али увек сам видео ванземаљско нешто!

(Деца имају ову чудесну способност да виде Истину у мору декора и прилога).

Причао ми је један ђакон да га много воли… али да је због њега уместо на море, отишао на одмор у Богутовачку бању да лечи живце.

Ееее… није лако с ванземаљцима, са пророцима. Нису тек онако молили Гадаринци:

„Иди од нас Господе!“

Није лако бити пророчки син или ученик.

Пророк је тежак себи самоме!

Гори у њему ватра, а он не сагорева. Не може ни да се угаси ни да изгори, да почине ни стане… ни да своје дело доврши. Бацио му је Господ огањ у срце… и нема краја пророковој муци и немиру док му је жива глава на раменима.

… У Краљеву је црквеном благајнику наредио да спава поред касе ; У Жичи за Богојављење из црева прскао народ (неки су га и псовали) , а на улици је по деци бацао бомбоне …

Нико ту ништа није разумео, али није ни било важно… у неко време сетићемо се пророка – ванземаљца.

На служби у Љевишкој оне ’94. године, док се делила нафора, певао је песму Богородици – незабораван је незграпни тон којим разбија могућност било какве монотоније. Увече нам је причао колико има херцеговачких штала које су старије од најстаријих зграда у Америци.

Кад смо се враћали са његове сахране, путујући преко Тјентишта, разговарам са неким студенткињама:

– Да сам ја био поп код Њега у епархији вероватно бих побегао после 15 дана.. и „не бих га волео“ …. а овако, што је говорио један прота :

„Хвали море, држ’ се копна!“

… Мали смо ми… плашљиви и мутави, а још и сујетни…

Одакле да кренемо и кад ћемо стићи?

Летос смо обишли Тврдош … и прилазимо малој капели у којој је Владика сахрањен, а ћерка ми каже:

– Тата, је л’ ово Црквица за птице?

Хаааа … озарих се…Видех Владику како се смеје!

– Да, за децу и птице!

– Можда и за још по неког ко ће стајати са стране, поред ње, на копну… и хвалити море.

Шта сте дошли да видите?

Трску коју љуља ветар?