Парохија прва мостарска

Протојереј-ставрофор Радивоје Круљ
Парох парохије прве мостарске
адреса: Краља Петра Крешимира IV,L3/3 88000 Мостар
тел: +387 36 334 115, +387 65 799 055
факс: +387 36 334 116
email:r_krulj@hotmail.com

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ
Рођен 14.10.1976. год. у Љубињу од оца Миленка и мајке Сенке рођене Вујовић. Рукоположен у чин ђакона 9. августа 1999.год. на дан Светог Великомученика Пантелејмона у манастиру Дужи од Епископа ЗХиП г. Атанасија, а у чин презвитера 19. августа 1999.год. на дан Преображења Господњег у требињској Саборној цркви од Епископа Хумског, викара ЗХиП г. Григорија. Основну школу завршио у Љубињу 1991.године, а гимназију у Билећи 1995.године. Дипломирао је на Православно-Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи.Ожењен Наташом рођ. Јунгић, има шестеро дјеце – Ану, Луку, Јелисавету, Алексу, Атанасија и Давида. Досадашње парохије: Корјенићко-љубомирска 1999-2000.године, Столачко-чапљинска и Мостарско-коњичка 1999-2001.године, Невесињска трећа 2000-2007. године.

ђакон Бранислав Рајковић
адреса: Браће Балаћа 21, 88000 Мостар
телефон: 00387 66/462-112
мејл: branislavrajkovic@gmail.com

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ
Бранислав Рајковић рођен је 19. октобра 1982. године у Мостару. Ожењен је Тамаром Рајковић, рођеном Јојић. Дипломирао је на Вишој пословној школи Универзитета у Новом Саду, а апсолвент је на Православном богословском факултету у Београду. У чин ипођакона Епископ захумско-херцеговачки и приморски Господин Григорије рукоположио га је на дан Светог Великомученика Димитрија, 2012. године у Храму Вазнесења Господњег у Невесињу, а за ђакона, исте године о Празнику Ваведења Пресвете Богородице у манастиру Завала.

 

ПОДАЦИ О ПАРОХИЈАМА

Састоји се из некадашње двије црквене општине, а то су Црквена Општина Мостарска и Црквена општина Дувањска.
Православно становништво са овог простора је углавном избјегло за вријеме рата на територију Републике Српске, Србије или у неке треће земље.
Саборни храм ове парохије је тренутно, и надамо се привремено, храм Рођења Пресвете Богородице у Мостару, познатији као Стара Црква. Храм се налази изнад рушевина мостарског Саборног храма Свете Тројице, на источној страни града у насељу Бјелушине, на падини брда Столац. Стара Црква је најстарија богомоља (рачунајући ту и богомоље других вјероисповијести) на подручју града Мостара. Изнад улазних врата сачуван је натпис на коме се види да је црква обновљена 1832. године, јер је била у лошем стању због дотрајалости. Црква је преко 1,5 метар укопана у земљу, да би ипак била колико толико пристојних димензија за тадашњи Саборни храм града Мостара и сједиште епископа, јер за вријеме турске владавине димензије храма нису смјеле бити повећаване. То нам свједочи да је храм тих димензија и раније постојао на истом мјесту. Према В. Ћоровићу и његовим записима може се претпоставити да је првобитни, много мањи, храм на овом мјесту постојао још у првој половини XV вијека.

ПОДАЦИ О ЦРКВАМА

САБОРНИ ХРАМ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У МОСТАРУ

На источној падини мостарске котлине, изнад града, до 1992 год. уздизала се велелепна, монументална и живописна православна Саборна црква. Саграђена је између 1863. и 1873., при крају турске владавине. Цркву је градио сам православни српски мостарски живаљ са одушевљењем, прикупивши већ прве године 160 000 гроша, то јест главнину средстава. Пркопије Чокорило је сакупио у Русији 10 000 дуката. Знатан прилог је дао султан Абдул Азиз.
Саборна црква Мостару била је једна од највећих у српској православној цркви. Спољње мјере цркве у основи су 26 пута 45м. Висина централне куполе је 30м, а висина звоника са крстом је 40м. Крајем двадесетог вијека, централну куполу и јужни зид осликали су грчки фреско сликари. Ова величанствена богомоља потпуно је срушена у грађанском рату 1992. год. Tакву грађевину није било лако ни срушити, али је још теже уклонити огромну гомилу камена и поново саградити цркву онакву каква је била. Процјењује се да би за то било потребно неколико милиона долара.
Огромна је жеља мостарских православаца и многобројних других људи да се саборна црква обнови.
Покренуте су активности у вези израде пројекта и прикупљања средстава за обнову овог Велељепног, до грађанског рата и изгона Срба из Града на Неретви, престоног храма Богоспасаване Епархије Захумскохерцеговачке и Приморске.

ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ (СТАРА ЦРКВА) У МОСТАРУ

Према неким изворима потиче још из прве половине петнаестог вијека. Како Ћоровић каже, храм који се налазио на овом мјесту посто је био веома малих димензија називан је Ћелија. Како се Мостар развијао, указала се потреба да се изгради већи храм, који би омогућио окупљање свих вјерника и који би више приличио епископском сједишту, што је мостар у међувремену постао. Садашњи изглед храма потиче из 1863. године што нам свједочи и натпис изнад улазних врата гдје се каже да је овај храм те године обновљен.
Запаљен је за вријеме рата и у пожару потпуно страдао. Обновљен је донацијом Њемачке владе. Храм је освештан 17. октобра 2004. године. Освећење је извршио Епархијски Архијереј Господин Григорије са Архијерејима: умировљеним Захумскохерцеговачким Господином Атанасијем, Епископом Митрополије Новограчаничке Господином Лонгином и викарним Епископом Хумским Господином Максимом. Ово је једини потпуно обновљени и освештани храм у Мостару и у њему се редовно служи света Литургија.

ВЛАДИЧАНСКИ ДВОР У МОСТАРУ

Саграђен је у првој половини деветнаестог вијека са капелом свете Марије Магдалине из 1861. године. За вријеме рата у потпуности је уништен. До рата био је сједиште епископа и епархије ЗХиП. У току 2012. године Владичански двор је у потпуности обновљен, и у њему се тренутно налази седиште Епархије ЗХиП, канцеларије црквене општине Мостар , библиотека и ризница у којој се налазе иконе непроцијењиве вриједности. У склопу Владичанског двора налази се генерални конзулат Републике Србије, као и канцеларије Владе Републике Српске.