Парохија друга мостарска

 ПАРОХИЈА ДРУГА МОСТАРСКА

Јереј Бранимир Боровчанин
Парох парохије друге мостарске
адреса :Текија 26, 88 000 Мостар
тел :+387 36 554 121, факс :387 36 554 120 моб : +387 66 510 938
email: brabor1984@gmail.com

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ
Јереј Бранимир Боровчанин рођен је 01. септембра 1984. године у Сокоцу. Основну школу завршио је 1999. године у Сокоцу, а Богословију Светог Петра Дабробосанског у Србињу 2003. године. У чин чтеца рукопроизведен је 2000. године, руком Митрополита Дабробосанског г. Николаја. У чин ђакона рукоположен је на Божанственој Литургији, 02. јануара 2010. године у Дубровнику, руком Епископа Захумско-херцеговачког и Приморског г. Григорија. У чин свештеника рукоположен је на Божанственој Литургији 07. априла 2010. године у Манастиру Житомислићу, такође од стране Епископа Захумско-херцеговачког и Приморског г. Григорија од када је постављен на парохију чапљинску.Ожењен Бојаном рођ.Симић,имају сина Уроша.

ПОДАЦИ О ПАРОХИЈИ И ЦРКВИ

Благај, по настанку старији од сусједног Мостара, је дуго кроз историју био сједиште Хумских кнезова. Са тих простора Хумске Земље је и млади Растко Немањић преткрај 12. вијека отишао у Свету Гору. А наслиједио га је стриц Мирослав, Немањин брат, од кога је на гробљу остала плоча, из 1194, на којој, када се са старословенског преведе, стоји записано: „ У име Оца и Сина и Светога Духа, ја жупан Мирослав зидах цркву Светог Козме и Дамјана у својим селима у дане великога жупана славнога Немање. ( Љ. Стојановић, ЗиН 4, 5986; М.Вего 1, 19 – види Прослов Епископа умировљеног ЗХиП Атанасија Јевтића, др Јован Радуловић, Славно доба Мостара, Мостар, 2009.)

Благај – град Херцега од Светога Саве
Стефана Вукчића Косаче

Главни град Херцеговине пада под Турке 1465. Освојили су и град и тврђаву високо изнад Благаја – Шћепан Град. Падом Херцег Новог 1482. пала је цјела светосавска Херцеговина. Име Херцеговина први пут се чуло 1454. Стефан Вукчић – Косача, господар Хума се 1435. одвојио од Босне. Стефан Вукчић се крунисао на гробу Светог Саве и назвао се по милости божијој „Херцог (војвода) од Светог Саве“. Управљао је из Благаја, а Мостар је у то вријеме био само једно мало насеље у коме су живјели чувари дрвеног моста (мостари) преко Неретве. Настаје вријеме у коме је хришћански народ био потискиван из богатих низина у брда. Благај престаје бити што је некад био. Ту улогу полако преузима Мостар.

Одмах по одласку Турске, Срби су отворили српску школу у Благају у кући Васе Скочајића. Било је то 1880. Први учитељ био је ђак из манастира у Житомислићу, Саво Симић. Српска школа после двије године постала је државна школа. Земаљска влада из Сарајева је захтјевала 1893. да сваки парох у својој парохији мора, два сата недељно, предавати дјецу вјеронауку у школи. И те године је почело предавање вјеронауке и у Благају и на Буни. И на Буни је већ била у међувремену отворена школа. Али пошто овдје још није било ни парохије ни сталног свештеника, то су вјероучитељи српској дјеци и у Благају и на Буни, били калуђери из манастира Житомислића. Овај манастир, који је подигнут 1566., од када се зна, одређивао једног од својих монаха који је овамо долазио и свештеничке послове обављао. Последњи, прије оснивања Благајске парохије, био је јеромонах Хрисифор Милутиновић, који је умногоме допринио да се црква Светог Василија Острошког у Благају направи. И српске породице из села у Бишћу, хтјеле су да поред школе имају и цркву. Направили су је 1892. у Благају. Цркву је 1893. на Велику Госпојину – освештао митрополит Серафим Перовић. И дан данас на Велику Госпојину бива велики сабор као да је слава храма. Поред цркве у Благају, Срби су направили и светосавски дом, парохијски дом и стан за учитеље. Светосавски дом у Благају, у коме су се давале забаве имао је бину, завјесе и кулисе. Направљен је 1907. У то вријеме због недовољног школског простора служио је и као школа. Најсвечаније је било на Савиндан. У програму су учествовали и друштва из Мостара: пјевачко „Гусле“ и соколско „Обилић“. Светосавски дом је непосредно након Другог свјетског рата отуђен од комунистичог режима што је потврдила комисије за национализацију рјешењем од 3. децембра 1959. Светосавски дом је претворен у Дом културе. Данас је ту смјештен Мјесни уред Благаја.

Храм Светог Василија Острошког у Благају

Четири године после изградње цркве у Благају основана је и благајска парохија. Основана је 1897. и сачињавали су је ова села: Благај, Косор, Мало Поље, Губавица, Ходбина, Лакшевине, Ортијеш, Гниојнице, Драчевице, Жуберин, Рабина и Јасена. У новој парохијској расподјели 1909. Жуберин, Рабина и Јасена припали су у Невесињу, а Губавица је припала манастиру Житомислићу.
У овим мјестима су живјеле следеће породице:
У Благају: Скочајић, Пикић Џелет, Гњатић, Гачић, Граховац, Миљанић, Риђушић, Ђурић.
У Косору: Марић
У Малом Пољу: Чоловић, Пантић, Допелаш –Бабић, Папић, Прераде, Марић, Марић –Додиг, Јокановић – Госпавић, Аџовић, Кузман, Антић, Вановић, Капор.
У Ходбини: Кајго, Бован, Бошковић, Палавестра, Лакетић – Михић, Попадић, Стевић, Џонлез, Грахо, Риђушић, Калаџија – Рупар, Комлен, Татић, Маарић – Требињац, Зубац, Црногорац, Лучић, Вуковић, Главаш, Кнежић, Цвијетић – Миљановић, Сјеран, Марић – Додиг, Дошло, Дошло – Костић, Матковић, Грковић, Михић.
На Буни: Глумичић, Лепава.
У Лакшевинама: Шупљеглав, Иванишевић.
У Ортијешу: Црногорац, Карадеглија, Крњеушић, Медан, Вуковић, Вановић, Кадијевић, Џонлага, Пудар, Берберовић, Јелачић, Ђурић, Спахић, Михић.
У Гнојницама: Булић, Иванишевић, Краљевић, Пантић, Матрак.
У Драчевицама: Булић, Краљевић, Пантић.

Ево свих свештеника, који су у благајској цркви до последњег рата службу држали:

1. Никола Којо 1897 – 1906
2. Томо Братић 1906 – 1928
3. Душан Катић 1928 – 1934
4. Љубомир Хајдиновић 1934 – 1936
5. Огњен Радић 1936 привремено
6. Војин Вуканић 1936 – 1940
7. Стеван Шиниковић 1940 -1941
8. Антоније Цвитановић 1948 – 1978
9. Јован Недић 1978 – 1980
10. Гојко Терзић 1980 – 1992

Храм Светог Василија Тврдошког и Острошког у Благају код Мостара је гранатиран и запаљен на самом почетку посљедњег грађанског рата. Пострадала и врједна збирка икона. Парохијски дом је такође запаљен те 1992. Капела у Малом Пољу у близини Благаја није настрадала. Народ протјеран и расељен.

Храм Светог Василија Острошког у Благају
послије гранатирања и паљења 1992.

Капела у Малом Пољу код Благаја

Повратак народа на своја вјековна огњишта иде корак у корак с обновом црквеног живота. Организованији повратак се десио 1998. године. Благајску парохију у овом периоду опслужују свештеници:

1. Велибор Џомић 1998 – 1999
2. Радивоје Круљ 1999 – 2001
3. Немања Дражић 2001 -2002
4. Архимандрит Данило Павловић 2002 -2004
5. Мирослав Ратковић повремено испомагао 2001 -2004
6. Страхиња Јањић 2004 -2007
7. Радивоје Круљ 2007 – 2008
8.Данило Боро 2008-2011

Обновљени парохијски дом у Благају

Парохијски дом је донацијом Савјета министара Босне и Херцеговине обновљен у марту 2010. године. Треба ускоро да крене и обнова храма Светог Василија Острошког у Благају код Мостара.