Парохија прва билећка

Протојереј-ставрофор Небојша Коловић

парох Прве билећке парохије
Адреса: Краља Александра бр. 19
89230 Билећа
Моб.: 065 921 646
Е-маил: nebojsakolovic@yahoo.com

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Рођен 5. јануара 1978. године у Варешу. Године 1999 завршио је Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу, након чега је уписао Богословски факултет у Фочи. Ђакон Небојша Коловић рукоположен је од Епископа ЗХиП Г. Григорија у чин презвитера 14. јануара 2003. године. Након парохијске службе у Автовцу, од 1. септембра 2012. године постављен је за пароха Прве парохије билећке и старјешину храма Светог Саве у Билећи. Одлуком Његовог Преосвештенства Епископа Захумско-херцеговачког и Приморског Г. Григорија Бр. 149/12 од 11. августа 2012. године одликован је правом ношења крста, те тиме и чином протојереја-ставрофора.

ПОДАЦИ О ПАРОХИЈИ

Прва билећка парохија смјештена је на пола пута између Гацка и Требиња. Граничи са Црном Гором са источне стране. Са сјеверне стране окружена је мањим планинама Бабом и Дједом, а са западне стране Видушом. Парохија има око 600 домова и око 2 500 становника.
Славе које вјерници славе су: Св. Игљатије, Св. Архђ. Стефан, Св. Василије Велики, Св. Јован Крститељ, Св. Сава, Св. Симеон, Часне Вериге, Лазарева Субота, Св. Георгије, Св. Тројице, Св. Петар и Павле, Св. Агатоник, Мала Госпојина, Јоаким и Ана, Св. Тома, Св. Петка, Св. Лука, Ђурђиц, Св. Арх. Михаил, Св. Стефан, Св. Никола и Св. Климент Римски. Најзаступњеније славе су: Св. Никола, Св. Јован, Св. Георгије и Св. Арх. Михаил.
Дуго година, због утицаја комунистичког система, ово је била једна парохија, од 80-тих година двије, а тек послије посљедњег рата три парохије су установљене у Билећи. Свештеник прве парохије Билећке, опслужује сљедеће цркве: Саборну цркву Св. Саве у Билећи, цркву Цара Лазара у Билећи, капелу-цркву Св. Георгија у гробљу градском у Билећи, Св Василија Острошког у Касарни војске у Билећи, Св. Георгија у Подосоју и Св. Архангела Михаила у Баљцима.

ПОДАЦИ О ЦРКВАМА

 

-

Саборна Црква Св. Саве у Билећи
Саграђена је у вријеме Аустрије, прилозима српског народа Билеће и од помоћи Земаљске Владе у Сарајеву. У то вријеме Срби у Билећи се договарају о пројекту какву цркву да направе. Договоре се да то буде у византијском стилу, али од Владе буду обавјештени да ће пројекат доћи из Беча. Пројекат је дошао да се направи у романско-готском стилу, како је и направљена. Срби су се тада били и побунили да неће такву цркву, али и поред свега тога добили су одговор: такву или никакву.Саграђена је са каменом из околине Билеће. Требало је да се освешта на Преображење, што је било веома драго Аустрији, јер је везано за рођење Фрања Јосифа, које је било 18. августа. Шта да раде Срби, поврате грађевински материјал у цркву, и кажу да није довршена, како би одложили освештање. Касније, по писању Митроп. Леонтија Радуловића, године 1896. на Малу Госпојину освештана је и посвећена Св. Сави Српском.
Познато је и то да је око 1945. год., то јест послије II свјетског рата неколико година била претворена у магацин и није служила својој сврси.

 

-

Црква Цара Лазара у Билећи
Постоји легенда да су на мјесту гдје је саграђена црква најприје били неки остаци грађевине, за коју су тадашњи Срби Билеће тврдили да је то била њихова црква, али им Турци нису дали да се поново гради. Изнад ње су све били чардаци угледних Турака. Касније, једно вријеме Аустрија би наклоњена Србима, те Срби искористе то, и године 1904. преко ноћи направе мали објекат-цркву од дасака и греда и поставе је на то мјесто. Направили су је војници који су служили у аустријској војсци. У то вријеме, објекат који би се направио преко ноћи, није подлијегао рушењу. Изјутра се огласи звоно. Срби су знали шта је, а Турци се запрепастише. Тадашњи градоначелник Алага Дрљевић, чији је чардак био одмах изнад цркве, разбјесни се и нареди да се руши, али га неко упозори да то не може учинити, јер није дао забрану у вријеме градње.
Вријеме је учинило своје и та црква-дашчара се срушила. Око 1928. године Срби ријеше да праве нову цркву и направе је у византијском стилу. Главни мајстор је био Лука Папић из села Влахиње. Освештана је 1938. год. и посвећена Св. Цару Лазару, у вријеме службовања проте Василија Савића.

 

-

Црква-Капела Св. Георгија у градском гробњу у Билећи
Благословом Епископа Владислава освећени су темељи ове цркве. Саграђена је добровољним прилозима народа Билеће 1971-3. год. у вријеме пароха Раде Зеленовића. Освештана благословом Епископа Атанасија 1995. год., у вријеме пароха Драге Цвијановића.
Потапањем цркве св. Георгија са Преспе из Мируша, звоно скинуто и постављено на ову цркву.

 

 

-

Црква Св. Георгија у Подосоју
Не зна се тачно од када потиче. Веома стара црква. Највјероватније потиче из Турског доба. У данашњи облик преправљена 2004-5. године, по благослову Епископа Григорија. Рађена по пројекту архитекте Мате Уљаревића. Црква преправљена прилозима народа Билеће и многих других људи добре воље, а у вријеме службовања пароха протојереја-ставрофора Радивоја Говедарице.


-

Црква Св. Арх. Михаила у Баљцима
Саграђена око 1868. године, обновљена 1904. године прилозима народа Баљака.