Празник Светог пророка Илије – Илиндан прислуга је села Бобовишта, и прославља се у прву недјељу по Илиндану. Осим Бобовишта, Илиндан је прислуга више околних села, и прославља се још од Средњег вијека, што потврђују бројни топоними као нпр. Илијин врх (највиши врх планине Влаштица) Илина главица итд. На Илијиној главици и данас постоји средњевјековна црква посвећена Св. пророку Илији, око које има више средњевјековних гробница. Ова црква датована у 1471. годину, и данас је активна црква. Црква на Илијином врху (Влаштица) налазила се на доминантном мјесту, на старој каменој градини, на висини 911. метара. Према сачуваном народном предању, у близини ове цркве налазио се велики крст који су срушили Турци, одмах по окупацији ових простора. И црква је вјероватно тада порушена и није никада послије обнављана. Око Бобовишта, још у Средњем вијеку постојале су три цркве, од којих је једна недавно обновљена и посвећена Светом великомученику Георгију, Крсној слави свих породица у Бобовиштима. Да су Бобовишта била и у прошлости значајно мјесто говори и податак да је у њему живјела и српска – требињска властела Богданчићи (Љубибратићи) једна од најстаријих српских породица на простору Требиња.

Село Бобовишта смјештено је на простору између Требиња и Дубровника, у Требињској површи, уз некадашњи каравански пут, а данас уз магистралу Требиње – Дубровник.

Ово српско село страдало је у рату 1991 – 1995. У љето и јесен 1992. године на планини Влаштици вођене су одсудне борбе између Хрватске војске која је извршила агресију на простор Општине Требиње и Војске Републике Српске, која је бранила тај дио општине и град Требиње. Хрватска војска је тада окупирала трећину територије општине Требиње, опљачкала и запалила 40. так српских села, минирала српске православне цркве и раскопала српска гробља. На том окупираном дијелу Требиња по завршетку рата и потписивању Дејтонског споразума формирана је „Општина Равно“.  Завршетком рата, нису престали сви проблеми овог села, као и других српских села у „Општини Равно“, напротив… Мјештани Бобовишта међу првим су се вратили у своје село, и заједничким радом успјели су да обнове већину кућа, уз помоћ донација и властитим средствима. Обновљена је и стара црква посвећена Светом Георгију у сеоском гробљу. Прије више година обновљена је електро мрежа. Данас у селу стално живи десетак домаћинстава, док се викендом у ово, десетак километара од Требиња удаљено село, окупи већина мјештана. Сви мјештани се баве пољопривредом и сточарством. Своје производе продају у самом селу, гдје им купци долазе и купују.

У Бобовиштима се сваке године прославља празник Светог Георгија и Св. пророка Илије. Тако је било и ове године за Илиндан. Свету литургију служио је надлежни парох Борис Бандука. Светој литургији присуствовали су мјештани Бобовишта и њихови гости. Ове године, на позив представника села и црквеног одбора прослави празника Светог пророка Илије, присуствовали су градоначелник Града Требиња Лука Петровић и директор Аграрног фонда Веселин Дутина. Послије богослужења мјештани су припремили трпезу љубави, у објекту који су сами саградили и који им служи за редовно окупљње и дружење. Градоначелника Требиња г. Луку Петровића и његове сараднике, испред мјештана Бобовишта и МЗ Иваница, поздравио је Данило Мандегања. Он се захвалио градоначелнику Петровићу, што је први пут од завршетка рата издвојио дио средстава из буџета Града Требиња за обнову кућа српских повратника на простору општине Равно, као и на финансијској помоћи незапосленим борцима ВРС са подручја општине Равно. Добродошлицу Градоначелнику Требиња и његовим сарадницима зажелио је и предсједник црквеног одбора г. Божо Перовић. Градоначелник Требиња г. Лука Петровић, у разговору са мјештанима Бобовишта и српским одборницима у општини Равно, упознао се са ситуацијом у којој српски повратници живе и са каквим се све проблемима сусрећу током обнове живота на својим вишевјековним огњиштима. Градоначелник Требиња истакао је важност повратка и обнове живота на овом подручју, и обећао да ће Град Требиње и убудуће још више помагати српске повратнике на подручју општине Равно, у договору са њиховим представницима.

Ово српско село, може послужити за примјер другима, колико се може постићи пожртвовањем, слогом и заједничким радом у обнови својих, у рату порушених огњишта.