Прослава јубилеја Миланског едикта у Невесињу

09. јуна 2013.

Прослава јубилеја Миланског едикта у Невесињу

Невесиње – Централна свечаност поводом обиљежавања 17 вијекова од доношења Миланског едикта одржана је данас у Невесињу, а политички и вјерски званичници поручили су да овај јубилеј свједочи да хришћани и даље живе на овим просторима и да српском народу нико не може одузети оно што је његово вијековима.

Литургијско сабрање, културни програм, донаторски ручак и народно весеље уприличени су у касарни „Невесињска пушка“. Обиљежавању великог јубилеја, које је организовала Епархија захумско-херцеговачка и приморска под покровитељством предсједника РС Милорада Додика, присуствовало је око 5.000 вјерника из Захумско-херцеговачке и Будимљанско-никшићке епархије и Митрополије дабробосанске. Светом архијерејском литургијом началствовао је владика зворничко-тузлански Хризостом уз саслужење епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија, умировљеног епископа Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија и бихаћко-петровачког Атанасија. Послије служења свете архијерејске литургије одиграна је представа једночинка „Невесињско Константиние“, којом је на символичан начин представљен чин потписивања Миланског едикта. Представу коју потписује Горан Дука извели су београдски глумци Јелена Жигон и Лепомир Ивковић.

Владика зворничко-тузлански Хризостом истакао је послије свете архијерејске литургије да српски народ баштини насљеђе отаџбине цара Константина.

– Цар Константин је доказао да имамо право да се бранимо, да се боримо непрестано и изнова за своја права на опредјељење, слободу живљења и вјеровања, те да нам нико не може одузети оно што је наше вијековима. Морамо бити одлучни, храбри и достојанствени, баш као што је био и цар Константин, да чувамо наше велико богатство и нашу светињу живота – нагласио је владика Хризостом.

Он је истакао да је цар Константин Миланским едиктом дао слободу хришћанству.

– Цар Константин је направио један велики потез, практично је премјестио престоницу из Рима у Цариград, али још већи значај је био духовни – што је дао слободу хришћанима, који су три вијека били гоњени – казао је владика Хризостом.

Он је нагласио да дјела светог Константина имају далекосежне историјске посљедице које се тичу и нас и нашег времена и да идући Константиновим стопама овај јубилеј прослављамо у једноставности и чињењу добра.

Предсједник РС Милорад Додик истакао је да је манифестација у Српској поводом обиљежавања 1.700 година од доношења Миланског едикта доказ да хришћани још постоје на овим просторима.

– Хришћани су вијековима на овим просторима пролазили кроз тешка времена и увијек су излазили јачи – рекао је Додик.

Он је истакао да су Влада РС и Епархија захумско-херцеговачка и приморска договорили да централно обиљежавање јубилеја Миланског едикта у Српској буде управо у слободарском Невесињу.

Средства прикупљена на донаторском ручку биће употријебљена за фондацију „Свети Вукашин“, која помаже породицама са троје и више дјеце, за изградњу спомен-цркве Васкрсења Христовог у Пребиловцима и за дневни центар дјеце са посебним потребама „Моја нада“ у Невесињу.

Овој хуманој акцији одазвало се 700 донатора, чиме је добила епитет највеће донаторске акције организоване икад у Невесињу.

– До сада је у 160 домова стигла помоћ путем наше фондације, а не смијемо заборавити ни будућност ни прошлост ни наше Пребиловце које обнављамо – рекао је владика Григорије.

У склопу обиљежавања 1.700. годишњице од објављивања Миланског едикта прослављене су слава општине Невесиње и слаћког храма Светих Константина и Јелене.

Обраћајући се хуманистима на донаторском ручку, Додик је истакао да ће настојати да се у Невесињу у идућем периоду улаже у нове пројекте – изградњу фабрике прехрамбене индустрије и савремене хируршке клинике у које ће РС уложити око десет милиона марака, а чијом ће реализацијом бити створене могућности за отварање нових радних мјеста.

Додик је о реализацији ових пројеката разговарао са власником компаније „Свислајон Таково“ Родољубом Драшковићем и академиком и познатим хирургом из Београда који је поријеклом из Требиња, Предрагом Пешком. Пешко, који је био ратни хирург током протеклог рата, најавио је да ће са својим тимом стручњака радити у невесињској болници и помоћи њено опремање.

Додик је посјетио и Галерију у Невесињу чију је обнову помогао Кабинет предсједника РС, а у којој је уочи прославе Миланског едикта постављена изложба слика и скулптура академског сликара и вајара професора Миливоја Унковића.

Бесједа Еп. Хризостома