Monthly Archives: септембар 2013

Пребиловци – село страдалника

У петак 14. јуна 2013. године екипа емисије РТС-е „Квадратура круга“ на челу са аутором Бранком Станковићем обишла је село Пребиловце да да свој својеврсни допринос у обнови храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима.

У херцеговачко село Пребиловци вратила се само четвртина његових предратних становника. Доста је оних који желе, а немају где, јер су све куће у том српском селу током последњег рата у Босни и Херцеговини миниране и запаљене.

Два пута у прошлом веку – 1941. и 1992. године заустављан је живот у херцеговачком месту Пребиловци. До сада се у то место вратило око 65 становника, а обновљено је, углавном из донација, 26 кућа.

Председник Месне заједници Пребиловци Рајко Булут на питање, одакле му снага да у позним годинама започне нови живот на згаришту, одговара да се ту родио, одрастао и остарио.

„Само сам био одсутан за време ратни дејстава и мало иза рата, и увек сам био убеђен да ћу се овде вратити – на своју дедовину, прадедовину и чукундедовину“, каже Булут.

Васо Булут каже да се село после рата није могло препознати.

„Куће упаљене, миниране, било је језиво. Гробље је било девастирано, плоче су порушене, неке су мало оштећене, али 90 одсто су порушени споменици“, прича Булут.

И спомен-костурница у Пребиловцима у којој су биле сахрањене кости херцеговачких Срба побијених и бачених у јаме током Другог светског рата 1992. године минирана је и сравњена са земљом.

„На месту на коме се налазила спомен-црква у којој су биле положене мошти око 4.000 Срба ексхумираних из јама 1990, 1991. године била је депонија најразличитијег отпада“, каже Миленко Јахура.

„У току овога рата крипта је порушена и кости су бачене у ваздух, тако да све што је остало од моштију јесте седам сандука“, каже јереј чапљински Данило Боро.

Упоредо са обнављањем кућа, мештани Пребиловаца кренули су у изградњу спомен-храма у који ће сахранити мошти својих предака, који су по други пут убијени. Новца за то немају довољно, али имају воље, као што је имају за животом, који је ту већ два пута показао да је јачи од свега, па и од смрти.

Шира верзија приче о Пребиловцима приказана je у емисији „Квадратура круга“ у суботу 28. 09. 2013. од 18.25 на Првом програму РТС-а.

РТС „Квадратура круга“ Пребиловци-село страдалника
Аутор: Бранко Станковић

[flv]http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/videos/kvadratura_kruga.flv[/flv]

Интервју ђакона Браниславa Рајковића поводом 94. Шантићевих вечери поезије

У Мостару сутра почињу 94. Шантићеве вечери поезије у организацији СПКД Просвјета и СПУКД Гусле. У најави ове манифестације стоји да иако Шантићеве оне су у ствари вечери свих људи добре воље, иако поезије уствари умјетности и живота уопште. Предсједник друштва Просвјета ђакон Бранислав Рајковић нам је представио овогодишњи програм, али се осврнуо и на сам рад друштва.

извор : frontal.ba

Ово је 94. издање Шантићевих вечери поезије у Мостару. Колико се кроз године и два вијека промијенила идеја саме манифестације и уопштено у чему видите њен највећи значај?

Синтагма „Шантићево вече“, према писаним траговима, помиње се први пут давне 1920. године, када Српско пјевачко друштво „Гусле“ у Мостару организује вече Шантићу у част, одликујући га дипломом првог почасног предсједника Друштва. Овакве вечери, у неком виду, организују се, затим, и даље, посљедњих година песниковог живота, а нарочито након његовог упокојења. Како у миру, тако и у ратовима, све до данас. О пјесниковој величини и ширини свједочи и то да су разни људи, кроз разна времена, налазили разлог да га поштују, слиједећи ту првобитну замисао. Ове године, након толико времена, та замисао се обједињује и заокружује, од њеног настанка, до данас, и упркос разним искушењима, остала је сачувана, а њен највећи значај јесте у том што указујући на једну личност, указује на све оно што је она била и што јесте, како је била и зашто је била таква каква јесте.

Укратко представите нам програм овогишњих вечери? Колико је сама организација захтјевна, организационо и финансијски?

Овогодишње „Шантићеве вечери поезије“ труде се да програмски и садржајно одрже један достигнути и већ препознатљиви ниво. Поред поетског садржаја и пјесника, попут Даре Секулић, Ђорђа Сладоја и Стевана Тонтића, као и младих пјесника, програм сачињавају и изложба слика, прва самостална ретроспективна, запостављеног мостарског сликара Бранка Радуловића у вези са којом је и херцеговачка премијера филма „Праг и српски сликари“. Велико интересовање влада и за двије представе, нарочито за комедију у којој једну од улога тумачи и наша позната глумица Љиљана Благојевић. Поред тога ту су промоције књига Шемсудина Златка Сердаревића и Мире Лолић Мочевић… Много труда и жеље уз веома ограничена финансијска средстава.

У априлу сте изабрани за позицију предсједника градског одбора СП Просвјета, коорганизатора Шантићевих вечери. Који су кораци од тада предузети и које су активности у фокусу за наредни период?

Сви до сада предузети кораци, па и они који се тек планирају усмјерени су ка даљем институцинализовању мостарског градског одбора „Просвјете“, његовом повезивању са другим одборима нашег Друштва, као и успостављању веза са другим сличним друшвима. Жеља на је да се што више посветимо првобитним начелима „Просвјете“, међу којима посебно просвећивању и култивисању људи, младих и старих.

Колико вријеме и мјесто условљавају рад вашег просвјетног друштва. Да ли Мостарци показују интересовање за његов рад?

Дјелујемо у врло инспиративном простору Мостара и Херцеговине и на жалост у веома занимљиво вријеме. У том простору и времену постоји интересовање за наш рад, али жеља нам је да оно буде знатно веће.

Ваш лични доживљај лика и дјела Алексе Шантића у прошлости и садашњости?

Алекса Шантић, велики и у прошлости и у садашњости, узорит у сваком времену.

Отац Гојко Перовић – „Слобода Цркве у свијету“

Отац Гојко Перовић у Невесињу говорио на тему „Слобода Цркве у свијету“

У градској галерији у Невесињу, на тему „Слобода Цркве у свијету“,  говорио је ректор Цетињске богословије протојереј – ставрофор Гојко Перовић. Отац Гојко конципирао је своје излагање у двије тезе:
а) за хришћанина као и за сваког другог човјека слобода је нешто за шта вриједи положити и властити живот и
б) хришћани следујући Христовом позиву „…ко хоће да иде за мном…“ никада не би смјели угрожавати слободу другога било каквом наметљивошћу или било каквим другим дјеловањем.
Излагање оца Гојка било је разумљиво свим слушаоцима јер је изобиловало бројним примјерима из свакодневног живота који су блиски свим узрастима и нивоима образовања.

Тонски запис предавања

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Света литургија у Виховићима

У недјељу по Празнику Рођења Пресвете Богородице православни хришћани Виховића окупљају се на Светој Евхаристији. И ове године сабрали су се на мјесном гробљу, служећи Свету литургију, предвођени мјесним парохом, презвитером Небојшом Радићем и ђаконом Браниславом Рајковићем.