Monthly Archives: октобар 2015

САХРАЊЕН БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ

Блаженопочивши Митрополит дабробосански Николај сахрањен је данас, према сопственој жељи, у порти манастира Успења Пресвете Богородице у Добруну. Јутрос 30. октобра манастиром Успења Пресвете Богородице у Добруну одјекивали су звуци заупокојене литургије, богослужења које пратило одлазак у вјечност великог духовника и родитеља – Митрополита дабробосанског Николаја, човјека који је уградио себе у добрунске и бројне друге православне светиње.

Одлази добри Митрополит, а иза себе оставља овоземљанима оно што су остављали само највећи духовници, радници и домаћини.

Заупокојену литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Иринеј, уз саслужење уз двадест и два архијереја, многобројног свештенства и монаштва Српске православне цркве.

У порти манастира и око њега стотине људи оних који су га вољели, поштовали, цијенили, оних што их је Митрополит тјешио у најтежим тренуцима, лијечио својим тиховањем и очинским савјетима стрпљиво су чекале да одају посљедњу почаст митрополиту Николају.

Пред олтаром древног манастира, умировљени Епископ Атанасије Јевтић бесједи о Блаженопочившем Митрополиту, свака му ријеч драгоцјена, снажна порука, умилна, јасна, за памћење.

Испраћамо данас из овог светог храма у небески храм човјека који је себе уградио у живо тијело живога Христа, у цркву Христа распетога и васкрслога. Пропутовао је цијели свијет наш владика. Његови свети трагови вјечно ће живјети у Далмацији, на Косову и Метохији, у Аустралији, на Романији. Био је човјек окренут небу, човјек који се спремао за царство небеско – казао је епископ Атанасије.

О блаженопочившем Митрополиту бесједио је и ректор призренске богословије који је дијелио школске дане са Митрополитом Николајем у Призренској богословији – протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић.

Сјећа је прота првих година послије Другог свјетског рата, калдрме поред школе, старих липа које и данас живе и ведрог лика младог Гојка Мрђе.

И као младић био је снажно окренут свјетлости небеској. Жудио је за монашким животом. Монашки је живио. Био је рођена монашка душа. Мало је људи који могу у себи да споје тиховање и вулканску енергију, оно што је немогуће спојити, али то је могао наш добри Николај. Умио је да уједини монашку смиреност и велики динамизам који је показао у свом животу, радећи добра дјела у Призрену, Крки, Фочи, Аустралији, Добруну, на Романији… Ове ријечи приноси као мали вјенчић на наше школско другарство његов вјерни друг из школске клупе – рекао је прота Тимотијевић.

Његова Светост Патријарх српски Иринеј рекао је да је блаженопочивши Митрополит дабробосански Николај све што је радио – чинио у славу Бога.

„Наш брат Николај остављао је диван примјер иза себе. Све је гледао као кроз лице Христово и љубио као дјецу своју“, рекао је патријарх Иринеј који је данас у Добруну служио заупокојену литургију и опијело блаженопочившем митрополиту Николају.

Патријарх Иринеј је навео да је Митрополит Николај сијао само добро сјеме, а посебно је истакао његову улогу у оснивању Богословије у Фочи.

Он је подсјетио да је Митрополит Николај преживио и прогонство, страдање и рушење свега онога што је дуго градио док је био епископ далматински.

„Вјеровао је велики владика Николај да ће доћи вријеме и поново се подићи оно што је разрушено. Поново га је дочекао велики почетак када је изабран за Митрополита дабробосанског у вријеме велике трагедије нашег народа и свештенства“, подсјетио је Патријарх Иринеј.

Патријарх је напоменуо да је Митрополит Николај гајио велику љубав према Господу, браћи својој и свим људима.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је данас присуствовао сахрани митрополита Николаја, истакао је да је Српска православна црква изгубила великог човјека.

„Његовим одласком у вјечност окончана је једна епоха историје Српске православне цркве у Републици Српској – епоха тешких страдања, али и херојске и напорне борбе нашег народа за опстанак“, рекао је Додик.

Он је додао да је Митрополит био активни учесник у напорима и историјским догађајима у протекле двије деценије у којима су постављени темељи овога што данас имамо, што представља гарант опстанка нашег народа на овим просторима.

Предсједник Додик је нагласио да су од многих врлина, које су красиле Митрополита Николаја, двије биле посебно видљиве – мудрост и родољубивост.

„Захваљујући његовој родољубивости у најтежим временима Цркве обављао је своју мисију. Основани су Православни богословски факултет и Богословија, обновљене су парохије и много гладних је нахрањено захваљујући његовој хуманој дјелатности“, навео је Додик.

Према његовим ријечима, захваљујући мудрости, митрополит Николај је био прави примјер аутентичног православног монаха и епископа, уздржан пред дневнополитичким изазовима, али активан у настојањима свога народа да опстане и буде јединствен.

Предсједник Додик је нагласио да су врлине Митрополита Николаја препознали сви актери друштвене стварности.

„Био је искрен и вриједан проповједник суживота и међурелигијског дијалога“, подсјетио је Предсједник Српске и додао да је Митрополит Николај један од оснивача Међурелигијског вијећа БиХ.

Предсједник Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“ Момчило Крајишник рекао је да је управо у протеклом раду Митрополит Николај показао сав сјај и вриједност свог карактера.

Момчило Крајишник је посебно истакао заслуге Митрополита за враћање Српске православне цркве у Сарајево.

„Наше опредјељење да Црква треба да буде са својим народом, послије се испоставило као тачно с обзиром на акцију Срба из федералног Сарајева да се направи босанска православна црква“, рекао је Крајишник.

Сахрани су присуствовали поред црквених великодостојника, предсједник Републике Српске Милорад Додик, делегација Народне скупштине Републике Српске, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, представници Католичке цркве и Исламске заједнице у БиХ те многобројни вјерници из цијеле Републике Српске који су у Добрун стигли аутобусима и сопственим превозом.

Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, Администратор упражњене Епархије дабробосанске, захвалио је свима који су били уз Митрополита Николаја у његовим последњим година живота водили рачун о Њему и помагали му као свом родитељу што је и блаженопочивши Митрополит Николај и био.

Преосвећени Епископ Григорије је истакао да из куће Митрополита Николаја нико никада није отишао гладан и позвао је све присутне да се послуже трпезом љубави која је припремљена у манастиру Успења Пресвете Богородице у Добруну

На подручју града Источно Сарајево и општине Вишеград је Дан жалости поводом упокојења митрополита Николаја.

БЛАЖЕНОПОЧИВШЕМ МИТРОПОЛИТУ НИКОЛАЈУ НЕКА ЈЕ ВЈЕЧНИ СПОМЕН !!!

Извор: Митрополија Дабробосанска

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ НИКОЛАЈ

Дана, 27. октобра, на празник преподобне мати Параскеве, у вечерњим часовима, у Универзитетској болници у Фочи, упокојио се у Господу Његово Високопреосвештенство Митрополит Дабробосански Николај.
По жељи блаженопочившег Митрополита Николаја биће сахрањен у манастиру Успења Пресвете Богородице у Добруну.

Његова Светост Патријарх Српски Иринеј служиће заупокојену Литургију у Манастиру Добрун, у петак 30. октобра са почетком у 8 и 30 часова. Након Свете Литургије служиће се опијело и обавити сахрана.

Господ нека му душу прости и усели је у вјечну радост.

Рођен је 17. августа 1927. године у селу Смољани, заселак Крња Јела, код Босанског Петровца, од оца Милана и мајке Милице рођене Кубурић. На крштењу је добио име Гојко. Послије основне школе у родној Смољани и мале матуре у Смедеревској Паланци, уписује се у Богословију, најприје у Београду, а потом у Призрену, 1946. године. Током школовања одслужио је и двогодишњи војни рок од 1949. до 1951. године.

Монашки постриг примио је 1953. године у манастиру Копорину, од стране јеромонаха Кирила Врге. На монашењу је добио име Николај. Те исте године, 30. септембра, Епископ браничевски Хризостом рукоположио га је у чин јерођакона, а Патријарх српски Герман, 10. маја 1961. године, у чин јеромонаха.

Послије Богословије уписао се на Богословски факултет у Београду, 1953. године, који је завршио у редовном року. Желио је послије студија да настави усавршавање у Грчкој, али му тадашње власти нису издале пасош. Умјесто одласка у Грчку, Свети архијерејски синод га, 1957. године, поставља за суплента у Богословији Светог Саве у манастиру Раковици у Београду, и на тој дужности је остао до 1964. године. У међувремену је положио професорски испит 1963. године.

Године 1964. Свети архијерејски синод му повјерава обнављање Богословије у манастиру Крки. Доласком у манастир Крку вршио је дужност управника двогодишње Богословије, старјешине манастира и пароха манастирске парохије. Отварањем 1966. године петоразредне Богословије постављен је за њеног ректора.

На овој дужности је остао до 1973. године, када је изабран за аустралијско-новозеландског епископа. Хиротонисан је 8. септембра 1973. године, у Саборној цркви у Београду, руком Патријарха српског Германа. Дошавши у Аустралију организује епархијска тијела, доводи и рукополаже нове свештенике, оснива нове парохије, подиже и освећује нове цркве, купује земљу на којој ће оснивати црквене центре. На једном таквом земљишту подигао је манастир Светог Саве, конак и старачки дом. Основао је прво српско гробље у Аустралији. На Новом Зеланду оснива манастир Успења Пресвете Богородице; то је први православни манастир у историји Новог Зеланда.

Свети архијерејски сабор га је 1978. године изабрао за епископа далматинског. Поред својих епархијских дужности једно вријеме је вршио дужност ректора Богословије у манастиру Крки. У то вријеме, највише његовим залагањем, подигнута је нова зграда Богословије. Док је управљао Далматинском епархијом саграђено је седам нових цркава и шест црквених објеката. Покренуо је 1988. године часопис Истина. Администрирао је обновљеном Бихаћко-петровачком епархијом. За годину и по дана организовао је у потпуности епархију и предао је своме насљеднику епископу Хризостому.

На редовном засједању Светог архијерејског сабора 1992. године, епископ Николај је изабран за митрополита дабробосанског са сједиштем у Сарајеву. Епархију је преузео у вријеме избијања рата у Босни и Херцеговини. У том изузетно тешком времену стрпљиво ради на реализацији одлуке Светог архијерејског сабора из 1967. године, на отварању Духовне академије. Од власти Републике Српске добија за потребе школе објекте у Фочи. Тако је Духовна академија Св. Василија Острошког почела са радом 1994. године. У Духовној академији митрополит Николај вршио је дужност проректора и предавао је црквено пјевање. Такође, његовим залагањем у просторијама Академије је смјештена избјегла Богословија Св. Три Јерарха из манастира Крке, гдје је предавао Свето писмо Новог завјета и вршио дужност ректора. Послије обнављања Богословије у манастиру Крки, Богословија у Фочи је посвећена Св. Петру митрополиту сарајевском. Од 1997. године митрополит Николај предавао је Свето Писмо Новог Завјета на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, гдје је уз његово свесрдно залагање основан Одсјек за црквену музику и појање и Камерни хор. У манастиру Добруну покренуо је епархијски лист Дабар и издавачку кућу.

Поред епархијских обавеза као и обавеза у поменутим школама, митрополит Николај налази времена и да пише. Аутор је и приређивач више дјела из области Светог писма Новог завјета, за потребе ученика богословије али и за ширу читалачку публику. Аутор је књига: Општи и посебни увод у Свето писмо Новога завета, Тумачење Јеванђеља по Матеју, Тумачење посланице Римљанима, Тумачење посланица I и II Коринћанима, Тумачење посланица Галатима и Ефесцима, Тумачење посланица I и II Солуњанима, Филипљанима и Колошанима, Тумачење посланице Јеврејима, Тумачење посланица I и II Тимотеју, Титу и Филимону, Господ Исус Христос као Цар у Старом и Новом Завету, Тумачење Саборних посланица (Јаковљеве, Прве и Друге Петрове). Избор из његовог богатог опуса бесједа, посланица и обраћања, као и аутобиографија, сабран је у шест књига у издању ИК Дабар: Беседе, Посланице, Говори и обраћања, Беседе II, Буђење вере, Животни пут – Аутобиографија.

Имајући у виду богословско-научни и просвјетни рад митрополита Николаја, Наставно-научно вијеће Богословског факултета у Београду додијелило му је титулу почасног доктора богословских наука. Диплома му је уручена 30. јуна 1999. године на Богословском факултету у Београду.

На приједлог Богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи, Универзитет у Источном Сарајеву је једногласно донио одлуку о додјељивању звања почасног доктора наука Митрополиту дабробосанском г. Николају. Ово високо звање уручено му је на свечаној академији Универзитета у Источном Сарајеву, 6. децембра 2007.

Носилац је више црквених и световних одликовања, међу којима су Орден Његоша првог степена (1993. године), Орден заставе Републике Српске са златним вијенцем (2010), те Орден Републике Српске на ленти (2012), којим га је одликовао Предсједник Републике Српске. Епархија милешевска одликовала га је Орденом Бијелог анђела првог степена (2011), Епархија банатска Орденом Светог Теодора вршачког, а свештенство Митрополије дабробосанске Златним орденом Светог Петра дабробосанског (2012), поводом двадесет година очинског старања и архипастирског управљања Митрополијом дабробосанском, Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве додјељује му Орден св.краља Милуина (2014), а Богословски факултет у Фочи Медаљу Богословског факултета св. Василије Острошки у Фочи (2014).

За вријеме од када се налази на катедри сарајевских митрополита обновљено је више цркава порушених у посљедњем рату, подигнут је и један број нових храмова, реновирана је зграда митрополије у Сарајеву. Рукоположио је више свештеника које је поставио на парохије у Федерацији Босне и Херцеговине, са жељом да се задржи преостали српски живаљ на тим просторима. Стрпљиво ради на занављању монашког кадра, оснивању нових манастира, као и објеката у манастиру Добруну. Један је од оснивача Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине.

На редовном засједању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у мају 2011. године, због болести Митрополита Николаја, Свети Архијерејски Сабор именује Епископа захумско-херцеговачког Григорија као помоћника болесном Митрополиту са свим правима и дужностима епархијског архијереја.

Концерт хора из Бристола

У недјељу, 25.10.2015. године, у 19.30 часова, у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу, одржан је концерт хора Exultate singer, из Бристола, Велика Британија, вођени диригентом госп. Давидом Огденом, уз покровитељство ACFEA из САД. На концерту је учествовао и хор Светог Василија Острошког из Требиња, који поје при Саборном храму, предвођен диригентом госп. Стојанком Гудељ. Након концерта уз пригодне поклоне, обратио се старјешина Саборног храма протојереј-ставрофор Младен Жуловић, уз позив гостима да нас поново посјете. Заједничким појањем оба хора Тебе појем комп. Стевана Мокрањца, завршен је концерт.

ЦО Требиње

Ископавање моштију Светих Мученика из Горњег Храсна

У суботу, 24. октобра у селу Горње Храсно вршено је ископавање моштију мученика и мештана овог села који су пострадали 1941. године, зверски убијени и бачени у јаму у близини села. Седамдесетих година, тачније 1971. године мошти мученика извађене су из јаме и положене у новоизграђену костурницу. У току претходног рата, костурница је минирана заједно са црквом која се налази недалеко уз селу. Након двадесет година од тог стравичног злочина на иницијативу потомака који нису били сигурни да ли се мошти њихових предака налазе испод рушевина, извршено је ископавање костурнице благословом епископа Григорија а уз присуство умировљеног епископа Атанасија, игумана завалског Василија, археолога Иване Грујић, месног пароха и великог броја народа. Након ископавања површинског слоја, пронашли смо кости и приступили њиховом вађењу. По завршетку радова мученичке кости пренешене су у манастир Завалу где ће бити опране и припремљене да се по благослову епископа Григорија достојно сахране на место које ће се накнадно објавити.

Сахрањен Протојереј-ставрофор Драго Цвијановић

У недељу 18. октобра 2015. године у Саборном храму Светог Саве у Билећи, поводом упокојења протојереја-ставрофора Драга Цвијановића, заупокојену Литургију је служио епископ Захумско-херцеговачки и приморски Григорије уз саслужење епархијских свештеника. Након службе, током читавог дана, стотине вјерника, пријатеља и познаника прошле су кроз Сабирни храм, са жељом да се опросте са протом Драгом. У 16 часова, у Саборном храму Светог Саве у Билећи опијело су служили владика Григорије и владика Атанасије са свештеницима. По завршетку опијела, вјернима се бесједом обратио владика Григорије, а након тога је тијело блаженопочившег проте похрањено у градско гробље у Билећи. Присутнима се краћом бесједом обратио и протојереј-ставрофор Славко Зорица, послије чега је за све постављена трпеза љубави у градској сали поред гробља.

Бесједа Еп. Григорија

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.