Monthly Archives: фебруар 2017

Прва панел дискусија „Саборност и јединство Цркве у XXI вијеку уз осврт на Критски сабор“

Прва панел дискусија Четвртог годишњег симпосиона „Теологија у јавној сфери“ одржана је под називом „Саборност и јединство Цркве у XXI вијеку уз осврт на Критски сабор“. У оквиру поменуте теме, учесници ове дискусије били су проф. др Раде Кисић, отац Игнатије Шестаков и отац Вукашин Милићевић, уз модерирање доц. др Андреја Јефтића.

Током дискусије учесници су настојали да представе историјски контекст одржавања протеклог Критског сабора, факторе и околности који су довели до његовог одржавања и атмосферу на подручју Руске православне цркве, као једне од четири Помјесних цркава које су отказале своје присуство на Сабору. Самој дискусији, потом су допринјели коментари Владике Атанасија, бискупа Мате Узинића, питања публике, као и утисци Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, као једног од непосредних учесника у Критском сабору.

Отворен Четврти годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“

У организацији Центра за философију и теологију Требиње, чији је један од оснивача и Епархија захумско-херцеговачка и приморска, отворен је четврти по реду годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“. Свечано отварање приређено је у четвртак, 9. фебруара 2017. године, од 10.00 часова, у обновљеном здању Центра за културу у Требињу. Отварању овог својеврсног фестивала науке и умјетности, поред мноштва заинтересованих посјетилаца пристиглих из читавог региона, самих учесника и представника Епархије захумско-херцеговачке и приморске и других епархија Српске православне цркве, присуствовали су и представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, представник Владе Републике Србије, представници Републике Српске и Града Требиња.

Присутне је у име организатора најприје поздравио доц. др Марко Вилотић, указујући притом на донекле измјењену досадашњу форму скупа „… па он сада изгледа као својеврсни фестивал, који, поред досадашњих панел-дискусија, садржи и једно класично предавање, позоришну представу и изложбе.“ Присутнима су се затим обратили и предсједник Црнтра за философију и теологију протопрезвитер – ставрофор проф. др Владан Перишић, проф. др Јасмин Комић, министар науке и технологије у Влади Републике Српске, као и господин Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере Владе Републике Српске.

Након свечаног отварања услиједила је прва панел дискусија, под насловом „Саборност и јединство Цркве у XXI вијеку уз осврт на Критски сабор“.

Четврти годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“ – Требиње, 9-12. фебруар 2017.

Од 9-12. фебруара у Требињу, у организацији Центра за философију и теологију Требиње, одржан је четврти по реду годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“. Симпосион је осмишљен као својеврсни фестивал који је у себи обухватио различите садржаје: панел дискусије, предавање, представу и изложбе.

Програм симпосиона- брошура (пдф)




 


 




Света Литургија и дјечија приредба у Метковићу

Светом Литургијом коју је служио парох Мостарски о. Радивоје Круљ уз саслужење пароха Метковског о. Бориса Чоловића у храму Светог Георгија у Метковићу, почела је прослава у част Светог Саве. У току свете Литургије вјернима се обратио отац Радивоје, поучивши их Светом Јеванђељу, о Митару и фарисеју, које нас полако припрема за Васкршњи пост. Велики број родитеља сабрао се са својом дјецом да заједно славимо Светог Саву. Послије Литургије пререзан је славски колач. Прије дјечијих рецитација, Ана Круљ отпјевала нам је пјесму „Пред иконом Светог Саве“. Са радошћу можемо рећи да наша парохија броји преко четрдесеторо дјеце, од оних најмлађих, до краја основне школе. За свој труд и учешће у рецитацијама, као и сваке године дјечица су награђена лијепим поклонима. Ове године дарове је припремила попадија Наташа Круљ, која је била кума славе. Њој и њеној породици, нека Господ подари благослов и напредак, молитвама Св. Саве. У наредној 2018. години за кумство пријавила се госпођа Силвана Ђорђевић.

Сви који су дошли на службу Божију, узевши нафору, славски колач и жито, послужили су се испред парохијског дома.

Бесједа Еп. Григорија на Св. Григорија Богослова у Сарајеву

Владика Григорије служио у Саборном храму у Сарајеву

САРАЈЕВО, 7. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски и администратор Митрополије дабробосанске господин Григорије данас је, на православни празник Светог Григорија Богослова, служио Свету архијерејску литургију у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву.

Данашњи празник је имендан владике Григорија, који је монашко име добио по Григорију Богослову.

Обављен је и славски обред – преломљен славски колач и освештано славско жито.

Владика Григорије је у пригодној бесједи свештенству и вјерницима рекао да је Свети Григорије Богослов један је од најважнијих светитеља у историји Цркве.

Истакао је да је Свети Григорије Богослов био један од ријетких епископа који су напуштали власт и који нису радо прихватали власт, те да је био и пјесник и умјетник, али прије свега богослов.

„Ми ријетко једни другима говоримо о Богу. Најчешће једни дргугима говоримо о нама, људима, али врло ријетко говоримо о Богу, о Христу, о Његовом оцу небеском“, нагласио је Владика Григорије.

Према његовим ријечима, сваки човјек је позван да буде богослов.

„Људи се често устручавају и плаше да говоре о Богу и због тога често говоре о другим, мање важним стварима. Ми смо се као савремени људи много почели да ослањамо на себе, своје људско и да размишљамо само на људски начин. Потребно је да будемо хришћани и богслови, да се молимо Богу искрено“, поручио је епископ Григорије.

Литургију је појањем пратио хор Српског пјевачког друштва „Слога“, под руковођењем диригента Стефана Мојсиловића.

Послије Свете архијерејске литургије и славског обреда у резиденцији Митрополије уприличен је пријем за свештенство, њихове породице и вјернике који су били на Светој литургији.

Потом је владика Григорије одржао братски састанак са свештенством.

Данас су одржане и сједнице Управног добора и Епархијског савјета Митрополије дабробосанске на којима је било ријечи о раду Епархијског управног одбора у 2016. години.

Бесједа Еп. Григорија

Трибинa “Улога вјерских поглавара у ослобађању људи од мржње и национализма“ у Сарајеву

Вјерски великодостојници у БиХ упутили су вечерас поруку мира са теолошке трибине у Сарајеву, указујући на негативности које произилазе из предрасуда и мржње.

„Значај нашег заједничког наступа је што шаљемо заједничку поруку, прије свега људима који представљају вјерске заједнице, али и вјерницима, те тако и друштву у којем живимо“, рекао је Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије на трибини „Улога вјерских поглавара у ослобађању људи од мржње и национализма“.

Надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић, који је и домаћин скупа, истакао је да је циљ вечерашње трибине да пошаље поруку праштања, помирења и изградње мира, као и да те позитивне поруке, у име својих заједница, пошаљу четворица вјерских великодостојника.

„Људи су уморни од негативних порука и желимо да им из вјере коју проповиједамо пошаљемо поруку мира. То не значи да ћемо окренути свијет, али ми дјелујемо континуирано, на разне начине. Ово је један од начина да се нађемо заједно и да говоримо како ми можемо допринијети очувању мира“, рекао је надбискуп врхбосански.

Поглавар Исламске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић нагласио је да је улога свих вјерских великодостојника да позивају на трајни мир, добро и одвраћање од онога што може да штети људима и заједници.

Предсједник Јеврејске заједнице у БиХ Јакоб Финци истакао је да БиХ има будућност, али да је ситуација тешка, те да политика и вјерске заједнице имају простора и могућности да дјелују заједно.

„Послије ове трибине неће се догодити ништа револуционарно, али је добро да се види да односи између религијских заједница постоје и да се не кваре. То су односи између људи који већ 20 година раде на добробит, не само своје вјерске заједнице, него и свих грађана и вјерника у БиХ“, рекао је Финци.

Трибину “Улога вјерских поглавара у ослобађању људи од мржње и националнизма“ организирао је Католички богословни факултет у Сарајеву.

Извор: Независне новине

Бесједа о. Владана Перишића на Недељу о митару и фарисеју 2017.

Бесједа Вл. Атанасија на Св. Атанасија Великог у Тврдошу

Да ли нам је још увијек потребна молитвена недјеља за јединство хришћана?

Да ли нам је још увијек потребна молитвена недјеља за јединство хришћана?
Архиепископ Јов Телмески
Стални представник Васељенске патријаршије у Свјетском савјету цркава

Док се ове зиме хладни таласи шире Европом, многи хришћани из различитих цркава и конфесија покушали су да „нешто учине“ поводом молитвене недјеље за јединство хришћана која се од 1908. традиционално обиљежава између празника Светог Петра и Светог Павла према западном предању. Сваке године, у циљу припреме за годишњу прославу, екуменски сарадници одређене регије позвани су да произведу основни литургијски текст на задату библијску тему. Ове године, у контексту 500. годишњице Реформације, Савјет хришћанских цркава Њемачке припремио је текстове на тему „Помирење – љубав Христова нас обузима“. Сваке године, међународни уређивачки тим Свјетског савјета цркава и Понтификалног савјета за промовисање хришћанског јединства Римокатоличке Цркве врши ревизију текста како би се могао користити широм свијета зарад свједочења трагања за видљивим јединством цркве.

Сваке године православни хришћани учествују у овом великом екуменском дешавању. Нажалост, чини се да су у малом броју случајева православни домаћини овог догађаја. Заправо, може се примијетити да се унутар Православне Цркве шири хладни талас када је ријеч о екуменском покрету, а нарочито по питању заједничке молитве. Ово није нови феномен, још је 1998. формирана посебна комисија за учешће православних у Свјетском савјету цркава. Једно од главних питања којима се комисија бавила било је питање заједничке молитве на екуменским сабрањима. Комисија је примијетила да „заједничка молитва у екуменском окружењу омогућава хришћанима подељених црквених традиција да заједно славе Бога и принесу молитву за јединство хришћана“. Истакнуто је да „хришћани из подијељених црквених традиција заједно приносе молитве јер дијеле вјеру у Свету Тројицу и у Исуса Христа као Бога и Спаситеља, и посвећеност потрази за јединством хришћана“. Комисија је закључила: „Ми, међутим, истрајавамо у нашој екуменској потрази. Наше подјеле неће бити разријешене само теолошким дијалогом и заједничким дјеловањем у свијету. Морамо се такође заједно и молити ако мислимо остати заједно, јер је заједничка молитва у самом срцу нашег хришћанског живота, и у нашим сопственим заједницама и у заједничком раду на јединству хришћана.“

Пратећи ове хладне таласе, можемо се запитати: да ли нам је још увијек потребна молитвена недјеља за јединство хришћана? Вјерујем да је одговор једноставан: да, јер је сувише подјела међу хришћанима! Протеклог јуна, Свети и Велики Сабор Православне Цркве истакао је заправо неопходност синергије између људских напора и Божије благодати у екуменском покрету, подсјећајући нас да „иако Православна Црква води дијалог са другим хришћанима, она не потцјењује потешкоће својствене овом настојању, али њих сагледава из перспективе пута ка заједничком разумијевању Предања древне Цркве и у нади да ће Свети Дух, „који сабира сав сабор црквени“ (стихира на вечерњи Педесетнице), „недостатке надопунити“ (молитва на рукоположењу).“ Наша жеђ за јединством хришћана не може бити резултат само људских настојања да се воде теолошки дијалози и пословни састанци. Морамо, дакле, да тражимо благодат Божију кроз понизну молитву. Треба се увијек сјећати да посљедње Христове ријечи „да сви једно буду“ (Јн. 17, 21) заправо нису биле заповијест, већ молитва!

Превод: Андреј Јефтић