Author Archives: Eparhija ZHiP
Видео листање књиге „Атанасије – један животопис“
Осврт ђакона Бранислава Рајковића на годишњицу упокојења Епископа Атанасија за Новине Српске Патријаршије
У вјечни спомен биће праведник
Школско такмичење из предмета Православна вјеронаука
У школској 2021/22. години, календаром такмичења, предвиђенo јe такмичење из предмета Православна вјеронаука за ученика шестог разреда. Тема такмичења носи назив „Диван је Бог у светима својим“ и она обухвата реализоване наставне садржаје од другог до шестог разреда (у шестом разреду до наставне јединице Васељенски сабори – преглед и појам Сабора).
Такмичење ће се спроводити на сљедећим нивоима:
– школско,
– општинско,
– епархијско и
– републичко.
Организатори такмичења су Републички педагошки завод Републике Српске и вјероучитељи.
Током фебруара у нашој епархији је обављено школско такмичење. Ученици који су показали најбоље резултате изборили су прилику да своје знање провјере и на општинском такмичењу 5.марта. Требињским вјероучитељима је у реализацији такмичења, као и претходних година, подршку пружила и Црквена општина.
– Ана Чичковић, ЈУОШ ,,Свети Василије Острошки и Тврдошки”,Требињe
– Павле Копривица, ЈУОШ ,,Свети Василије Острошки и Тврдошки”,Требиње
– Никола Бубало, ЈУОШ ,,Свети Василије Острошки и Тврдошки”,Требиње
– Ива Кулушић, ЈУОШ ,,Вук Караџић”,Требиње
– Павле Савић, ЈУОШ ,,Вук Караџић”,Требиње
– Ива Носовић, ЈУОШ ,,Вук Караџић”,Требиње
– Павле Лучић, ЈУОШ ,,Јова Јовановић Змај”, Требиње
– Јована Паповић, ЈУОШ ,,Јова Јовановић Змај”, Требиње
– Милица Кљунак, ЈУОШ ,,Јова Јовановић Змај”, Требиње
– Сергеј Илић, ЈУОШ ,,Јова Јовановић Змај”, Требиње
– Марија Појужина, ЈУОШ,,Ристо Пророковић”, Невесиње
– Бранко Ђурасовић, ЈУОШ,,Ристо Пророковић”, Невесиње
– Лука Настић, ЈУОШ,,Ристо Пророковић”, Невесиње
– Гојко Рудан, ЈУОШ ,,Свети Сава”, Љубиње
– Росана Дангубић, ЈУОШ ,,Свети Сава”, Љубиње
– Драженка Бокић, ЈУОШ ,,Свети Сава”, Љубиње
– Миа Сикимић, ЈУОШ ,,Свети Сава”, Љубиње
– Сара Вујовић, ЈУОШ ,,Свети Сава”, Билећа
– Милица Милићевић, ЈУОШ ,,Свети Сава”, Билећа
– Николина Дучић, ЈУОШ ,,Свети Сава”, Билећа
– Слободан Мирковић, ЈУОШ ,,Петар Други Петровић Његош”, Билећа
– Теодора Тешановић, ЈУОШ ,,Петар Други Петровић Његош”, Билећа
– Душица Куљић, ЈУОШ ,,Петар Други Петровић Његош”, Билећа
– Викторија Вишњевац, ЈУОШ ,,Свети Сава”, Гацко
– Марија Милићевић, ЈУОШ ,,Свети Сава”, Гацко
– Сандра Тепавчевић, ЈУОШ ,,Свети Сава”, Гацко
– Ана Ненадић, ЈУОШ ,,Свети Сава”, Гацко
– Наташа Ђурица, ЈУОШ ,,Његош”, Берковићи
– Сергеј Кундачина, ЈУОШ ,,Његош”, Берковићи
– Елена Медан, ЈУОШ ,,Његош”, Берковићи
– Марија Самарџић, ЈУОШ ,,Његош”, Берковићи
Слобо Станишић: Каменчић у мозаику за ореол нашем Таси
А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге. Амин. (Јн 21, 25)
Прошло је годину дана откад сам, у Земаљској Србији, посљедњи пут срео свог учитеља и професора, владику Атанасија. У Земунској болници сам га дочекао, заједно са његовим вољеним студентом и саборцем са Космета и из Београда, Панкетом[1], како га је наш Таса звао. Из Врњачке Бање, гдје је радио на новом издању петокњижја Од Косовa до Јадовна, Тасу су, са потврђеним позитивним ПЦР тестом на вирус корона, довезла болничка кола.
Кад нас је угледао, осмјехнуо се, иако се видјело на лицу да је уморан и исцрпљен од дугог пута. Рекао ми је: „Мали, испала ми је негдје бројаница у колима, нађи је брзо”. Нашао сам је испод сједишта у колима хитне помоћи. Била је плетена црна, од 33 куглице, и веома излизана од окретања због изговарања молитве Исусове.
Љекари су рекли да мора да остане у болници у Земуну. Послије снимања рекли су да има упалу плућа. Није му се остајало, видјело се одмах на његовом лицу. Ми смо га испратили до лифта и „црвене зоне” и помогли медицинској сестри да стави његове личне ствари на колица.
Стекао сам утисак, а то сам саопштио и оцу Радивоју, да не жели да се упокоји у Београду, јер је посљедњих година много критиковао стање у Београду уопште, и да ће тражити да иде у Требиње, у његов Тврдош. Тако је и било…
Пролазио је поред једне баке у болничком ходнику и рекао јој: „Мајка, како сте, колико година имате? Ја осамдесет трећу газим, борим се…”
Никад нећу заборавити Тасин поглед који нам је упутио улазећи у лифт, поздрављајући се са нама очима.
Претходно сам био свједок кад је 30. октобра увече дошао да цјелива новоупокојеног свог вољеног школског друга и највећег пријатеља, митрополита Амфилохија, од кога је био само један дан млађи. Таса је тада тихо рекао: „Моли се Господу за мене, да ме узме да одем код тебе што прије.”
Тасу сам упознао прије тридесет једну годину, кад сам ушао код њега у канцеларију декана Богословског факултета у Београду. За мене је био најсличнији праоцу Јакову, који се рвао са Господом и није хтио да га пусти, док му не остави знак. Тасин живот био је у Знаку препоречном (а то је и наслов једне од његових књигa, коју је у вријеме рата у БиХ приредио тадашњи Милан, а садашњи владика Максим).
Владика Атанасије је цијели живот живио по Христу и служио Христу, који је Знак препоречни, а онда је и сам Таса постао за људе тај Знак препоречни. Никог није остављао равнодушним, од дјетета до старца, од сиротих и убогих, до најмоћнијих и најбогатијих…
О владици Атанасију бих могао исписати хиљаде страница из личног искуства и доживљаја, а опет ни каменчић у светитељски мозаик не бих ставио, јер Свете Божје људе не можеш ријечима и сликама описати. Можеш их само, по мјери дара, колико ти Господ допусти, срцем доживјети и духовним видом сагледати, као Мојсије Јахвеа на Синају.
Велики Божји благослов сам имао да у протекле три деценије, а прошле су као један трен у вјечности, будем повремено у близини овог савременог светитеља, богослова и оца Цркве Православне − од Београда, Вршца, Херцеговине у рату, Требиња, Тврдоша, Никшића, Острога, Цетиња, па до путовања у Грчку и на Свету Гору.
Владика је често волио да цитира крај Светог Јеванђеља по Јовану: А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге. Амин. (Јн 21,25)
Желио је да нама младим студентима покаже како се Свето Писмо и даље пише кроз Житија Светих и да су Свети оци кроз своја богонадахнута богословска дјела „продужено Јеванђеље“, кроз вјекове увијек живо, актуелно и спасоносно.
Владика Атанасије је своју светост и прозорљивост од људи скривао неком чудном, површинском, грубошћу, а поглед строгошћу или шалом, често се шалећи и на свој рачун. Дјеца су га најбоље разумјела, јер у њиховим чистим срцима нема мјеста за овоземаљску логику, математику или статистику.
Дешавало се више пута да Таса, кад га возим ноћу, упали предње свјетло у ауту да нешто чита. Читао је и моје мисли као буквар и одговарао ми на питања, за мене веома важна и тешка, која сам са стрепњом био спремио да му поставим.
Таса је једини епископ кога сам упознао, а за кога знам да је био у стању да искрено направи велику метанију, тражећи опроштај, кад види да је у нечему претјерао и који никад није злопамтио и враћао се назад да те подсјећа на ранију грешку. А с друге стране имао је духовни вид да види стање твоје душе и да, ако си на ивици амбиса, он буде толико благ и препун љубави, да те својом љубављу помилује, па се онда тргнеш и кренеш напријед. Посебно са шалио се ђаконима, грдећи их што не пазе и не прате службу, говорећи им да морају да имају „очи и на леђима”.
И сада, док пишем ово, све стрепим да ће се Таса изненада појавит и рећи ми: „Мали, шта лупаш!“
Господе, како нам данас у овим смутним и тешким временима недостаје владика Атанасије, кад многи прикљањају своја кољена Валу?! Његова ријеч, која је била мач који сијече сваку лаж, дволичност и подлост! А како вријеме буде пролазило, све ће се више видјети како у нашем Сабору СПЦ и нашем многострадалном српском народу болно недостаје жива ријеч митрополита Амфилохија и владике Атанасија и Светопредањско Светосавско свједочење, јер су они били стуб и тврђава Истине и Православља, које разобличава свако лицемерје.
Наш вољени и многопоштовани владика Атанасије Херцеговачки често је волио да прича како га је један теолог странац питао: „Какав сте то народ ви Срби, кад сте у ХХ вијеку имали два тако велика васељенска светитеља – Светог Николаја и Светог Јустина? ” Таса је са осмјехом одговарао: „Нисмо криви”.
Митрополит Амфилохије и владика Атанасије су два плућна крила Српске Православне Цркве у нашем времену и увијек ће се сликати на иконама и фрескама заједно као Свети Апостол Петар и Павле.
Приче, свједочења и предања о нашем Таси и ђеду митрополиту Амфилохију трајаће, и писаће се о њима док је свијета и вијека.
Господ је због великог страдања у ХХ вијеку нама Србима и нашој Српској Православној Цркви дао два моћна заступника пред Престолом Божјим – Светог Владику Николаја Жичког и Охридског и Светог оца Јустина Ћелијског, а у ХХI вијеку три велика Божја угодника – патријарха Павла, митрополита Амфилохија и владику Атанасија.
Да имамо свагда њихове молитве и заступништво код Бога Живог. Амин!
У Никшићу,
на Светог Атанасија Великог, 2022. године Господње
Мр Слобо Станишић,
професор Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу
Извор: https://mitropolija.com/
Слобо Станишић са владиком Атанасијем, село Надинићи код Гацка, јул 1992.
За душу владике Атанасија – Света архијерејска литургија у Требињу
У Саборном Храму у Требињу, данас на Задушнице, служено је јутрење, са парастосом поводом годину дана од упокојења блаженопочившег Епископа Атанасија, а у наставку Света Литургија, којом је началствовао Епископ браничевски Игнатије, а саслуживали су Епископи: диселдорфски Григорије, западноамерички Максим, пакрачко-славонски Јован, захумско-херцеговачки Димитрије, гост из грузијске Цркве Eпископ сјеверноамерички Сава, Епископ брегалнички Марко, гости свештеници и монаси и братство Саборног храма.
По прочитаном Јеванђељу бесједио је Владика Игнатије. Говорећи о смрти, Владика је рекао да је смрт увијек изненађујући догађај, посебно када изгубимо вољено биће. То значи, да свако биће које је Бог створио, бива створено за живот и не жели да умре, боји се смрти. Од Адама до нас човјек тражи лијек од смрти, често га тражећи у природи, али према ријечима Апостола Павла: ”Природа је и сама мртва и она сама умире. Читава природа тужи и чека да се јаве синови Божији, који ће је ослободити ропства распадљивости”. Лијек против смрти може се наћи само у заједници човјека са Богом, а преко човјека и читаве природе, јер је човјек свијет у малом. Управо то нам показује Васкрсење Христово, јер је човјек у Христу, сједињен са Сином Божијим васкрсао.
Васкрсао га је Бог Отац, Духом Својим.
Кроз сједињење са Христом у крштењу сваки од нас ослобађа своју природу, а кроз крштење и сједињење са Богом у Христу човјек гради заједницу, гради Царство Божије које је Господ зажелио да се оствари када је стварао свијет и човјека, и то је управо Литургија. Јер Дух Свети гради литургијску Заједницу, а Литургија је икона и предокус тог Царства.
Владика је поучио сабране да Васкрсење није механички чин, па чим се сједине природе, као што то бива у хемији, оне дају неки резултат. Васкрсење је израз Љубави Божије према нама, и оно је у Вољи Његовој. Тако и Господ; Господ је три дана лежао у гробу, па га је трећег дана Отац, Духом Светим, подигао из мртвих. То нам је и говорио Господ, знајући да ће се то одужити мало, јер су планови Божији другачији него што то ми мислимо, па је рекао: ”Али не бојте се, Бог је то оставио у власти Својој”. Дакле то, када ће бити опште Васкрсење и Царство Божије. Али ми смо сигурни да ће се то десит, као што смо сигурни да Господ има у уму своме свакога, кога овдје поменемо. Управо зато што посредује између нас и Бога Оца, посредује Син Његов Љубљени, кога Он највише воли. И због Њега, Он ће нас све васкрснути.
Звучни запис бесједе Епископа Игнатија:
На отпусту сабраним вјерницима обратили су се Владика браничевски Игњатије и Владика брегалнички Марко. Бесједећи владике су се присјетили владике Атанасија. Преосвећени Владика Игњатије је позвао све да буду захвални Господу што их је сабрао да му служе и да се помоле за све упокојене, као и за блаженопочившег Владику Атанасија, са надом у живот вјечни. Владика се захвалио Владици Димитрију на благослову да предстоји Светим Сабрањем, рекавши да је то велика част будући да је са упокојеним Владиком Атанасијем одрастао, школовао се, био његов у ученик, а затим и брат у Епископству. Владика је закључио да је молитва за упокојене доказ колико волимо своје мртве и колико вјерујемо у Васкрсење.
Владика Марко је напоменуо како је Архиепископ охридски Јован молитвено присутан на данашњем Сабрању. За Владику Атанасија је рекао да се ових дана о њему много говорило и да ће се тек говорити о њему, иако ће увијек остати нешто недоречено и недостајаће однос са Владиком Атанасијем, који ће се употпунити тек у Царству Небеском. Преосвећени Владика се присјетио како је Владика помагао Архиепископу охридском Јовану за вријеме страдања, како се бринуо за њега и подржавао га, називајући га лавом пошто се лавовски борио за јединство Цркве. Владика се помолио да Бог подари покој души блаженопочившем Владици Атанасију, а свима нама крепост и здравље како би се молили и сјећали личности Владике Атанасија. На крају се присјетио како је Владика Атанасије говорио о упокојењу Светог аве Јустина и рекао да осјећа како се већ можемо молити Владици Атанасију да нас благослови и укријепи у животу.
Звучни запис бесједа Еп.Игнатија и Еп. Марка по отпусту:
Након Литургије служен је помен на гробу Владике Атанасија у Тврдошу, а бесједио је Владика Григорије.
фото: Владо Ружић
Anniversary of repose of Bishop Atanasije of the blessed memory
On the occasion of the anniversary of repose of the retired Bishop of Zahumlje-Herzegovina and Littoral, Atanasije (Jevtic), and prior to the Saturday of the souls the Diocese organized a three-day event (23-26 February 2022) to honour Bishop Atanasije’s life and work. With the desire to have personal testimonies of the participants shed light on the theological and pastoral work of the Bishop of the blessed memory, as well as to recall the specific relationship he had had with both geographical and spiritual places that shaped his thought and his understanding of Christian life, the three-day symposium revolved around Bishop Atanasije’s relationships with the Mount Athos, the Early Christianity sancta in Asia Minor, the Holy Land, Kosovo and Metohija, and Herzegovina.
The event started with the photo exhibition of Bishop Atanasije’s life titled Thine Own of Thine Own, authored by hieromonk Teofil of the Tvrdos Monastery. The exhibition was opened in the gallery of the Trebinje Cultural Centre with the author, the Bishop of Western American Orthodox Diocese, Maxim, and the Mayor of Trebinje, Mr Mirko Curic, addressing the visitors. Upon the opening of the exhibition, the first round of discussion was held at the symposium venue – the Theatre Hall of the Cultural Centre with Heugomen Danilo of the Zitomislic monastery moderating the panel the participants of which included the Metropoliten of Montenegro, Joanikije; the Bishop of Dusseldorf and Germany, Grigorije; the Bishop of Slavonia, Jova, and the Heugomen of Chilandar, Metodije. The panel was preceded by the welcoming speech of the Bishop of Zahumlje-Herzegovina and Littoral, Dimitrije, followed by video recordings of the memories of Bishop Atanasije by the Metropolite of Tver and Kashin, Ambrose (Ermakov) and Aristotle Papanikolau, theology professor at the Fordham University.
The symposium ended with the testimonies of Bishop Atanasije’s relationship with Mount Athos and the Holy Land. The discussion was moderated by protopresbyter Gajo Gajic among the participants: the Bishop of Branicevo, Ignjatije; the Bishop of Western America, Maxim; protopresbyter Emanuel Saris; the Bishop of Georgian Orthodox Church, Sava. Video recordings of testimonies were shared by the Archbishop of Qatar, Makarios; the Heugomen of the Simonopetra Monastery, Archimandrite Elisha, and professor emeritus Christos Yannaras at the University of Pantheon in Athens.
On behalf of the organizers of the event and in the capacity of the host Bishop Dimitrije expressed gratitude to all those who contributed to the preservation of the memory of Bishop Atanasije for whom we evoke Memory Eternal.
Deacon Branislav Rajkovic
Нeвeсињe: Дaрoви зa „Mojу нaду“ у знaк сjeћaњa нa влaдику Aтaнaсиja
Дoнaциjу je уручиo свeштeник Слaвкo Лaлoвић кojи je нaглaсиo дa oвим гeстoм жeлe дa пoкaжу дa су свa дjeцa jeднaкa. Oн je истaкao дa су скрoмнe дaрoвe дoниjeли кaкo би сe joш jeднoм пoдсjeтили влaдикe Aтaнaсиja кojи je мнoгo вoлиo дjeцу и пoсвeћивao им вeлику пaжњу.
– Дa сви знaтe дa нистe зaбoрaвљeни, ни ви, ни вaшa бoрбa кojу улaжeтe дa бистe oвoj дjeци oмoгућили пристojaн живoт – дoдao je Лaлoвић.
Свeштeник je рeкao дa сви људи кojимa je свe пoтaмaн трeбajу дa пoмoгну oвoj дjeци кoликo су у мoгућнoсти.
Дирeктoрицa Удружeњa „Moja нaдa“ Слaвицa Булут зaхвaлилa je свимa кojи пoмaжу oвo удружeњe.
– Нaмa зaистa мнoгo знaчи кaдa нaс нeкo пoсjeти и пoмoгнe jeр су oвa дjeцa, кao и њихoви рoдитeљи истински хeрojи – нaглaсилa je Булут.
Toкoм пoсjeтe пoдиjeљeнa су 52 пoклoнa.
Извор: Радио Невесиње
Владика Атанасије и Света Гора и Света Земља
Представник Епископије ЗХиП за културу и медије,
Бранислав Рајковић, ђакон
фото: Јован Видаковић
Владика Атанасије и Косово и Метохија
Бранислав Рајковић, ђакон
фото: Јован Видаковић
Твоје од твојих – Владика Атанасије у Херцеговини
У оквиру дана годишњег помена и сјећања на блаженопочившег умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија, у галерији Културног центра Требиње вечерас је најприје отворена изложба фотографија из живота Епископа Атанасија, под називом Твоје од твојих, коју је приредио тврдошки јеромонах Теофил Петровић. Овом приликом, поред аутора изложбе, обратио се и Епископ западноамерички Максим, као и Градоначелник Града Требиња, господин Мирко Ћурић.
фото: Јован Видаковић
