Monthly Archives: новембар 2012

Светa Архијерејскa Литургијa у Старој цркви у Мостару

У недjељу, 24. по Духовима, Свету Архијерејску Литургију у Старој цркви у Мостару служио је његово преосвештенство Епископ Захумско – херцеговачки и Приморски г. Григорије, уз саслужење протојереја – ставрофора Радивоја Круља и ђакона Марка Гојачића.

Слава капеле у 4. пбр у Чапљини

У петак 16. новембра 2012. године, на празник Обновљења храма Светог Ђорђа – Ђурђиц, свечано је прослављена слава капеле у Четвртој пјешадијској бригади у Чапљини. Свету литургију служио је јереј Борис Чоловић, парох метковачки, уз саслужење: јереја Синише Шаренца, батаљонског свештеника из Билеће и пароха чапљинског и бригадног свештеника Данила Бора. После Јеванђеља отац Синиша је упутио ријечи поуке окупљеним војницима. После Свете литургије преломљен је славки колач, а потом је уприличено пригодно послужење. Окупљене су као домаћини поздравили су пуковник Александар Лучић и бригадни свештеник Данило Боро, захваливши се свима на присуству.

Епископ Григорије – Поводом отварања изложбе Владимира Величковића

Посматрајући цртеже и слике који су вечерас пред нама нисам могао а да се не запитам шта је то у срцу умјетника који се увијек и поново враћа том необјашњивом чуду Божијег стварања? Шта је у души човјека који препознаје назначење све творевине за нешто нама недокучиво, нешто много веће од оног што успијевамо да видимо?

Умјетник види и оно што можда ни он сам не разумије. Немогуће је гледати љепоту, немогуће је гледати човјека у вјечитом покрету напријед, ка циљу, а не видјети Творца који је узрок и циљ свих наших трагања.

Понеки кажу да је сликарство Владимира Величковића пуно таме. Да ли је? И ако јесте – како то да схватимо? Како другачије него да се наш живот одвија у палом свијету, у свијету таме из којег умјетник, на једини начин који му је познат, тражи избављење. Човјек у скоку, човјек који побјеђује себе и све оно чиме је ограничен – тражи свјетлост Божанску, свјетлост коју слути, којој хита у сусрет иако је не види, али је сигуран у њено постојање.

Непотребно је говорити о човјеку чији је умјетнички пут свима познат, који чува понос српског имена у „великом“ свијету, који већ годинама изводи генерације младих умјетника, а прије ће бити да их уводи у тајну умјетности, у тајну Истине, јер шта је умјетност ако не Истина? Шта је умјетник ако се не дотакне предвјечне Истине, свјесно или несвјесно?

Цијели умјетнички опус Владимира Величковића могао би да се опише укратко: фасцинација Божијом творевином и патња због таме којом је окружена, патња због трулежности овога свијета, слутња и вапај за избављењем. Превазилажење коначног у скоку ка бесконачном. Кажу – изванредан цртач, али цртеж ватрен и огољен само на достојан начин прати савршени покрет, оно што душа прати брже и боље него што око види, јер чему умјетност ако биљежи само оно што свако може да види?

Умјетник је најсличнији Богу – он у свом стваралаштву слободом види и казује оно што се голим оком не дâ видјети. Задивљујућа љепота људског тијела у покрету. А шта је тијело у покрету? Оно је надахнуто Духом и покренуто душом – подвиг усмјерен ка своме Творцу.

Нема потребе да умјетник говори о свом дјелу, јер наша срца могу нам рећи много више од онога што би он сам умио да каже. Чини нам се да је Величковићево дјело скок из таме палога свијета ка Предвјечној Свјетлости – Богу – Слову.

Можда се стваралац ових дјела чуди нашим ријечима, али наше је право да у истинском умјетничком дјелу препознамо Истину Божију и силну тежњу читавог човјечанства да се из таме гријеха пробије ка Свјетлости живота. Наша је слобода да у овим сликама видимо не само виртуоза, маестралног цртача и искусног мајстора, већ душу која својим радом настоји да загрли Бога и да га открије не само себи него и цијелом свијету.

Изложба графика Владимира Величковића у Музеју Херцеговине

Поводом обиљежавања манифестације Дучићеве вечери поезије, у Музеју Херцеговине Требиње приређено је свечано отварање двије изложбе, и то графика Владимира Величковића и уља на платну -из циклуса „Брезе“- Марије Русове. Изложбе су организоване у сарадњи са Галеријом КОЛИЗЕЈ из Љубљане и Лазом Вујићем, галеристом који је заиста оправдао репутацију, коју као стручњак ужива код многих познатих галериста и у свијету реномираних галерија. Изложбу је представила кустос Божана Ђузеловић, а свечано отворио Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије, који се осврнуо на умјетнички опус дјела, рађених у широком распону графичких техника, од оних класичних до модерних. Владимир Величковић рођен је 11. августа 1935. у Београду. Дипломирао је на факултету за архитектуру на Београдском универзитету. Завршио је специјалку при Мајсторској радионици Крста Хегедушића за сликарство у Загребу. Професор је на Високој националној школи у Паризу од 1983. године. Живи и ради у Паризу од 1966. године.

Епископ Григорије – Поводом отварања изложбе Владимира Величковића

Посматрајући цртеже и слике који су вечерас пред нама нисам могао а да се не запитам шта је то у срцу умјетника који се увијек и поново враћа том необјашњивом чуду Божијег стварања? Шта је у души човјека који препознаје назначење све творевине за нешто нама недокучиво, нешто много веће од оног што успијевамо да видимо?

Умјетник види и оно што можда ни он сам не разумије. Немогуће је гледати љепоту, немогуће је гледати човјека у вјечитом покрету напријед, ка циљу, а не видјети Творца који је узрок и циљ свих наших трагања.

Понеки кажу да је сликарство Владимира Величковића пуно таме. Да ли је? И ако јесте – како то да схватимо? Како другачије него да се наш живот одвија у палом свијету, у свијету таме из којег умјетник, на једини начин који му је познат, тражи избављење. Човјек у скоку, човјек који побјеђује себе и све оно чиме је ограничен – тражи свјетлост Божанску, свјетлост коју слути, којој хита у сусрет иако је не види, али је сигуран у њено постојање.

Непотребно је говорити о човјеку чији је умјетнички пут свима познат, који чува понос српског имена у „великом“ свијету, који већ годинама изводи генерације младих умјетника, а прије ће бити да их уводи у тајну умјетности, у тајну Истине, јер шта је умјетност ако не Истина? Шта је умјетник ако се не дотакне предвјечне Истине, свјесно или несвјесно?

Цијели умјетнички опус Владимира Величковића могао би да се опише укратко: фасцинација Божијом творевином и патња због таме којом је окружена, патња због трулежности овога свијета, слутња и вапај за избављењем. Превазилажење коначног у скоку ка бесконачном. Кажу – изванредан цртач, али цртеж ватрен и огољен само на достојан начин прати савршени покрет, оно што душа прати брже и боље него што око види, јер чему умјетност ако биљежи само оно што свако може да види?

Умјетник је најсличнији Богу – он у свом стваралаштву слободом види и казује оно што се голим оком не дâ видјети. Задивљујућа љепота људског тијела у покрету. А шта је тијело у покрету? Оно је надахнуто Духом и покренуто душом – подвиг усмјерен ка своме Творцу.

Нема потребе да умјетник говори о свом дјелу, јер наша срца могу нам рећи много више од онога што би он сам умио да каже. Чини нам се да је Величковићево дјело скок из таме палога свијета ка Предвјечној Свјетлости – Богу – Слову.

Можда се стваралац ових дјела чуди нашим ријечима, али наше је право да у истинском умјетничком дјелу препознамо Истину Божију и силну тежњу читавог човјечанства да се из таме гријеха пробије ка Свјетлости живота. Наша је слобода да у овим сликама видимо не само виртуоза, маестралног цртача и искусног мајстора, већ душу која својим радом настоји да загрли Бога и да га открије не само себи него и цијелом свијету.


Еп. Григорије – Бесједа у Херцеговачкој Грачаници

Света Архијерејска Литургија у храму Херцеговачка Грачаница

Епископ Григорије  служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Херцеговачка Грачаница. У цркви, препуној народа и дјеце, присутни су били и овогодишњи учесници манифестације „Дучићеве вечери поезије“. У току Литургије служен је и помен на гробу у цркви, нашем великом пјеснику Јовану Дучићу. Епископ Григорије се вјерном народу обратио надахнутом бесједом.

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Дучићеве вечери поезије

Изложбом слика Косе Бошкан у Херцеговачкој Грачаници у Требињу вечерас је почела тродневна традиционална културна манифестација „Дучићеве вечери поезије“, која се приређује у част једног од највећих српских пјесника Јована Дучића. Отварању манифестиције присуствовао је и Епископ ЗХиП г. Григорије. Манифестацију је отворио, пригодним говором, новоизабрани градоначелник Требиња г. Славко Вучуревић.

У оквиру вечери поезије и музике, своје стихове у част Дучићу, говорили су пјесници Ђорђо Сладоје, Добрица Ерић, Гојко Ђого, Јованка Стојчиновић Николић, Драган Јовановић Данилов, Слободан Вучинић, Олгица Цице и Ружица Комар. У културно-умјетничком дијелу вечери наступили су Камерни хор Херцеговачке Грачанице, Браћа Теофиловићи, Оливер Њего и Божидар Вучур.

Митровдан у Невесињу

Двадесетогодишњица прве митровданске битке учинила је да овај покровитељски празник за Невевесиње буде свечанији него иначе. У предпразничном дану промовисане су књиге Велибора Шиповца „На граници“ и Љиљане Булатовић „Рапорт команданту“, а предпразнично вече обиљежила је свечана академија у којој је учешћа узела и наша позната глумица Ивана Жигон.

На сам празник свету архијерејску литургију служио је Преосвештени епископ Григорије уз саслужење игумана голијског манастира Светог Саве јеромонаха Данила, игумана тврдошког Саве и бројног парохијског свештенства епархије Захумско – херцеговачке. По литургији преломљени су славски колачи, те одржан помен и положено цвијеће на спомен костурници пострдалим и несталим борцима Отаџбинског рата. Овом приликом освјештана је и отворена нова галерија у дому културе., те промовисана књига Саве Скока „Антифашистичка Невесињска пушка“. Овај, заиста богат садржајима дан, завршен је славским ручком у градском хотелу.

Бесједа Епископа Григорија

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Еп. Григорије – Бесједа на Митровдан у Невесињу

Митровдан у Манастиру Тврдош

Празник Светога Великомученика и Побједоносца Димитрија Солунског, прослављен је  у Манастиру Тврдош, свечарски и празнично. Свету Литургију служили су јеромонах Димитрије (који је и сам свечар овога Празника), јеромонах Нектарије (из манастира Бишње код Дервенте), јереј Драгиша Томић и јерођакон Порфирије. Послије Св. Литургије у манастирској трпезарији припремљено је послужење за све присутне.

Хор Свете Анастасије у посети Италији

На позив домаћина парохије Св.ап. Луке из Вићенце, хор је био у посети парохијама у Трсту и Вићенци. Хор је појао на Светој Литургији у Трсту на Митровске задушнице као и на литургијској прослави храмовне славе парохије Св.апостола Луке у Вићенци , у недељу 4.новембра.

Свету Литургију су служили прота Никола Ј.и ђакон Марко Г. са домаћинима протом Рашком у Трсту и протом Миливојем у Вићенци.По завршетку литургије хор је одржао мали концерт, коме су поред домаћина и парохијана овог храма, присуствовали и угледни гости из Вићенце. Радост са којом су девојчице певале пренела се на све присутне.

Поред Трста и Вићенце девојке су имале прилику да обиђу Венецију, један од најлепших градова на свету и величанствен храм Светог апостола Марка, а такође и град Верону.

Посебно дирљиво је било приликом опроштаја , када је прота Миливоје речима пуним топле и очинске љубави поучио чланове хора, и изразио жељу за поновним сусретом.

Kонференцијa вјероучитеља

Mеђурелигијско вијеће у Босни и Херцеговини је организовало прву конференцију вјероучитеља свих државно признатих цркава и вјерских заједница. Конференција се одржала у Сарајеву 5. и 6. новембра. У њој је узело учешће око четрдесет вјероучитеља исламске, православне, римокатоличке и јеврејске вјеронауке. Разматрали су стање у вјеронауци, успјехе као и проблеме са којима се сусрећу.

Из наше Епархије у том пројекту су учествовали вјероучитељи Миља Тупањанин и Александар Шмања. Конференција је протекла у врло мирољубивој атмосфери уз врло живу дискусију у коју су се укључивали скоро сви присутни. Била је то изврсна прилика да се сусретну и упознају учитељи вјере који обављају исту службу у својим заједницама, а затим да истакну и подже универзалне етичке вриједности у циљу изградње што бољег и квалитетнијег грађанског друштва у БиХ.