Monthly Archives: мај 2013

Саопштење за јавност

Сазнавши да је Национална новинска агенција Републике Србије ‒ Танјуг потпуно некритички пренијела новински текст из једног српског таблоида ‒ коме не мањка ничега осим истине ‒ схватио сам на шта су ме упозоравали, чак и у Цркви, када сам о врућим темама у Србији проговорио. Да је опасно не слагати се с појединцима, који одлучују и ко су мете и када треба да буду одстријељене. Пошто је већ сада, након низа натписа, потпуно јасно да сам означен као мета, увлачење једне озбиљне агенције каква је Танјуг у ту работу само потврђује да је мој одстријел „државни посао“. Овим путем обавјештавам јавност да се више нећу оглашавати поводом писања неистина у било ком медију у Србији, а упозоравају ме да ће их бити. Јер, шта би значио мој деманти пред организованом и оркестрираном хајком добро знаног диригента.
Више него икада, свима нам је данас потребна истина, и требало би да нам је она дража од најљепше лажи на свијету. Ја сам изабрао. Свакоме на савјест остављам да изабере.

Епископ ЗХиП

Споменица „Протојереј-ставрофор Ратко Шиповац“

Из штампе је изашла књига – Споменица „Протојереј-ставрофор Ратко Шиповац“ аутора/приређивача Велибора Р. Шиповца. Издавач Споменице је Удружење „Шиповци“, Невесиње. Књига се бави поријеклом, завичајем и породицом; школовањем; пастирским служењем и упокојењем проте Ратка, са бесједама на његовој сахрани. На крају, од стране свештеника и вјерника дати су прикази за портрет проте Ратка Шиповца (1944-2008.) који је свој свештенослужитељски вијек провео у родној Херцеговини.

По ријечима аутора: „Споменица је посвећена свима онима који су проту Ратка вољели и поштовали, као човјека и као свештеника, односно свим људима добре воље“.

Ове године, 26. августа, навршава се пет година од упокојења проте Ратка. Планирано је да тих дана, Епархија Захумско-Херцеговачка и Приморска, односно Братство Саборног храма у Требињу, организујe вече посвећено сјећању на почившег проту Ратка, када би се истовремено и промовисала Споменица.

Цјеловити текст говора Владике Атанасија на Тргу Републике у Београду 10. маја 2013. /O Косову/

Христос Васкрсе!

Долазим са Косова, од пре неколико дана, преносим догађај који сведочи о томе да ћемо преживети. На Лазареву суботу (27.aприла) убијен је у Бијелом пољу код Пећи Србин Стефан Церовић, 72 године, нађен је од сина свога, свештеника и од двојице Владика, Теодосија и Јована, као у каналу, тобож пао са моста. А човек седи, као да је заспао, крај њега капа и наочари. Очигледно да је намештен, јер му је пробијен мали мозак два пута, сва су му ребра поломљена а они то проглашавају за несрећни случај пада са моста. Одвезли су леш у Приштину на обдукцију и јављају да ће тек за месец дана дати саопштење. А на лицу места се види да је човек убијен од Шиптара, који му је заузео земљу. То је, нажалост, још увек судбина Срба на Косову и Метохији, уз сву фамозну гаранцију НАТО-а у коју верују ова тројица овде, који нису склонили њихове слике, тројица који су, нажалост, издајници. И добро је рекао (неко) да је посреди издаја (Косова). Говори господин Председник Владе, говори да је он за реал-политику и само за земаљску Србију, не интересује њега небеска. Нажалост, тако је рекао и Ђинђић, а како је завршио да оставимо Богу на суд. Нема земаљске Србије без небеске, нема човека земаљског без усправног, небеског човека.

Лаж је безбожне цивилизације, која није права европска, него нажалост лажна и терористичка англосаксонска цивилизација. Не кривим Европу као целину, нити Америку, али нажалост не влада она права Европа него влада башибозлук који је само променуо методе старе римске, или турске, или хитлеровске и не знам још које. Да се разумемо, браћо и сестре, ја нисам присталица ниједне странке и мислим да је странчарење на штету овога народа. Ја сам Србин, рођени, београдчић од педесет и четврте године, на Aди Циганлији сам становао. Али, мене све ране мога рода боле! Служио сам војску на Косову и Метохији, педесет девете и шездесете. (Оставите Артемија, он је своје издајство обавио! Оставите то! Човек који се жртвовао док није дошао његов злодух /Виловски/, и онда га је одвео у раскол!)[1]

Ја сам, дакле,овде човек који је на Косову пролио крв од туберкулозе, што смо радили пут. Од тада сам, од педесет девете и шездесете наставио борбу за Косово. Eво овде су и две књиге, сведочанство о томе: Задужбине Косова које показују шта је Косово. Како је рекао свјатјејши Патријарх Павле.  И Меморандум (Српске Цркве о Косову и Метохији). „Српски народ је градио ове Светиње (Грачаницу, Пећ, Дечане), те Светиње су представници српског народа. А господа која ни у шта не верују, него само говоре о реал-политици,  – а зар није реал-политика да смо на северу Косова имали реално српско Косово и реалну Србију на Косову? – издали су је! А тај део од Руденице, односно Јариња, па до Звечана, шездесет пет километара, никада није био Косово! То је поклонио Стамболић, педесет девете године (1959), није га било у АВНОЈ-у Косова уопште! Није га било ни у оном почетку четрдесет пете када су Шиптари били устали против Титове Југославије па су сломљени, а онда су им на поклон дали област Косово. Ни тада није било од Звечана до Јариња. Косово је само од Урошевца до Звечана. И Бањска није (Косово)! И Зубин поток није, Ибарски Колашин, Соколица, Лепосавић, тих шездесет и пет километара које су (комунисти) поклонили без икакве одлуке, без икаквог папира је поклоњено Шиптарима! Њима то није било довољно.

Шездесет и осме (1968) су устали на побуну, и против Тита и против Србије, па су их примирили. Те године је Мати Игуманија Параскева разбијене главе изашла пред Патријарха (Германа). Он је писао тиранину Титу, а овај се само осмехнуо. Осамдесет пете (1985) запалили су Пећку Патријаршију, стигао сам одмах сутрадан (у Пећ), и прогласили су да је као пожар од струје, а струја није ни била угашена. Долазиле су цистерне из Пећи да гасе – празне, без воде! То је лицемерје какво само Европа уме да ствара и шири.

Бомбардовао нас је НАТО и говори господин Расмунсен јуче: „нисмо окупирали Косово“. А шта је Бондстил заправо? То је окупација српског села Сојева, kод Витине, коју су испразнили пре тога комунисти! Комунисти су највећи злочинци Косова и Метохије, највише је Косово под њима испражњено, зато што су угађали коме све не! Каже несрећни председник Србије да цени Титову спољну политику! А та спољна политика је била по цену жртвовања Србије! Само са муслиманима је тактирао! И нема краја томе докле бих говорио о злочинима комуниста. Написао сам неколико књига докумената о томе.

 (Рекао сам већ о Владици (Артемију), и доста. Рекао сам све! Човек који је поцепао Србију и Српску Цркву довољно је сведок о себи!)

Дакле, сведок сам на Косову, ових дана сам био. Oбнављају се Архангели код Призрена, обнавља се богословија, обнављају се цркве и манастири, обнавља се јадни народ.  И тачно је да нема на северу и на југу разлике. Лажу, кад доведу своје људе, јер ти начелници округа су државни људи, нису народни! Народни људи су ови који су дошли, народни људи су цркве и манастири, парохије. Хвала Богу, Епархија Рашко-призренска, Косовско-метохијска, живи са својим свештенством, са својим народом, манастирима (и црквама). Али овде је реч сада о томе, како рече мудри српски песник: овде се обавља продаја срца српског! Они нам продају срце, а срце је Косово и Метохија.

Да пожелимо (овим) властодршцима оно што је један мудри Грк рекао, из Мале Азије избеглица: Био, каже, један цар тиранин на истоку, шпијунирао свој народ, ноћу их хватао по ћошковима, по раскршћима, камуфлиран. И препозна га једна баба и каже :

– „Срећан нам био царе и дуго живео! –  „Како ме познајеш?“ вели цар.
– „Знам те, и деду твога, и оца твог. – „Какви су били?“ – „Тиранин гори од горег!“ – „А ја?“ – „Ти си најгори!“ – „Па што ме онда хвалиш?“ – „Да се заустави ово зло“, вели, „да престане ово зло и тиранија над народом!“

Нажалост, имамо власти којима је важнија митологија, а зову да је косовска, српска заветна мисао i опредељење, да је то митологија, зато што ни у шта не верују! У Бога не верују, него верују у највећу модерну митологију, која се зове евро-комуна, која нас је бомбардовала! И сад идемо пузећи, као робље, да им се удварамо, да добијемо онај чанак леће, да добијемо ту фамозну, митолошку Европску заједницу! А ми смо Европа и пре Европе, и без Европе! Господа се прогласила за Европу, а посреди је само северо-западни полумесец! Да Балкан није Европа – то је митологија! А истина је да смо Европа пре Европе и са Европом! И нисмо против Европе, али које Европе, господо!? Праве, европске, хришћанске, истински човечне а не оне која нас бомбардује и трује!

И још долази онда да нам се улагује и да нас заварава кроз наивне, неодговорне и – опростите на изразу али – плиткоумне људе који мисле да смо ми заморчићи и причају нам бајке! Има један паметан Србин, имам овде текст, написао је десет бајки које они нама пласирају, као да смо заморчићи.

Неће Косово пропасти, али нажалост падају нове жртве! Али, треба да издржимо и да будемо oнога става, познатога српскога, трострукога: Kадар бити стићи, понекад повући се, али најважније је на страшноме месту постојати!

Идите, посећујте Косово! Проведите мало времена са тим људима! Дакле, да будемо уз Косово, да носимо Косово у срцу, и да говоримо оно што су Јевреји говорили хиљаду осамсто седамдесет осам (1878) година: „Догодине, у слободном Јерусалиму!“

Догодине, на слободном Косову и Метохији!

Христос Васкрсе!

 (Епископ Атанасије, умировљени Херцеговачки)



[1] Неко је од „Артемијеве секте“ из публике нешто добацивао о бившем Еп. Артемију, па су речи у заградама реакција говорника на то.

О КОСОВУ (пдф)

Сабор дјеце и вјероучитеља у ПетроПавловом манастиру

„Ако не будете као ова дјеца, нећете ући у Царство небеско…“

У суботу 18. маја ове године, Петропавлов Манастир је био домаћин дјеци и вјероучитељима из цијеле Републике Српске. У овом Манастиру је у организацији Епархије ЗХиП, Педагошког завода и Катихетског одбора одржано треће такмичење из православне вјеронауке. Прије почетка такмичења, све присутне су поздравили: Игуманија Павла, јереј Синиша Шаренац и г.Славољуб Лукић (главни инспектор за вјеронауку у П.З. ). Након такмичења и објаве резултата (прво мјесто освојила је Николина Петровић из Бијељине, друго мјесто Марица Милосављевић из Сребренице а треће Бранко Павковић из Лакташа), сва дјеца и вјероучитељи су добили пригодне поклоне. На велику радост свих учесника овог догађаја, имали смо прилику да обавимо и крштење једне наше ученице, Андрее Бркље са Сокоца. Након тога, у манастирској порти је за све присутне постављена трпеза љубави, током које су ђаци и вјероучитељи имали прилику да се ближе упознају. По одласку из Петропавловог Манастира, сви учесници су посјетили манастир Тврдош, Саборни храм у Требињу, херцеговачку Грачаницу и град Требиње.

Слава Богу што нам је дао могућност да се у близини ове дивне дјеце присjетимо велике јеванђелске истине са почетка овог текста, а Мати Павли и сестрама Петропавловог Манастира хвала на гостопримству и пруженој љубави.

Апел за ослобађање православних aрхиепископа заробљених у Сирији

Предсједник Међурелигијског вијећа, епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорје је потписао апел за ослобађање двојице православних архиепископа, који су заробљени у Сирији од стране наоружаних побуњеника. Архиепископ Сиријско-јакобитске цркве, Yоуханна Ибрахим (Јохана Ибрахим) и архиепископ Антиохијске православне цркве Паул Yазиги (Пол Јазиги) су насилно одведени из предграђа Алепа и од тада им се губи траг. Петиција ће бити упућена предсједнику Сједињених Америчких Држава и влади те земље. Ову петицију и апел за ослобађање ових вјерских великодостојника је потписао и Папа Фрањо.

Позивамо јавност да се укључи у потписивање ове петиције. Петицију можете потписати на слиједећем линку:

Петиција за ослобађање православних архиепископа заробљених у Сирији

извор: www.mrv.ba

Ученици Основне школе „Јован Јовановић Змај“ из Требиња на Светој Литургији у Љубомиру

Данас, 14. маја 2013. године Господње, на дан Светог пророка Јеремије, служена је Света Литургија у Љубомиру. Служио је јереј Младен Жуловић, надлежни парох. Светој Литургији су присуствовали ученици трећег разреда Основне школе Јован Јовановић Змај – Требиње. Они су уједно били и гости подручне школе у Љубомиру. Радост Празника дјеца су прославила, и кроз игру и пјесму. Одржан је и час у природи са наставницима Миланом Вујовићем, Младенком Медан и вјероучитељком Недом Гудељ. Планирано је да се понове овакви сусрети и у централној школи у Требињу.

Директори филхармонија у посјети Епископу Григорију

Дана 13.маја 2013. године у Мостару Епископ ЗХиП Г. Григорије угостио је директоре српске, хрватске и словеначке филхармоније; господу Ивана Тасовца, Миљенка Пуљића и Дамјана Дамјановића. Директори трију филхармонија у званичној су посјети Мостару поводом културних манифестација под називом “Мостарско прољеће“. Епископ Григорије је са представницима филхармонија разговарао прије свега о будућој сарадњи ових трију институција на подручју града на Неретви и на начину побољшања културног живота и обнове Мостара.

Тонски запис концерта хора из Мичигена у Саборном храму у Требињу

Концерт хора из Мичигена у Саборном храму у Требињу

Несвакидашњи догађај и величанствени концерт „Michigen Tech Concert Choir“ из САД-а у Саборном храму у Требињу, на прави је начин увеличао васкршње празничне дане у нашем граду. Под диригентском палицом проф. др Jared Andersona, хор је извео разноврстан репертоар, исказавши врхунску и професионалну увјежбаност. Искрене емоције и мелодичну хармоничност, које су извирале из сваке композицијске изведбе, препознала је и бројна публика која их је наградила вишеструким и дуготрајним аплаузима. На крају концерта директор хора уручио је у знак захвалности поклон старјешини храма Стевану Ковачевићу, а братство Саборног храма даровало је хору двије православне иконе.

Тонски запис концерта:

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Видео запис изведбе „Тебе појем“ Стевана Мокрањца

Свети Василије Тврдошки и Острошки – Слава Храма у Автовцу

У недјељу 12. маја 2013. године, на дан Светог Василија Тврдошког и Острошког, славе Храма у Автовцу, Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ Захумско –Херцеговачки и Приморски г. Григорије уз саслужење о. Небојше Коловића , о. Данила Дангубића, о. Миодрага Вртикапе, те ђакона Владимира Вукановића и Павла Ратковића. Послије свечане литије око Храма и резања славског колача, Епископ ЗХиП г. Григорије поздравио је вјрнике пригодном бесједом и честитао им славу. У порти Храма настављено је славље, гдје су наступали КУД Зеленгора и народни гуслари г. Вукота Говедарица , г. Момир Авдаловић и г. Војин Тепавчевић, послије чега је припремљена трпеза љубави.

Вл. Атанасије – Бесједа у Мркоњићима

Свети Василије Острошки и Тврдошки-храмовна слава цркве у Мркоњићима

У херцеговачком селу Мркоњићи (родном месту Св. Василија Острошког и Тврдошког) и ове године је свечано прослављена храмовна Слава цркве подигнуте на темељима Светитељеве родне куће. Св. Архијерејском Литургијом началствовао је Владика Атанасије уз саслуживање бројних свештенослужитеља наше епархије. У Литургији су узеле учешћа стотине вјерника пристиглих са свих страна, како из села Поповог поља и градова Херцеговине, тако и гостију из Косовске Митрoвице и других градова Србије и Босне и Херцеговине. После литије око храма и резања славског колача, вјернима се бесједом обратио Владика Атанасије.

тонски запис бесједе:

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.