Daily Archives: 6. јула 2013.

Парастос и освећење споменика дванаест страдалих беба у збјегу у Илији

У љубињском селу Бјелошев До, уз присуство многобројне родбине, мјештана и осталих вјерника, јутрос је Епископ Григорије одслужио парастос дјеци страдалој у збјегу у Илији 1941. године. 1941. године, у збјегу од усташа, у периоду између јуна и октобра мјесеца, у планини Илији, у нељудским условима, од глади и болести, умрло је 12 беба од којих је 9 било у првој години живота.

ИМЕНА 12 СТРАДАЛИХ ЉУБИЊСКИХ БЕБА

Биљана (Илије) Турањанин, Бојана (Благоја) Михић, Бора (Божидара) Јањић, Драго (Гојка) Рудан, Душан (Славка) Топаловић, Јово (Војислава) Козић, Јелена (Ристе) Сулавер, Милена (Боже) Брборић, Радојка (Ђоке) Ликић, Радојка (Николе) Рудан, Спасоје (Гојка) Рудан, Спасоје (Ћетка) Сулавер

Након што је освештао споменик, присутнима се обратио и епископ Захумско-херцеговачки и примоски Григорије:

„ Не вјерујем да данас постоји љепше мјесто гдје бисмо се могли састати, ни свијетлији гроб који бисмо могли опојати, зато је браћо и сестре наша огромна захвалност онима који се досјетише да се подигне једно овакво спомен обиљежје, које овако лијепо украшено, ништа друго не свједочи до васкрсење, као и побједу правде над неправдом, свједочи посрамљење таме од свјетлости, те посрамљење зликоваца од невине дјеце“ Он је поручио да ми нашу кућу требамо градити на доброти, честитости, на темељу ових 12 беба и на темељу оних 12 из овога рата, умрлих у Бањалуци, те да је оно што је свијетло и честито у српском народу, невиност и дорбота, страдање на правди Божијој, онда када неко пожели и помисли да може да нас истријеби.“Ова дјеца овдје пострадала, и свако дијете пострадало, свједоци су да је злочинац – злочинац и да је праведник – праведник. Да Бог да, да наш народ никад не заборави ове жртве, да Бог да да се никад не понови да мормо бјежати у ове планине, да Бог да иако морамо бјежати, боље да бјежимо, него да ми гонимо друге или туђу дјецу, да Бог да да будемо храбри одлучни и мудри, вјерни Богу и нашим потомцима, да буде мир и покој овим светим душама, нека је мир и вашим душама браћо и сестре, хер сте велико дјело учинили и свима нама радост приредили. Христос васкрсе и нека лака земља овим жртвама. „

Месингане плоче за овај споменик донирала је породица Жарка Михића из Смедерева, а сам Жарко је и један од преживјелих у споменутом збјегу.

„Посебну захвалност дугујем директору Секретаријата за вјере, Јову Турањанину, без чије финансијске подршке ово спомен обиљежје не би заживјело, као и епископу Захумско-херцеговачком и приморском Григорију што је својим доласком увеличао овај, за све нас, веома важан догађај“. – нагласио је Слободан Турањанин.

Он се захвалио и мјештанима села Бјелошев До, који су у складу са својим могућностима, одржавали гробље у којем се овај споменик и налази.

На самом крају данашњег догађаја, присутнима се обратио и директор Секретаријата за вјере Јово Турањанин:„Срећан сам што сам могао допринијети да се ово мјесто у задњи час отргне од заборава и да сљедећим генерацијама остане на сјећање и памћење, јер ово мјесто, осим што је мјесто злочина, треба да буде и мјесто сјећања, памћења и учења. Обиљежили смо наша стратишта, као што су Ржани до, Капавица, Пандурица, Чаваш, отргли их од заборава и оставили нашим поколењима да се сјећају и да никад не забораве! „

Поклоничко путовање дјеце са посебним потребама ,, Моја нада“ Невесиње

На инцијативу, а уз помоћ и благослов Црквене Општине Невесиње, организовано је поклоничко путовање дјеце са посебним потребама ,,Моја нада“ из Невесиња. Вођа овог поклоничког путовања био је јереј Немања Лукета ,уз помоћ васпитача овога центра и родитеља дјеце.

Прва поклоничка посјета била је манастиру Острог, гдје су скоро сва дјеца без икаквих проблема пјешке изашла од Доњег до Горњег манастира, приступили и цјеливали мошти Светог Василија Острошког, гдје им је прочитана молитва за здравље.

Следећи манастир овог путовања био је манастир Ждребаоник, гдје су такође сви приступили и цјеливали мошти Светог Арсенија Сремца. Превелику и несебичну благодарност на указаном гостопримству и послужењу дугујемо игуманији и сестрама овога манастира.

Као последње одредиште овог путовања био је манастир Тврдош. По доласку у овај прелијепи манастир били смо дочекани од Његовог Преосвештенства умировљеног епоископа Атанасија, заједно са братијом манастира. Осим благодарности на гостопримству и богатом послужењу, дјеца су највише била радосно почашћена владикиним благословом и очинском љубављу поклоњену овој дјеци.

После незаборавног путовања пуни благодати и утисака поклоници односно дјеца са посебним потребама ,, Моја нада“ вратили су се у Невесиње, са надом на исцелење и оздрављење душе и тијела.

Јереј Немања Лукета

Поклоничко путовање мостарских школараца у Острог и Ждребаоник

Mостарски основци и средњошколци посјетили су православне светиње у Црној Гори, у оквиру традиционалног поклоничког путовања ђака на крају школске године, уз вођу пута јереја Марка Гојачића и вјероучитељицу Зорицу Гојачић. Прво су посјетили највећу православну светињу у овим крајевима, манастир Острог, поклонивши се моштима великог острошког и тврдошког чудотворца светог Василија и цјеливајући мошти светог мученика Станка. На њихову радост, пут од Доњег манстира ка црквици Светог мученика Станка и Горњем манастиру прешли су пјешачећи, након чега је уследило двочасовно задржавање. Пут нас је даље повео у сусједни Даниловград, у манастир Ждребаоник. Цјеливање моштију славног српског архиепископа, наследника светог Саве, светог Арсенија Сремца и љубазан дочек монахиња ове светиње благословили су дјечији повратак у Мостар, пун утисака и духовног окрепљења.

70-та годишњица страдања Срба у мјесту Недавићи-Обаљ код Калиновика

У суботу 06.07.2013.г. у мјесту Недавићи-Обаљ код Калиновика обиљежена је седамдесета годишњица од страдања породица Ковач и Сикимић у овом насељу 06.07.1943.г. Обиљежавање ове годишњице почело је служењем Парастоса и освећењем новоподигнутог споменика породици Сикимић, а настављено је Парастосом на споменику породици Ковач. Парастос је служио парох коњички јереј Милан Бужанин уз присуство представника општине Калиновик, предсједника скупштине г.Ђорђа Сладоје и неколико потомака стријељаних жртава.

Дана 06.07.1943.г. припадници Њемачке СС дивизије, војвођански нијемци (фолксдојчери) , у овом насељу стријељали су осамнаест чланова породице Ковач , седам чланова породице Сикимић и двојицу партизана у близини села. Стријељање је као дјечак из оближњег шумарка посматрао г.Милинко Ковач , а његова мајка и један стриц успјели су да побјегну са стратишта. Међу стријељанима било је четвoро дјеце Риста Сикимића и осморо дјеце из породице Ковач.

Чланови СУБНОР-а су 1966.г. пренијели су посмртне остатке породице Ковач и сахранили их поред пута Калиновик-Невесиње , а посмртне остатке породице Риста Сикимића су остављени у масовној гробници – у једној ливади у непосредној близини споменика страдалим Ковачима.

На иницјативу г.Милинка Ковача из Коњица, који је био очевидац овог догађаја, Црквена Општна Коњичка је уз помоћ Опшина Калиновик и Источна Илиџа, на мјесту гдје су сахрањени Сикимићи, у току 2012.г. саградили спомен обиљежје овој породици, које је освећено на седамдесету годишњицу страдања ових невиних људи.