Monthly Archives: октобар 2016

Светa архијерејска служба у Требињу

На дан празника Светог Апостола Луке и Светог Петра Цетињског, у Саборном храму у Требињу, Свету архијерејску службу служио је владика Григорије уз саслужење свештеника и ђакона наше епархије.

Прослављена храмовна слава на Златишту

У недељу 29. октобра у новоизграђеном храму Свете Петке Параскеве у Билећи служена је Света Литургија и прослављена храмовна слава. Свету Литургију је служио свештеник Небојша Коловић. Послије службе, литије око храма и ломљења славског колача уприличено је послужење у порти храма.

Освештан храм Светог свештеномученика Атиногена на Вучјем долу

Храм Светог свештеномученика Атиногена на Вучјем долу освештан је, свечано и саборно, на празник Светог мученик Лонгина Сотника, у суботу 29. октобра 2016. 

Храм су освештали и потом у њему одслужили свету архијерејску Литургију Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећена господа Епископи захумско-херцеговачки Григорије, будимљанско-никшићки Јоаникије, диоклијски Кирило и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, уз саслужење бројног свештенства и монаштва поменутих епархија.

Новоосвештани храм подигнут је у спомен на славне јунаке Вучедолске битке, који су крв своју проливали за Крст часни и слободу златну, за ослобођење и уједињење нашег народа, па је током Литургије одслужен помен краљу Николи и ратницима који су извојевали знамениту побједу на Вучјем долу. Овом свечаношћу, у организацији Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке, обиљежена је 140-годишњица славне Вучедолске битке.

Овом приликом одслужен је помен новопредстављеном слузи Божјем монаху Теодору (Митровићу), сабрату манастира Косијерево, који је трагично настрадао у саобрачајној несрећи у петак, 28. октобра 2016.. године.

Вјерном народу сабраном у великом броју из свих крајева Црне Горе и Херцеговине бесједио је Преосвећени Епископ Григорије.

-Овај храм, изаткан у уму великог архитекте Пеђе Ристића, зачет у пространом срцу епископа Јоаникија и саграђен бригом и љубављу свих вас, треба да буде мјесто спокоја, мјесто мира за све пострадале војсковође и војнике за нашу и за њихову слободу и слободу наших потомака, треба да буде мјесто одмора и преображаја гдје ће се крв људска спирати и умивати росом Божје благодати.

-Ова пољана се данас преображава од крваве у миомирисну, јер је усред ње постављен храм, а ми данас, браћо и сестре, сваки понаособ, треба да се опоменемо, када освећујемо новоизграђени храм, ријечи великог апостола Павла: Не знате ли да је тијело ваше храм Духа Светог који је у вама, којег имате од Бога и нисте своји, јер сте купљени скупо. Прославите, дакле, Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божји. Напојте се Духом да бисте познали оно што нам се открива у Христу и у Цркви Божјој, јер једино тако можемо познати један другога, рекао је Владика захумско-херцеговачки г. Григорије.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се и Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије, који је казао да је улазак у храм улазак у светињу над светињама, за поклоњење Живом и вјечном Богу, за сусрет са Живим и вјечним Богом и за додир са Њим, за причешће Његове голготске крви и Његовог голготског, распетог, васкрслог и вазнесеног тијела.

-Ми се, освећујући овај храм овдје, налазимо на једном тако узвишеном мјесту, отварајући врата овог светог храма и поклањајући се сили Божјој, моћи Божјој, мудрости Божјој, просвећујући се истином Божјом вјечном и непролазном, дотичући се живоносног гроба Христовог који је живоносан, јер је гроб Христовог васкрсења.

-И ово мјесто, не само од данас, него и до данас, оно је мјесто сусрета са Божјом силом и свједочанства да Бог није у сили него у правди, свједочанства оне истине коју је изговорио Свети Петар Цетињски на Крусима 1796. да је у имену Божјем суд и правда, поручујући онда Махмут Бушатлији. Исти такав догађај се догодио овдје на Вучјем долу, на овом мјесту гдје је побиједила правда Божја, истина Божја, гдје је побиједила не само слобода која нас је родила, ова земна слобода, тјелесна слобода, него гдје је побиједила она вјечна слобода, слобода од смрти и ништавила, јер свака борба људска овдје на земљи којом се не побјеђује смрт, свејадица која убија и душу и тијело и која лишава човјека вјечног и непролазног достојанства, то није слобода коју нам је подарио Господ Христос својом Голготом и својим страдањем и својим васкрсењем.

-То није слобода за коју су овдје бранили образ и част књаз Никола I Петровић, војвода Лазар Сочица и друге војсковође и ратници, који су се овдје борили не просто за земљу, него су се борили за ону земљу живих, за вјечну земљу, за Царство небеско на начин на који се борио Свети великомученик косовски Лазар, схвативши да је за малена земаљско царство, а небеско је вјечно увијек и довијека. Том Царству небеском су себе принијели на дар у свом духу јунаштва и чојства књаз Никола и остали, који су овдје, на овом мјесту, војевали против ондашњег Муктар паше, против Селим паше и Османа паше“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Архијерејима наше Свете Цркве, који су учествовали у освећењу храма на Вучјем долу и високим званицама из друштвено-политичког и јавног живота Републике Српске и Србије, који су својим присуством увеличали славље, заблагодарио је надлежни Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

-Хвала нашим архијерејима што су дошли да данас ову цркву на Вучјем долу крвавом обуку у свјетлост и да је умиришу благодаћу Пресветог Духа и Светим Тајнама Христовим. Хвала предсједнику Републике Српске г. Милораду Додику, академику Матији Бећковићу и другим угледним гостима који су дошли данас овдје: г. Милети Радојевићу, представнику Владе Републике Србије, изасланику амабасаде Руске Федерације у Црној Гори, предсједницима општина Жабљак и Плужине, начелницима општина Требиње и Соколац. Њиховим доласком учинили су нам велику част и овај ће храм запамтити њихову љубав.

Сабране је поздравио г. Миљан Алексић, предсједник Одбора за изградњу храма Светог свештеномученика Атиногена и начелник општине Билећа.

Након освећења цркве и служења Божанске Литургије приређена је свечана академија и пригодан културно-умјетнички програм. Величанствени скуп још једном је благословио епикоп Јоаникије: -Ову цркву подигоше двије светосавске Епископије – будимљанско-никшићка и захумско-херцеговачка – уз подршку Митрополије црногорско-приморске и Републике Српске. Подигли смо је нашим трудом и љубављу, Божјим благословом, али су је наши преци утемељили. Када је краљ Никола, тадашњи кнез војујући ослобађао ове српске крајеве и ушао у Бањане, у његову дједовину и дједовину Светог Саве, рекао је: Ако Бог да и срећа јуначка, подићи ћемо цркву Светог Саве у Херцеговини. Нажалост, није му се дала та прилика да ослободи цијелу Херцеговину, али је подигао онај величанствени храм Светог Василија Острошког у Никшићу за покој душа свих јунака који изгибоше у Вељем рату за ослобођење и уједињење нашег народа и наше отаџбине.

-Када је добио вијести да Црногорци и Херцеговци побјеђују на Вучјем долу онда је као врховни командант заблагодарио Богу: Слава Ти Боже и Свети Василије Острошки. Битку су извојевали Црногорци и Херцеговци једнодушно, борећи се овдје једномислено, удруживши снагу својих срдаца и мишица на Светог свештеномученика Атиногена, свеца из Мале Азије чију су отаџбину Османлије поробиле почетком 7. вијека, али их је он овдје поразио и ослободио дио наше отаџбине. Зато смо му посветили овај дивни храм, јединствени у цијелом православљу, рекао је Преосвећени Владика г. Јоаникије и додао: -Овај храм је утемељен једнодушношћу, једномисленошћу, братском слогом, родољубљем, великим пожртвовањем и проливањем крви за Крст часни и слободу златну Црногораца и Херцеговаца који се тада нијесу дијелили по партијама, него су били браћа једног језика, једног писма, браћа Срби и ослободиоци своје отаџбине. Бог је тако одредио да ово мјесто буде саборно мјесто и да ова црква уједини наш народ и да помакне све границе које су насилно постављене међу браћом, а нико до сада, иако су можда могли да подигну рампу, није могао поставити границу између Црне Горе и Херцеговине и то неће успјети ни убудуће, а свједок том је ова светиња.

Свечану бесједу је одржао пјесник Матија Бећковић. Он је казао да ако нас неко пита зашто смо се борили и који је смисао толике наше изгибије можемо рећи – Цркву смо градили.

-У једној цркви су све цркве, па и у оној коју данас освећујемо. Црква је једина тврђава која није разорена и једина српска застава која није оборена. А црква је једино због чега се и вредело борити и највише што смо могли изборити. И данас, смуљенима и замућенима Црква нам је кућа и мати, ма где живели. А живимо не само у разлилитим државама, него и на разним континентима, али припадамо једној Цркви, једној вери, једном народу, једном језику, култури и историјској судбини.

Црква нам је издала небески пасош за наше путовање увис. Црква није само здање него и она наука која се у њој предаје и она служба која се у њој служи. То је она Црква од које смо чули своје национално име, добили језик и писмо нисмо их низашта на свету мењали како би нас Господ познао и признао за своје, казао је, између осталог, Бећковић.

Окупљене је поздравио и г. Милорад Додик, предсједник Републике Српске, чије обраћање је поздрављено срдачним аплаузом бројног народа Божјег.

Свим добротворима и приложницима из Црне Горе, Србије и Републике Српске захвалио је, овом приликом, Преосвећени Епископ г. Јоаникије, одликујући најзаслужније архипастирским граматама и медаљама Светог Георгија Побједоносца, високим одликовањима Епархије будимљанско-никшићке. У име Одбора за изградњу храма уручене су захвалнице.

У културно-умјетничком програму учествовали су хор Преподобне мати Ангелине, КУД „Пива“ из Плужина, КУД „Зора Херцеговине из Билеће, КУД „Сава Владиславић“ из Гацка, КУД „Тешан Подруговић“, народни гуслари Стеван Мишо Поповић и Здравко Кнежевић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Јубилеј 130 година постојања цркве Свете Тројице у Рогатици

Његово Преосвештенства Епископ Захумско Херцеговачки и Приморски и администратор Митрополије дабробсанске Г. Григорије служио је Свету Литургију у храму Свете Тројице у Рогатици уз саслужњењ свештенства из више Епархија Српске Правславне Цркве и присуство великог броја вјерног народа рогатичке и сусједних општина, поводом обиљежавања великог јубилеја – 130 година постојања храма.

У пригодној бесједи током Свете Литургије епископ Григорије рекао је да је данас велики празник због тога што се слави дан освећжења овог светог храма који се збио прије равно 130 година. То за ово мјесто, град и крај никако није обичан дан, него дан присјећања на то ко смо били тада, ко смо данас и ко треба да будемо сутра.

Ово је уједно била и прилика да се врати сјећање на богату историју овог светог храма од освећења 1886. године. Јереј рогатичке цркве Зоран Јеринић тим поводом рекао је да је главни иницијатор и ктитор њене трогодишње изградње био рогатичанин Мићо Којић, трговац, са својом браћом, а међу великим бројем приложника био је и сам цар Фрањо Јосиф.

Црква је грађена у готском стилу, а њени зидови од темеља до крова су од камена дебљине скоро један метар.У цркви је 1897, на Свету Петку, тадашњи митрополит Николај (Мандић) осветио иконостас кога је урадио академски иконописац Анастас Боцарић. Нажалост на почетку Другог Свјетског рата црква је опљачкана а затим минирана и запаљена. Изгорјели су јој кров и кубета са крстом, а остали су јој зидови само захваљујући дебљини од скоро једног метра. Иконостас је наводно завршио негдје у Италији.Значајнију обнову доживјела је тек у периоду 1973-1975. Данашњи изглед рогатичке цркве као светионика овог краја добила је тек 1986. уз 100-годишњицу постојања. Тим поводом цркву су осветили блаженопочивши Митрополит дабробосански господин Владислав, Митрополит загребачко-љубљански Јован и тадашњи Епископ рашко-призренски, а касније Патријарх Српски, господин Павле. Рогатичка црква је под заштитом државе. Заслуга је то дијела каменог средњевјековног споменика који је уграђен у зид на десној страни од улазних врата и иконе Светог Јована крститеља, сликана на лиму, и иконе ДЕИЗИС која је рађена у дрвету и представља Исуса Христа у архијерејској одежди, Богородице са његове десне и Јована Претаче са лијеве стране, које по оцјени стручњака, датирају из 18 вијека, а налазе се у ризници цркве.

Прослва јубилеја у Рогатици била је повод да Епископ Григорије одликује чином протојереја, протонамјесника Марка Главаша, јереја Зорана Калајџића, јереја Предрага Масала, јереја Зорана Јеринића, јереја Драгана Вукотића и јереја Средоја Андрића. На Светој Литургији у чин ђакона рукоположен је службеник Митрополије дабробосанске Уроша Билић. За несебичан материјални допринос и оданост српској вјери православној Епископ Григорије, Граматом је наградио: Боришу Обрадовића, Душка Иковића, Раду Девуру, Зорана Јешића, још увијек актуелног начелиника општине Томислава Пухалца и новоизабраног Милорада Јагодића. Након Свете Литургије је уприличен и богат културно-умјетнички програм у коме су учествовали чланови КУД „Сретење“, које већ годинама ради при Црквеној општини Рогатица, и Етно група „Српски дом“ при Црквеној општини у Сремској Митровици, које је довео свештеник Гвозден Арамбашић, који је био и оснивач КУД „Сретење“.

Света Архијерејска Литургија и помен-парастос у манастиру Добруну

Светом Архијерејском Литургијом и помен-парастосом, које је у суботу 22. октобра 2016. године у манастиру Добруну крај Вишеграда служио Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски и администратор Митрополије дабробосанске Г. Григорије , уз саслужење више свештеника и свештеномонаха Митрополије дабробосанске, обиљежена је годишњица од упокојења блажене успомене Митрополита Николаја (Мрђе).

По прочитаном Јеванђељу, Преосвећени Епископ Григорије је одржао пригодну бесједу у којој је подсјетио на ријечи данашњег Јеванђеља.

На Светој Литургији у чин ђакона рукоположен је Василије Пајевић из Вишеграда.

Након Свете Литургије, на гробу митрополита Николаја, обављен је помен-парастос, чијме је уједно обиљежена годишњица од упокојења овог великог пастира наше Цркве.

Епископ Григорије је још једном посјетио на разлог данашњег окупљања, између осталог поручивши: „Смрт је браћо и сестре суд и правда. Нема страшнијег суда за нас који овдје живимо од наше савјести. Јер наша савјест – колико нас увијек опомиње на наше гријехе и сагрјешења, она нас опомиње и на смрт. А смрт као суд је повезана с правдом, јер је праведно да човјек који гријеши и који је створен некако и заврши живот. Али у тајни хришћанске смрти у тајни смрти коју Бог додирује својом бесмртношћу, догађа се нешто неописиво важно, а то је да се та правда претвара у милост, па тако прелазимо из смрти у живот. На тај начин смрт више нема моћ, она губи своју снагу, а правда бива умивена милошћу и живот поново добија силу – једном и заувјек.“

Ученици петог разреда Богословије, предвођени својим професорима, узели су учешће у овом догађају, појући и одговарајући на Светој Литургији.