Monthly Archives: мај 2017

Владика Григорије представио књигу “Преко прага” у Храму Светог Саве

У крипти Храма Светог Саве у Београду одржана је промоција збирке прича епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија под називом “Преко прага”, која говори о судбинама малих људи крајем 20. вијека у БиХ.

Владика Григорије рекао је да ова књига на један начин представља и његов вапај да се испоштују различитости народа у Херцеговини, које су добре и које не треба потирати.

“Подјеле нису добре и мржња која из тих подјела извире и људе дијели, није добра. Оно што сам покушао јесте да ставим мелем на ране тих људи, на њихове очи у којима се види бол и не само на очи, већ на све оно што сачињава човека – душа, дух, тијело”, додао је владика Григорије.

Према његовим ријечима, све је рањено у Херцеговини, али ране не морају само да буду ране, већ оне могу бити и прозори за благодат божју.

Говорећи о својим узорима у књижевности, владика је навео Иву Андрића, као недостижни образац како писати и Мешу Селимовића, који је рекао да човјек може да има само два разлога да пише: један је да је превише амбициозан, а други разлог је ако има нешто да исповиједи.

“Он није сигурно био од оних који су превише амбициозни, а ја немам храбрости да кажем да нисам амбициозан, али имам храбрости да кажем да имам много тога да исповиједим и да је писање неки облик мог исповиједања”, додао је владика Григорије.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије рекао је на промоцији да је први утисак који се добија читајући ову књигу ведрина која плијени, те успјешно осликани пејзажи, ведрих боја, тонова, праћени појем птица, мирисима чемпреса и ливада, што се све уклапа са богослужењем у манастиру Тврдошу.

Према његовим ријечима, сва ведрина, љепота, радост и свјетлост која сија из ове књиге може човјека да повуче и ка погрешном закључку, али како се чита књига, сви ти ведри тонови и гласови и пејзажи само служе да читаоце уведу у дубљу тајну.

“Служе да нас уведу у то да се дотакнемо људских судбина, да се са њима упознамо, чак и до оног врхунског искуства трагичног, али оне трагедије која је оплемењена вјером, човјечношћу, људскошћу тако да то искуство трагичног заправо још више истиче племенитост, доброту, вриједност и љепоту вјере”, рекао је владика Јоаникије.

Академик и књижевник Љубомир Симовић рекао је да књига “Преко прага” није плод списатељске имагинације, већ је документ и свједочанство о ономе што је писац лично видио и доживио, али у којој је забиљежио и драматична свједочења која су му други људи као сапутнику, пријатељу или исповједнику током година повјеравали.

“Тако су се све те приче стопиле у јединствену и драматичну слику судбине народа који живи на тлу Херцеговине. Нажалост, судбина тог народа не може се написати без онога што у њој заузима централно мјесто, без рата”, додао је Симовић.

Он је навео да о књизи не може да говори, а да не укаже на судбине људи које су у њој појављују те да је најважније сазнање до којег писац у књизи долази сазнање да и у другим народима има добрих и племенитих људи, а да и међу његовим народом има зликоваца.

“Та истина би се могла допунити и ријечима његове светости патријарха Павла које владика наводи у књизи: Немојмо тражити узроке наше несреће само у другоме”, истакао је Симовић.

(Срна)




 

Светa Литургијa у селу Идбар

У селу Идбар, у подножју планине Прењ, у  недјељу по Спасовдану народ се од давнина сабирао на службу Божију. У недјељу, Св. Отаца, 28.05.2017.г.  и ове године у овом сеоцету је било нарочито свечано. Као и прије  звона са ове богомоље су призвала вјерни народ из свих крајева наше и сусједних земаља на службу Божију…
Свету  Литургију служио  је надлежни свештеник, о. Милан Бужанин. У току свете Литургије, пригодном бесједом вјерујућем народу се обратио свештеник Милан, који је похвалио бригу овог народа на очувању ове светиње од пропадања. Поред тога, нагласио је важност чувања вјековних огњишта и пружио подршку повратку и обнови запустјелих имања. Након Св. Литургије сви присутни су свратили у кућу г. Момчила Антића гдје је припремљена трпеза љубави.

Игуман манастира Житомислић – духовна подршка повратницима

Петнаест година у манастиру Житомислић код Мостара, монашко братство предводи игуман Данило Павловић. Његов труд и рад у протеких деценију и по, не само на обнови православних храмова у долини Неретве, него и на успостовљању добрих односа са припадницима других религија, недавно је за међурелигијски дијалог, награђен признањем „Вечерњаков печат“.

Као тек замонашени младић стигао је из Вршца у Херцеговину, у манастир Тврдош 1999. године. Недуго потом долази у срушени Житомислић и са братством и свима који су помагали обнову светиње, ради и гради манастир из пепела.

„Мислим да нисам ништа посебно урадио, него са само радио свој посао, односно послање које нас Јеванђеље учи и које нам црква даје у задатак“, каже игуман Данило.

Већ 15 година је игуман Житомислића, који је постао мјесто добродошлице не само за православне, већ и за све друге. А то је прави благослов на мјесту и у времену оптерећеном сјећањима на сукобе, рат, разарања.

За њега кажу да је човјек из народа који добро комуницира са све три конфесије, што је важно на том подручју.

Прије 15 година архимандрит Данило био је једини православни свештеник од Коњица до Чапљине, а сви храмови били су срушени. Данас има десетак свештеника и готово све цркве су обновљене. Духовна подршка повратницима много значи, а признање за игумана -понос и част.

Он истиче да треба бити отворен према свима и вољети сваког човјека. То је начин да се опстане, не само ту гдје су вјере и народи измијешани, него свуда гдје људи живе, поручује игуман Данило.

Извор: http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=254995

Промоција књиге „Преко прага“ владике Григорија у Храму Светог Саве у Београду

Промоција књиге „Преко прага“ владике Григорија биће одржана у понедељак, 29. маја у 18 сати у Храму Светог Саве, Крушедолска 2а. О судбинама малих људи у херцеговачком поднебљу с краја прошлог века, поред аутора говориће проф. Љубомир Симовић, књижевник, владика Јоаникије и Данијела Јелић, магистар књижевних наука.

Меланхоличном збирком прича „Преко прага“ владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије Дурић несумњиво улази у ред даровитих босанско-херцеговачких писаца, који својом прозом наставља најбољу традицију приповедача на српском језику, од Петра Кочића до Зуке Џумхура, Иве Андрића или Меше Селимовића. После две дуже новеле, „Лазар“ и „Прича о старом краљу“, објављене пре више година, писац се у овој збирци окреће судбинама малих људи у свом херцеговачком поднебљу с краја бурног XX века.

Владика Григорије је одличан приповедач. Његове приче нам помажу да схватимо да у животу нема неважних ствари, да је величина увек скривена у једноставности, да је истина главно мерило вредности…

Једном приликом је изјавио да „иако је закорачио преко много прагова, за њега су постали важни само они преко којих закорачимо у живот“.

Када пише о појединачним судбинама савременика, њиховим несрећама, неспоразумима и заблудама, болестима, беди и странпутици, владика Григорије издваја најсветлије тренутке њиховог живота и налази најдрагоценије црте њиховог карактера. А када пише о лопти, смеху, возовима, о бригама, мору или манастирима, он оживљава заборављене или испражњене просторе, пределе и расположења свога ратом опустошеног поднебља.

Ауторски глас у књизи „Преко прага“ уздиже се изнад злосрећних подела у народу, прелазећи преко уског и себичног прага своје куће, вере и нације, и даје нам сваким ретком своје прозе на знање да ће се угледати на Андрићеву мисао: „Највећа планина коју човек мора прећи је праг његове сопствене куће.“

Извор: www.laguna.rs 

Света Литургија у селу Загорице код Коњица

У суботу 27. маја 2017.г. у селу Загорице  код Коњица, у гробљанској капели, служена је Света Литургија  . Свету Литургију служио је парох  коњички  јереј Милан Бужанин.  Светој Литургији присуствовало је око тридесет  људи, пријератних становника овог и околних села. У Загорицама  су до протеклог  рата Срби били већинско становништво , а сад тамо живи једна   породица. Послије Свете Литургије домаћини из овог села припремили су  за све присутне трпезу љубави.