Monthly Archives: април 2018

Списак страдалих Срба Мостара у Другом свјетском рату 1941 – 1945

Иницијатива за састављање овога списка потекла је од потомака страдалих Срба из Мостара у Другом свјетском рату. Списак, у овом облику какав је тренутно, су уредили чланови одбора за прикупљање података о страдалим Србима у Другом свјетском рату са подручја Мостара: проф Ранко Чворо, свештеник Данило Боро, Владо Булајић, покојни Никола Вуковић, Рајка Даничић, покојни Александар Ацо Дошло, покојни Петар Перо Ковачевић, Младен Крњеушић, покојни Сретен Лазаревић и Гојко Пантић. Значајну помоћ је пружио и покојни Радмило Браца Андрић, као и многи наши мостарци и мостарке широм свијета који су нам се јавили и доставили податке о страдању својих сродника. Што се тиче писане грађе, у изради овог списка су били од велике користи: књига „Споменица Мостара 1941 – 1945“, документација из архива Града Мостара (матични уред), Архив и Музеј Херцеговине у Мостару са својом грађом.

Основни циљ ове иницијативе је да се имена свих страдалника упишу приликом обнове Саборне Цркве Свете Тројице у Мостару, а планирамо објавити и једну Споменицу.

До сада смо прикупили 1.675 имена страдалих у Другом свјетском рату и пораћу са подручја бившег Мостарског среза, од чега је од војске НДХ (усташа) мученички страдало 1.270 особа. Нијемци су убили 37 особа, Италијани 18, Титови партизани (комунисти) 68, недићевци и љотићевци 2 и Југословенска војска у отаџбини (четници Драже Михаиловића) 18. У борбама и војним операцијама на страни Титових партизана погинуло је 133 особе, а у редовима Југословенске војске у отаџбину погинуло је 16 особа. Од посљедица савезничког бомбардовања погинуло је 46 особа, а од стране фашистичког бомбардовања погинуло је 7 особа. Несрећним случајем је страдало 13 особа, а за 47 особа није за сада тачно утврђено како су страдали.

Ако се има у виду да је за вријеме Краљевине Југославије град Мостар (тада срез Мостарски –  Приморска Бановина) био подијељен на следећа подручја: Бијело Поље (2.188), Благај (1.537), Горње Бротњо (1), Доње Бротњо (26), Дрежница (156), Житомислић (541), Кочерин (1), Мостар – град (5.502), Мостар – приградска насеља (2.967) и Мостарско Блато (29); и по попису становништва из 1931.године, имао 12.948 Срба Православаца, онда је страдање Срба Мостара заиста имало несагледиве последице. 1.675 страдалих, око 8.000 депортованих по абецедном реду презимена за окупирану Недићеву Србију (многи од њих се никада нису вратили да живе у Мостару), говори о библијским размјерама страдања Мостарских Срба.

У склопу ове иницијативе која нам је примарна, прикупљамо и имена страдалника Првог свјетског (1914 – 1918) и последњег рата (1992 – 1995).

Желимо да добијемо што објективнији и потпунији попис, зато уколико имате било какве податке о страдалим Мостарцима у Другом свјетском рату, или ако имате неке друге примједбе, молимо Вас да нас контактирате путем телефона 00 387 36 554 121, факс 00 387 36 554 120 и e-mail: spcmostar@gmail.com. Добро су нам дошли биографски податци о сваком страдалнику, а нарочито фотографије.

Молимо Вас да нам такође достављате податке о страдалим Мостарским Србима у Првом свјетском рату (1914 – 1918), као и у протеклом рату (1992 – 1995), као и биографије и фотографије страдалника.

Унапријед се захваљујемо!

Свештеник Радивоје Круљ

СПИСАК (пдф)

Љубињски основци понос и радост Епархије ЗХиП

Календаром такмичења за ученике основне школе, у школској 2017/2018. години, из Православне вјеронауке такмичили су се ученици седмих разреда.

У суботу 28. априла 2018. године, одржано је републичко такмичење у  Основној школи  „ Вук Караџић“  у Требињу.  Такмичењу је претходио примјеран културно – забавни програм, а све присутне је поздравио и пожелио им добродошлицу директор школе Господин Драган Мрдић.

Након обраћања директора, у име Епархије и у своје лично име дјеци, вјероучитељима и свим присутним се обратио отац Александар Шмања, координатор за вјеронауку у Епархији Захумско-херцеговачкој и Приморској.

Тест на овом такмичењу радило је 27 ученика седмог разреда .

Након објављених резултата велику радост нашој Епархији приредили су  ученици Основне школе „Свети Сава“ из Љубиња , Лана Турањанин са освојеним првим мјестом и максималним бројем бодова и њен другар из разреда Сава Радић који је има 98 бодова од максималних 100 и нашао се на трећем мјесту.

Друго мјесто припало је ученици Андреи  Вујановић из Основне школе „Кнез Иво од Семберије“ Бијељина.

Ученице Милица Макитан из Основне школе „Вук Караџић“ и Драгана Зотовић из Основне школе „Свети Василије Остошки“  су такође показале висок ниво знања.

Свим ученицима , њиховим вјероучитељима као и руководству школе уручене су пригодне награде које је обезбједио Секретеријат за вјере при Влади РС на челу са Г. Драганом Давидовићем, а  троје најуспјешнијих, у сарадњи са Светосавским звонцем, биће награђени и десетодневним боравком у Грчкој.

Такмичењу и уручењу награда присуствовао је и инспектор – просвјетни савјетник за вјеронауку у Републичком педагошком заводу др. Славољуб Лукић , који се посебно захвалио директору школе „Вук Караџић“ , који је прихватио да буде домаћин овог такмичења, показавши велико гостопримство и несебичну хришћанску  љубав .

За све присутне уприличен је заједнички ручак у Епархијском дому.  У склопу програма такмичења, ученици су обишли  Херцеговачку Грачаницу, Саборни храм  и Петропавлов манастир.

Вјероучитељица
Жанела Пажин

У Букурићима код Невесиња ниче нови храм

У недељу Мироносица у селу Букурићи код Невесиња освећен је темељ новог храма посвећеног преподобној Марији Магдалини. У име епископа ЗХиП г. Григорија освећење је обавио игуман манастира Житомислић архимандрит Данило. Обраћајући се присутнима и ктиторима игуман Данило је рекао да је камен на коме је сазидана црква Христова вјера коју је исповједио апостол Петар да је Исус Син Бога Живога, поручивши им да и они  ову Цркву граде на тој Истини, јер је само тако врата пакла неће надвладати.

Парастос у насељу Брадина код Коњица

У насељу Брадина код Коњица, Епископ ЗХиП Г. Григорије служио је парастос Србима страдалим у овом селу од 25. до 27. маја 1992. године. Епископу су саслуживали Игуман житомислићки Данило и надлежни парох Милан Бужанин. 

Епископ Григорије  је у бесједи пред учесницима европске радионице „Суочавање с прошлошћу оптрећеном насиљем у БиХ“ из различитих европских земаља, али и из БиХ, истакао да му је припао тежак задатак да говори на мјесту великог страдања, рекавши да  Брадина, мјесто незапамћеног страдања Срба, треба да буде вјечита опомена и подсјетник да нико никада више не смије дозволити да овом земљом завладају мржња, освета и страх.

Он је рекао да „једино што рат не може и што никада није могао а то је да угаси срце у којем обитавају Бог, правда, истина, мир и доброта“. 

„Сваки човјек у БиХ који је прогнан из завичаја, коме је срушен дом, коме је убијен отац, брат, сестра, кум, пријатељ, нека зна да је најважније што људи могу све отети једни другима, али срце и оно што нам је у срцу не могу узети. Из срца људи извија се зло или добро и није могуће узети оно што је у њиховим срцима па су зато узалудни зло и злочин, убиство и отимање“, истакао је владика Григорије у бесједи у Брадини, мјесту које свједочи о страшном страдању Срба у протеклом рату у БиХ. 

„На овом мјесту сам прије неколико година народу окупљеном око овог споменика рекао: ‘Боље вам је да сте потомци убијених него убица’. Знам да то није велика утјеха на земљи и у овом свијету али такође знам да у вјечности и те како јесте“, рекао је владика Григорије. 

Он је подсјетио на непорециву истину а то је да су људи који су овдје живјели кроз времена заливали поља, воћњаке, шуме и пропланке оним најдрагоцјенијим што човјек може дати земљи – сузама и знојем, знојем праведним и сузама пуним доброте и честитости. 

„Земља, завичај и дом се не купују нити зарађују новцем а поготово не оружјем. Завичај се задобија љубављу, знојем, трудом и сузама, радошћу сватова и тихим оплакивањем умрлих а не убијањем и затирањем. Не злочином, ма ко и с које стране га чинио“, истакао је епоскоп захумско-херцеговачки и приморски. 

Он је навео да је непосредно након рата, као свештеник, често на рукама данима носио дјечака Жарка Куљанина који је насилно и пријевремено рођен у логору. 

„Жарко није могао да се игра, он је био параплегичар. Био је парализован, тешко је говорио и слабо чуо. Њега смо могли само носити јер скоро свака функција његовог тијела била је оштећена и тако је, нажалост, остало до данашњег дана. Оно што није било оштећено и што је савршено функционисало јесте његово срце. Много шта ћу заборавити живећи на овој земљи али једино сигурно никада нећу – поглед, загрљај и срчаност Жарка Куљанина, чији је отац брутално убијен а, према свједочењу многих, глава му је била одсјечена“, рекао је владика Грагорије. 

Он је навео да Жаркова храбра мајка данас није могла доћи јер је већ годинама посвећена сину и борби с његовим болестима и немоћима. 

„Ето шта је рат, шта је злочин и шта он проузрокује. Једино што рат не може и што никада није могао а то је да угаси срце у којем обитавају Бог, правда, истина, мир и доброта… Када дођемо на праведени суд, неће нас Бог питати шта смо стекли новцем, преваром, убиствима, злочинима, нити колико имамо новца и имања. Напротив, рећи ће само: ‘Дај ми своје срце да видим јеси ли мој'“, истакао је владика Григорије. 

Он је оцијенио да је „ово час када је паметно да погледамо у своја срца да нас каква тама не би обузела“. 

„Важно је да научимо какво је зло газити по људским сузама, по људском зноју а тек како је страшно загазити у људску крв… Нека нам ово мјесто незапамћеног страдања буде вјечита опомена и подсјетник на то како никада више не смијемо дозволити да овом земљом завладају мржња, освета и страх… Нека нам Жарков примјер и страдање буду увијек пред очима како више ниједно дијете не би доживјело Жаркову судбину и како ниједно село неби доживјело судбину Брадине“, поручио је владика Григорије. 

Брадина је мјесто које свједочи о страшном и великом страдњу српског народа у БиХ, а о чијим размјерама говори податак да у Брадини данас живи двоје Срба. 

Свештеник у Коњицу Милан Бужанин рекао је јуче у Сарајеву, у оквиру радионице „Суочавање са прошлошћу оптерећеном насиљем у БиХ“, да су ово двоје стараца вјероватно опростили злочине који су им се догодили, јер тако учи и хришћанска православна вјера, и саживјели се са комшијама јер су пензионери, па и немају неке велике животне прохтјеве. 

Према попису становништва из 1991. године, Брадина је имала 665 становника, од којих су 603 били Срби, 32 Хрвати, 16 Муслимани, 12 Југословена и двоје из реда осталих. 

Прије почетка рата у Брадину је дошло око 300 избјеглица из околних мјеста, Коњица, Мостара, Сарајева, тако да је у том периоду у Брадини боравило око 900 људи, рекао је игуман манаситра Житомислић Данило. 

„Због стратешког значаја овог насеља 25. маја 1992. године око 3.000 припадника муслиманских и хрватских паравојних формација крећу у напад на Брадину, која је до тада била под контролом већинског српског становништва. Неколико десетина слабо наоружаних мушкараца није било у стању да пружи отпор и одбрани Брадину у овом нападу. Насеље је у потпуности спаљено и уништено, Црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена, а становништво убијено на најбруталније начине, протјерано и одведено у логоре Челебићи и Мусала. За само два дана, од 25. до 27. маја 1992. године, убијено је 47 цивила“, навео је игуман Павловић. 

Он је напоменуо да је у логорима Челебићи и Мусала било заточено 330 цивила који су на најсвирепији начин мучени, а у овим логорима је убијено још двадесет људи из овог насеља. 

Циљ европске радионице „Суочавање с прошлошћу оптрећеном насиљем у БиХ“, која је почела јуче и траје до 26. априла, јесте да учесници, који су из различитих европских земаља, али и из БиХ, саслушају једни друге. Радионице организује њемачка фондација „Максимилијан Колбе“ заједно са Међурелигијским вијећем БиХ. 

Извор: СРНА

Бесједа ЕП. Григорија на Недељу Мироносица