Daily Archives: 12. маја 2018.

Празник Светог Василија Тврдошког и Острошког у Мркоњићима

У херцеговачком селу Мркоњићи (родном месту Св. Василија Острошког и Тврдошког) и ове године је свечано прослављена храмовна Слава цркве подигнуте на темељима Светитељеве родне куће. Св. Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ Григорије, новонаречени Епископ Франкфуртски и цијеле Њемачке, уз саслуживање новонареченог Епископа Захумско-Херцеговачког и Приморског архимандрита Димитрија и бројних свештенослужитеља наше епархије. Око храма окупило се на стотине вјерника који су – будући да је храм био премали да прими све који су дошли да узму учешћа у Празнику – пронашли мјесто око цркве али и свуда унаоколо, широм села.

Данашња Света Литургија, била је прелијепа, узвишена, потресна и земљотресна, као уосталом и свака којој началствује Владика Григорије,  и посебно емотивна јер ју је на овом мјесту служио последњи пут као Епископ Захумско-Херцеговачки и Приморски. Окриљени Царством небеским и благословима Светитељевим, сви смо Владичином молитвом били позвани да заблагодаримо Светом Василију за сунце и камен, за земљу и њене плодове, за пчеле и цвијеће, за Владичиних двадесет и пет година свештенства у Свечевој земљи и деветнаест година на његовом трону. Заблагодарили смо и за новонареченог Владику Захумско-Херцеговачког и Приморског Димитрија.

Стотине окупљених вјерника на храмовној Слави цркве свједочило је тренутку опраштања архијереја од неба и земље Херцеговине, у којој је Цркви привео многе од њих, учећи их живој ријечи Господњој, закриливши их љубављу и бригом. Владико наш, нека ти Господ и Свети Василије дају снагу да у ‘хладној туђини’ огријеш срца људи и величином свог ума подучиш их истинском хришћанству.

Бесједа ЕП. Григорија

Драга браћо и сестре,

Пожурио сам из Београда како бих стигао у своје мило Требиње и био данас овдје, са вама, у Мркоњићима. Помислио сам да је то најбоље и најприкладније мјесто да захвалим Светом Василију, оцу и владици херцеговачком! Молим и вас, добри Херцеговци, духовни потомци Светог Василија, да у овом часу заједно са мном захвалите Светом Василију!

Свети оче Василије, благодарим за ових 25 година свештенства у твојој светој Херцеговини! Хвала јер ме ниједног часа ниси оставио самог! Помогао си ми да с тобом поглед усмјеравам ка Христу а својим животом си ме учио да једновремено примам ударце и благосиљам. Својим благословом си ме покретао и подстицао да волим сусједе, људе друге вјере и нације, јер си и ти тако чинио и чиниш! Упутио си ме да будем пастир пастирима, да љубим и поштујем своје свештенике и сатруднике. Ти си ми показивао да треба да се радујем туђој срећи и напретку, и још више си ме упућивао да, колико год и кад год могу, благо спустим руку на раме болних и немоћних. Твој поглед и очи су ме покренули да с радошћу гледам ова поља, ријеке, језера и горе, и да их доживим као своје, као твоје, као Божје те да их осјетим и видим као дар, као слику, као пјесму! Од тебе сам научио да ми срце заигра кад угледам дијете и да ми утроба затрепери кад видим витке и прелијепе младиће и дјевојке, с дивним умним и блиставим очима! Да се радујем сваком човјеку; да се топим од милине у разговору с нашим племенитим старицама и старцима. Да уживам и благодарим на чудесним плодовима ове земље, на вину, воћу, поврћу; да гледам и миришем наше траве!

Научио си ме, свети оче, да се не плашим змија и шкорпија; да волим сунце и тугујем тихо када пада киша. Научио си ме да се исповиједам Требишњици, Неретви, Брегави, Заломки; да цијеним и волим Орјен и Прењ, Зеленгору, Морине и Лебршник! Охрабрио си ме да пјевам на Чемерну и Придворици; да тихо плачем у Житомислићу и Пребиловцима! Да Мостаром шетам отмено као Шантић, да волим Требиње слично Дучићу! Да никад не заборавим, када сам у Дубровнику, Владиславиће и Бошковиће; да подједнако поштујем горштаке и пољаке! Ти си ме учио да су сви људи браћа, да је Црква мајка, да је Бог пријатељ и Отац и Сведржитељ!

Данас сам дошао у ово твоје и наше село, у твој и наш дом, у ову цркву, да са овим народом подијелим благодарност и да изразим неизмјерну захвалност због свих благодати којим си ме даровао, свети! Ако си ти, пастиру и учитељу, имао потребу и вољу, из било којих разлога, да напустиш ову земљу и да ради жртве и молитве одеш у хладну пећину, схвати и мене, свети претходниче, што сад идем у хладну туђину, јер вјерујем да, с твојим благословом, могу помоћи нашем расијаном народу! Да им могу показати да је наш Бог Христос свуда, и да си ти са нама, ма гдје ми били!

Света црква, ти и овај народ на твој трон ускоро постављате нашег дивног оца Димитрија из твог и нашег Тврдоша! А ви се, драга браћо и сестре, помолите да нову службу и жртву отац Димитрије понесе и изнесе уз помоћ Светог Василија јер другачије у Херцеговини и не може да буде! Будите му, ви хришћани, пријатељи, сапутници и сатрудници! Будите му оно на шта сте позвани, народ Светог Саве и Светог Василија, народ Божји! Молим вас најпонизније и свим срцем да се молите и за мене Светом Василију, да остане уз мене и на мом новом путу и у мојој новој служби и жртви.

Врло је могуће да је ово дрво, браћо и сестре, засадио Свети Василије, али се није под њим одмарао. Отуда и ми треба да разумијемо да се човјек ријетко кад одмара и хладује под дрветом које је сам засадио. Таква је, ваљда, правда! Не треба да вам казујем да сам пола живота провео с вама. Можда је и сувишно напомињати да ми пола срца остаје овдје и да ћу се вратити једног дана да овдје умрем јер се не могу сахранити у бијелом свијету само с оном другом половином!

Прилог на РТРС-у

Прилог Блиц 1

Прилог Блиц 2

 

Слава храма у Градском гробљу „Мусала“ у Коњицу

У  суботу   12. 05. 2018. године,на празник Св.Василија Тврдошког и Острошког, у Градском гробљу „Мусала“ у Коњицу свечано је прослављена слава храма Светог Василија Тврдошког и Острошког. Свету Литургију служио је парох коњички јереј  Милан  Бужанин.  Овом догађају присуствовало је око  тридесет коњичана и јабланичана. Након Свете Литургије обављено је ломљење славског колача као и помен за постардале коњичане у рату 1992-1995.г. чија имена су исписана у унурашњости храма  и помен за коњичане настрадале у рату 1941-1945 код спомен обиљежја овим страдалницима.

Треба нагласити да је овај храм   Св. Василија Тврдошког и Острошког саградио   1929. године Хаџи Илија Лазић. У рату 1992-1995 храм  је оштећен и девастиран, а обновљен је почетком 2015. године  Након обнове,  унутрашњост храма је претворена у спомен-обиљежје српским жртвама коњичког краја који су страдали у периоду 1992 – 1995. године. На мермерним плочама су уклесана имена 350 српских жртава страдалих у протеклом рату са подручја Коњица, Јабланице и Прозора.

Празник светог Василија у Невесињу

Празник светог Василија Острошког свечано је прослављен у Невесињу. Иако богослужбено овај празник нема предпразништво, Невесињци су се ипак свечано припремали за овај празник. Двије групе ходочасника пјешачили су на поклоњење у Острог.  Удружење дјеце са посебним потребама „Моја Нада“  прославили су светог Василија.

Свету лигургију у храму посвећеном светом Василију служио је свештеник Младен Чалија уз саслужење ђакона Ратка Зубца, након чега је преломљен славски колач заједно са особљем ЈЗУ „Болница Невесиње“, који светог Василија прослављају као славу ове установе. Честитајући вјернима празник, отац Младен је поручио да се угледамо на светог Василија који је читав свој живот посветио Господу и који је живи свједок васкрсења. Обраћајући се присутнима начелник општине Миленко Авдаловић подсјетио је, када помислимо на светог Василија то нас асоцира на хуманост, вјеру и скромност, истакавши да су те врлине красиле и ктитора Михјла Лабала који је саградио болницу и  храм посвећен светом Василију.

Двије групе ходочасника и ове године ходали су у част светог Василија Острошког из Невесиња до Острога. Црквена Општина Невесињска већ шест година организује ходочашће до Острога. Деведесет ходочасника, међу којима је било највише младих, окупили су се испред храма Вазнесења Господњег и након багослова свештеника Младена Чалије кренули на пут дуг 170 километра.

Раније, на поклоњење моштима светог Василија Острошког из Невесиња је пјешачило 25 чланова планинарског друштва „Зимомор“.

Света литургија у Дубровнику

У храму Благовјештења у Дубровник, на Празник Светог Василија Тврдошког и Острошког, Свету литургију служили су игуман манастира Житомислић Данило, протојереј Стеван Ковачевић и ђакон Миро Бошковић. Окупљеном вјерном народу бесједом се обратио игуман Данило.