Daily Archives: 12. новембра 2018.
Светa Архијерејскa Литургијa у Гацку
У недељу 24. по Духовима, у храму Свете Тројице у Гацку, свечано је прослављена слава хора Свете Јелене Анжујске који пјева при овом храму. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ ЗХиП Димитрије уз саслужење бројног свештенства и присуство великог броја вјерника.
Свештенство наше епархије је добило новог члана, Стевана Дурића, кога је владика Димитрије рукоположио у чин ђакона. Владика је ђакону Стевану пожелио да залог Духа који је добио очува неупрљаним и да буде достојан слуга Цркве Христове.
У току Литургије владика Димитрије је крстио и миропомазао три дјевојчице: Наталију, Ксенију и Сару. На крају је преломљен славски колач и освештано славско жито, а након Литургије празнична атмосфера је настављена у парохијском дому, уз пјесму хора Свете Јелене Анжујске, гдје је уприличен свечани ручак.
Етно група Симонида и Црквени хор Краљ Милутин прославили крсну славу
Етно група Симонида и Црквени хор Краљ Милутин прославили су јуче крсну славу посвећену српским краљевима Милутину и Драгутину и краљици Јелени Анжујској. Након свете литургије коју су служили мјесени свештеници, пресјечен је славски колача, а потом је у порти храма Вазнесења Господњег приређено послужење за све госте.
Било је ово лијепо дружење уз трпезу љубави коју су припремиле ове вриједне дјевојка, а све то уз пјесму и разговоре са гостима који су својим присуством увеличали овај дан. Чланице Етно групе Симонида су Нађа Килибарда, Наташа Брењо, Адријана Ковачевић, Марина Тодоровић, Анђела Братић, Јелена Лиздек, Ирина Килибарда и Нина Голијанин, а групу води професорица Јелена Килибарда. Са радом су почели крајем 2015. године, а нешто касније је формиран Црквени хор Краљ Милутин.
Његују традиционалну српску музику коју, како кажу, желе да отргну од заборава, а на њиховом репертоару могу се наћи духовне, традиционалне и забавне пјесме.
Професорица Јелена Килибарда истакла је да им је циљ очување традиционалног музичког блага у оригиналном облику, али да и кроз модерне аранжмане желе да оставе свој печат у музици.
– Ове године имали смо велики број наступа како у нашем граду, тако и у региону. Наступали смо на Цетињу, у Херцег Новом, Тивту, Будви, Требињу, Билећи, Мостару, Београду, Нишу а најдражи нам је био наступ у Дизелдорфу, када је устоличен владика Григорије – појаснила је Килибарда.
Од оснивања па све до данас група је имала велики број наступа на манифестацијама и културним догађајима.
Први самостални концерт приредили су у августу ове године, у оквиру манифестације Невесињска олимпијада, када је многобројна публика уживала у изворним српским пјесмама. Подршку током концерта пружили су им навијачи Црвене Звезде, који су непосрено прије концерта дошли са Вележовог стадиона, гдје је одиграна утакмица ветерана Црвене Звезде и Вележа. Било је то лијепо дружење које ће заувијек остати у сјећању свих оних који су ту вече били у порти Саборног храма.
Од почетка ове године дјелују као Удружење грађана Етно група Симонида Невесиње.
Извор: Радио Невесиње
ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ
Света Литургија у Гомиљанима
У недељу, 11. новембра, прослављена је слава храма Светих бесребреника Козме и Дамјана у Гомиљанима. Свету Литургију служио је надлежни парох протојереј-ставрофор Борис Бандука уз саслужење вјерног народа овога краја. У току Литургије извршено је ломљење крснога хљеба и помен за све упокојене који почивају на гробљу поред храма.
Претпоставља се да је храм Светих бесребреника Козме и Дамјана (Врачевица) саграђен у 15. вијеку. Вријеме изградње одређено је на основу аналогије за преостала два храма у Гомиљанима, храма Светог Константина и Јелене (Констандиновица) и храма Светог великомученика Георгија (Ђурђевица). Врачевица је датована и на основу два записа на јужном и сјеверном дијелу западног зида, која су уписана у малтеру, 1492. година. Пошто су гомиљанске цркве архитектонски сродне, на основу овог натписа се претпоставља да су све саграђене у 15. вијеку.
Храм Светога великомученика Георгија (Ђурђевица) обновљен је и освештан 7.септембра 2014. године. Храмови Светих бесребреника Козме и Дамјана (Врачевица) и Светих Константина и Јелене (Констандиновица) у веома су лошем стању и у плану су њихове обнове.
