Daily Archives: 16. децембра 2019.

Монодрама „Мудри и јуначни војвода Јанко Катић“

У организацији ЦО Гацко и Извођачке умјетности „Културикс“ из Гацка, у суботу 14.12.2019. у парохијском дому, представљена је монодрама познатог српског писца Милована Витезовића „Мудри и јуначни војвода Јанко Катић“. Лик Јанка Катића је играо глумац Александар Дунић, који је на почетку вечери говорио бесједу Светог владике Николаја Велимировића „Србине брате“. Вече је употпунио наступ хора Св. Јелене Анжујске који је између глумчевих тачака извео духовни и свјетовни репертоар.
У наставку смо имали прилику да погледамо наведену монодраму, која представља животопис једног од најзначајнијих и најхрабријих војвода Првог спрског устанка. Ова представа подсјетила је гледаоце на славне јунаке наше прошлости и вријеме када су ријеч, част, праведност и племенитост биле најузвишеније вриједности српског народа.

Вече посвећено Алекси Шантићу и знаменитим Мостарцима

У Музеју Херцеговине у Требињу вечерас је промовисана монографија „100 Шантићевих вечери поезије“ аутора свештеника Радивоја Круља, коју прати и документарна изложба новинара Златка Сердаревића „Шантићеве вечери поезије и Књижевна награда Алекса Шантић“.

На требињској вечери посвећеној Алекси Шантићу, коју су приредили Градски одбор СПКД „Просвјета“ Мостар и Музеј Херцеговине у Требињу, представљена је и књига „Мостарски драгуљи“ академика Јосипа Муселимовића.

Кроз документе, записе и фотографије, монографија „100 Шантићевих вечери поезије“ доноси цјелокупан историјат ове важне културне манифестације која носи име једног од наших највећих пјесника.

Грађа обједињена у монографији – како је казао њен аутор свештеник Радивоје Круљ – свједочи да је ова пјесничка манифестација једна од наших најстаријих, да има озбиљну традицију али и непрекинут континуитет, упркос недаћама и голготама нашег народа у прошлом вијеку.

„Пророк наших голгота“, како је Шантића назвао ава Јустин, ишао је за својим народом и у тим невременима дијелио његову судбину.

„И заиста, манифестација Шантићу у част није прекидана ни у Другом свјетском рату, када Одбор за избјеглице у Београду организује Шантићево вече, на којој је говорио и Јустин Поповић. Ни овог рата није прекидан тај континуитет – јер избјегли Мостарци у Ужицу уручују Шантићеву награду Стевану Раичковићу. Гимназија са његовим именом укида се у Мостару, али васкрава у Невесињу. И ми се данас /у Мостару/ обнављамо, као што је обновљен и Шантићев споменик“, истакао је Круљ.

Документарна изложба новинара и публицисте Златка Сердаревића „Шантићеве вечери поезије и Књижевна награда Алекса Шантић“ представила је преглед свих дешавања посвећених Алекси Шантићу, одржаних за вријеме пјесниковог живота и након његове смрти – а чине је панели са факсимилима плаката, позивница, афиша, програма, новинских чланака, фотографија и остале грађе.

Аутор напомиње да је још од 60-тих година прошлог вијека почео да сакупља грађу о Шантићу по разним архивима у региону, те да му то није представљало никакав терет јер га је на прегалаштво подстицала велика љубав према пјеснику.

Срећан је, додаје, што је грађа коју је деценијама сакупљао била и основа за монографију о Шантићевим вечерима поезије, која, како је оцијенио, има изузетан значај за културу памћења.

„Ми смо се ријешили предрасуда. Сваки друштвени систем је користио Алексу Шантића онолико колико му је требало. И заступао оне пјесме које су му биле потребне. Коначно је отац Радивоје Круљ скинуо вео са комплетног његовог опуса. И не само то – него је успио да нађе и све оне програме који су били посвећени Алекси Шантићу а нису се звали Вечерима поезије. Сад је све стављено на једно мјесто и зато је ова књига – књига истине“, истакао је Диздаревић.

Додаје да је Шантић и данас изузетно важан за Мостар и да ће управо однос родног града према овом пјеснику показати – куда Мостар иде.

„Колико будемо цијенили Шантића – толико ће и Мостар бити мултинационални и мултирелигијски град. Као што је некад био – град за све“, истакао је Сердаревић.

Извор: Радио Требиње

Слава храма у Ђедићима

У недјељу, 15. децембра, свечано је прослављена слава храма Свете великомученице Варваре у селу Ђедићи код Требиња. Прослави славе присуствовао је велики број мјештана, њихове родбине и пријатеља. Свету литургију служио је некадашњи парох ове парохије протојереј-ставрофор Момчило Пејичић уз саслужење свештеника Душка Шаровића и надлежног пароха Бориса Бандуке. У току Литургије извршена је литија око храма и ломљење крсног хљеба.

Послије Свете литургије, у старој основној школи у Ђедићима, домаћини су припремили славску трпезу гдје се окупио сав вјерни народ. Свима је, између осталог, прво послужена „варица“ – јело које се традиционално кува од више врста житарица, и једе на овај празник. 

Слава храма у Симијовим

У недељу, 15. децембра, у селу Симијова прослављена је храмовна слава Свети Николај Мириликијски Чудотворац. У великом броју, житељи овог села, али и они који воде поријекло из Симијових и сусједних села, сабрали су се на Светој Литургији да прославе заштитника овога села.
Литургијско сабрање предводио је парох овог херцегавачког краја јереј Александар Грчић. Након литије уприличено је послужење у просторијама црквеног дома. Домаћин славе био је господин Синиша Куљић са породицом, а за наредну годину улогу домаћина преузела је породица Фимић.