Током другог дана Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“, у Градској библиотеци у Требињу, приређено је и представљање књиге „Гностички мит и мит о гностицизму“, доцента др Дарка Ђога, декана Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи.

Овом приликом присутнима су се обратили: професор др Богољуб Шијаковић, доцент др Владислав Топаловић, презвитер Дражен Тупањанин, као и сам аутор књиге, између осталог рекавши: „Из српске књижевности ја сам посветио пажњу Добрици Ћосићу, Иви Андрићу и Бориславу Пекићу за које је видљиво не само књижевно очијукање са гностицизмом него и један дубљи слој који сам покушао да нађем и да на њега, колико је могуће, одговорим или да га бар констатујем“.

Четврта панел-дискусија Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“, одржана током другог дана скупа, тицала се односа теологије и политике, носећи назив „Избјегличка криза: теолошке и политичке конотације“.

Модерирана од стране доцента др Растка Јовића, проблематика је са теолошког аспекта сагледана од стране једног православног хришћанина, римокатолика и муслимана, а у политичком смислу, са позиција једног Бошњака, Хрвата и Србина. Учесници у овој панел-дискусији били су, дакле, муфтија мостарски Салем ефендија Дедовић, доцент др Зоран Деврња и професор др Миле Ласић.

И муслимански и хришћански осврт на историју, односно свештену историју, људског рода, уочава избјеглиштво као појаву свих епоха, док би се и статус саме Цркве, утемељене у Царству Божијем, могао означити као перманентно избјеглиштво, што јој омогућава да разумије избјеглице. Црква не управља миграцијским процесима, али може да допринесе њиховом повољнијем рјешавању. У вези са актуелним дешавањима у исламу или боље речено у име ислама, Исламска заједница у Босни и Херцеговини, као и поједине друге самосталне исламске заједнице и званично се оградила од онога што се лажно представља као ислам и „Исламска држава“, а један је од проблема, који узрокује појаву избјеглица са Блиског истока. У извјесној мјери преиспитана је по овом питању и улога Европске уније, као и дослиједност њеним вриједностима. Муфтија мостарски Салем ефендија Дедовић, на крају дискусије поручио је: „Зауставите рат, а не избјеглице!“

12►

Трећа панел-дискусија Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“, чија тема је из области односа теологије и друштва, под називом „Учешће Цркве у раду са затвореним лицима – могућност или обавеза“, била је једна од дискусија другог дана скупа.

Модератор ове панел-дискусије био је професор др Предраг Драгутиновић, а учесници: Његово Блаженство архиепископ охридски др Јован Вранишковски, господин Милош Јанковић, представник независног органа Републике Србије који заступа и штити права лица лишених слободе и презвитер Глигорије Марковић. Непосредно прије саме дискусије, учесници у њој одржали су радионицу у Казнено-поправном заводу Требиње, представљајући лицима затвореним у овој установи своја искуства у раду са затвореницима у београдским затворима. Нарочито се интересујући за ову тематику, дискусију, која је потом услиједила у Културном центру Требиње, између осталих, пратили су и поједини директори затворских установа из Републике Српске.

Сама панел-дискусија исказала је доживљаје и прожимања различитих погледа на Однос Цркве али и државе према затвореним лицима. Према томе, утврђено је да је једина обавеза Цркве јесте да наговјештава Царство Божије, али да са својим потенцијалом треба да буде присутна гдје год може, па и у затворима. Људска права, при том, нису антипод теолошком учењу. Посебан значај сагледавању учешћа Цркве у раду са затвореним лицима дало је виђење проблема из перспективе клирика: једног свештеника (у чину презвитера), са искуством помагања затвореницима, затим искуство свештеника (у епископском, тј архиепископском чину), са искуством затвореника, а онда и виђење једног лаика у Цркви, са искуством у заштити људских права.

12►