Author Archives: Eparhija ZHiP
Парастос у Брљеву
У част и славу устаницима који су 6. јуна 1941. године стали на браник отаџбине и супроставили се фашистичкој најезди усташа и локалних муслимана, традиционално се обиљежава овај датум као званични Дан општине Гацко. Устанак у Брљеву, мјесту подно брда Гата, подигли су свештеник Радојица Перишић и Милорад Поповић. Помен њиховим душама и душама свих устаника служили су свештеници Велимир Ковач и Данило Дангубић, пароси гатчки.
Поводом Дана општине, за изузетан труд и рад на просвећењу Гацка и за изузетан допринос културном развоју града, начелник Општине Гацко-господин Милан Радмиловић, уручио је Црквеној Општини Гацко највеће општинско признање, Тројчинданску Повељу, коју је у име Црквене Општине примио отац Велимир Ковач.
Након парастоса присутни су имали прилику да уживају у историјском часу и пригодном културно-умјетничком програму. Домаћин се потрудио те је припремљен ручак за око 500 особа.
Посјета учесника 10. Унеско самита шефова држава
У склопу 10. Унеско самита шефова држава земаља југоисточне Европе под називом „Вјерско и културно-историјско наслијеђе као основа интезивније сарадње међу државама“ делегација у саставу пресједавајући предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, предсједник Црне Горе Филип Вујановић, Македоније Ђорђе Иванов и остали учесници посјетила је градилиште Саборне цркве Свете Тројице у Мостару.
Делегацију је дочекао Епископ ЗХиП господин Григорије са мостарким свештенством, који их је упознао са историјом Саборног храма и животом Срба у долини Неретве.
Тројичиндан у Мостару
У недјељу 3. jуна 2012., прослављена је Света Педесетница-Тројичиндан, када су се поново зачула звона са Саборног Храма након двије деценије. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ ЗХиП господин Григорије уз саслужење игумана житомислићког Данила, игумана тврдошког Саве, протојереја-ставрофора невесињског Алексе Зубца, те цјелокупног свештенства мостарско-неретванског намјесништва. Литургијско славље увеличали су хорови Православног богословског факултета из Београда и богословије „Светог Кирила и Методија“ из Призрена. Литургији су присуствовали и представници других религијских заједница, као и угледни људи из јавног живота БиХ, те многобројни народ из свих крајева Епархије као и из дијаспоре.
Кум овогодишње славе био је господин Александар Ћириловић, који је са прошлогодишњим кумом Браниславом Савићем пресјекао славски колач. Након тога услиједио је пригодан културно-умјетнички програм, на коме су учествовала дјеца из музичке школе у Требињу, као и домаћини СПКУД „Гусле“ из Мостара са својом фолклорном секцијом.
Славска трпеза била је постављена за све присутне. У поподневним часовима Епископа Григорија посјетио је умировљени Епископ Атанасије који је том приликом домаћинима честитао славу.
Бесједа Епископа Григорија
[audio:http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/audio/grigorije_030612.mp3]
Тројчиндан у Гацку
У Гацку је веома свечано прослављен празник Силаска Светога Духа на Апостоле-крсна слава Саборног храма и Општине Гацко. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Преосвештени Владика Атанасије (Јевтић), уз саслужење гатачких свештеника Велимира Ковача и Данила Дангубића, пароха автовачког Небојше Коловића, ђакона Павла Ратковића и гатачког ђакона Милана Стањевића, уз прислуживање гатачких чтечева Славка Лаловића, Драгана Куљанина и Вељка Копривице и уз учешће великог броја православних хришћана.
Након Свете Литургије, већ традиционално, градом је прошла свечана литија. Преосвештени Владика пререзао je крсни хљеб на платоу испред Саборног храма који је у изградњи. Након литије услиједио је пригодан програм на чијем је самом почету, начелник општине Гацко господин Милан Радмиловић, поздравио присутне.
Сви присутни су имали прилику да се окријепе послужењем и ручком који су домаћини, поводом своје славе, срдачно и издашно припремили.
Тројичиндан у Добрићеву
Вечерњим богослужењем, које су служили протојереји-ставрофори Миленко Спремо и Милутин Андрић и свештеници Милан Унковић и Синиша Шаренац, почео је Тројичиндански сабор у манастиру Добрићево. Након литургије, коју је служио о. Синиша Шаренац, , у циљу очувања традиције и народних обичаја, уприличен је богат културни и такмичарски програм у коме су учешће узеле билећке фолклорне и пјевачке групе. За госте је послужен свечани ручак. И ове године Тројичиндански сабор одржан је под покровитељством општине Билећа.
Црква у Кифином Селу прославила Крсну славу
Светом литургијом,литијом,ломљењем славског колача и пригодним културно-забавним програмом обиљежен је Тројчин дан крсна слава храма у Кифином Селу код Невесиња.Света тројица или Духови по значају је трећи празник послије Ускрса и Божића и обиљежава се 50.дан после Ускрса и десети дан после Спасовдана.Духови представљају и „рођендан“Хришћанске цркве,а називају се још и Тројице,Тројичин дан,Силазак светог духа на апостоле,тај празник се још зове и Педесетница.Овај празник назван је Света тројица,јер се ,према јеванђелима поред Светог Оца и Сина ,на овај дан јавило физички треће лице Свете тројице-Свети Дух.Први дан Духова или Педесетнице посвећен је јеванђелском догађају силазак Светог Духа на апостоле.Храмови се украшавају зеленилом,а под се прекрива травом..Окупљеним вјерницима, пригодном бесједом се обратио јереј Драго Зубац који је том приликом рекао,“ Данас се радујемо празнику,радујемо се Духу Светом,радујемо се благодати божјој која силази на све нас данас сабране као и у вријеме Светих Апостола који бише једнодушно окупљени тако и ми данас окупљени око свога храма око своје цркве,око храма Духа Светога да би се и ми као и Свети Апостоли испунили силе благодати и силе Духа Светога.Нека господ утврди све нас данас овдје присутне у љубави хришћанској,братској да нам дарује да живимо хришћански у вјери својој православно“ .Средњовјековна Црква Пресвете Тројице у Кифином Селу обновљена је 1810. године. Претпоставља се да је задужбина Немањића. Освећена је на Тројичин дан 1816. године од Митрополита Јосифа. У питању коме светитељу да се посвети храм била је велика полемика. Једни су хтјели посветити цркву Светом Николи, други Светом Јовану, а трећи Светом Симеону. Већина је била за то да се посвети Светом Николи, те се на плочи изнад врата налази и данас ова посвета: Храм светог Николаја мјесеца октобра 1816. Ради умирења владика изабере за храмовну славу Тројичин дан. Године 1875. Турци су обили црквена врата, порушили унутарњи дио храма и однијели вриједности, те је 1878. освећена по други пут, а трећи пут 1881. године од Митрополита Игњатија, пошто је претходно поправљена изнутра. По доласку Омер паше у Херцеговину 1851. било је дозвољено звоно, те је набављено звоно од око 60 кг и стајало на дирецима до 1890. године, када је саграђен данашњи звоник за три звона, који је градио мајстор Шпиро Говедарица из Братача и звона постављена у звоник, са кога је Аустрија 1915. два скинула и реквирирала за ратне потребе.
У љето 1935. скинута је са цркве плоча и покривена циглом, пробијени прозори са јужне стране , црква споља и унутра реновирана, префарбан иконостас, те је освећена на Малу Госпојину 1935. године, а освећење је извршио протојереј Шпиро Старовић, парох Автовачки уз асистенцију Манојла Говедарице, пароха Заломског и пароха Биоградског Петра Пејановића. У прољеће 1936. набављена су два звона: једно је купила црквена општина у Кифином Селу, а друго поклонила Босиљка, супруга свештеника Момчила Гргуревића, који је из Кифина Села преселио у Челебиће. Звона је освештао протојереј Шпиро Старовић уз асистенцију протојереја Јефта Вујовића, јереја Манојла Говедарице, Павла Врбице и Ђорђа Грујице на Тројичиндан 1936. године.
Сама црква је дуго времена била главни носилац културног и политичког живота Невесињског краја.Својим географским положајем смјештена у централном дијелу Невесињског поља,доминирала је околином а њена три звона могла су се чути у свим околним селима.
Више од једног вијека Тројичиндански сабор на Дреновику окупљао је становнике Невесиња и сусједник општина и био највећи народни сабор у невесињској општини.
У бурним временима,ропства под разним тиранима,ту су се одржавали састанци главара и кнезова Невесињских и доношене одлуке о устанцима и бунама,склапала нова познанства,женило и удавало.
Почетком последњег рата та традиција се угасила,а мјештани Кифиног Села одлучили су да је обнове и да јој врате стару славу.Одржана су такмичења у традиционалним соколским дисциплинама ,а вриједни организатори су се потрудили да припреме награде за све.
У културном-забавном дијелу програма учествовали су чланови фолклорне секције КУД-а Невесиње,гангашка група српског соколског друштва“Невесињска пушка“ и народни гуслари.
Бесједа јереја Драге Зубца
[audio:http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/audio/Drago Zubac.mp3]
Милан Шиљеговић
Сједница Катихетског одбора БиХ
На сједници Катихетског одбора одржаној у Теслићу, којом је предсједавао Преосвштени Владика Бихаћко-петровачки Хризостом, утврђен је план и програм за уџбенике Православне вјеронауке за све разреде, за чију ће израду бити расписан јавни конкурс. На сједници је поднешен извјештај са републичког такмичења за вјеронауку, које је одржано у манастиру Озрен и договорено је да се такмичење за следећу школску годину организује у Требињу. На сједници су, као представници наше Епархије, присуствовали свештеници Момчило Пејичић и Синиша Шаренац. У организацији Катихетског одбора у току љетног распуста биће организована стручна савјетовања. Савјетовање за вјероучитеље из Митрополије Дабробосанске и Епархије ЗХиП биће организовано у Требињу 1. септембра 2012. године. Предавачи на овоме савјетовању биће: јереј др Владимир Вукашиновић, јереј др Оливер Суботић и проф. др Драгољуб Крнета.
Упокојио се у Господу протојереј-ставрофор проф др. Радован Биговић
Протојереј-ставрофор др Радован Биговић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, упокојио се у Господу, 31. маја 2012. године у Београду.
Заупокојена Литургија и опело биће служени у понедељак, 4. јуна 2012. године, у 9 часова, у земунској цркви Светог Архангела Гаврила, а у 13 часова је сахрана на гробљу у Земуну.
Протојереј-ставрофор др Радован Биговић рођен је 1956. године у Никшићу. У Београду је завршио Богословски факултет Српске Православне Цркве, на коме је и докторирао; и Филозофски факултет у Београду. У два мандата био је декан Православно богословског факултета београдског Универзитета. Поред неколико књига објавио је око сто студија, чланака и есеја у разним часописима у земљи и иностранству. Био је духовник манастира Светог Архангела Гаврила у Земуну. Оснивач је и дугогодишњи председник Хришћанског културног центра у Београду, као и уредник Филозофско-теолошке библиотеке (едиције) Службеног гласника РС.
Бог да му душу прости, Царство небеско.
Света Литургија у селу Загорице код Коњица
У недјељу 27. маја 2012.г. у селу Загорице код Коњица, у гробљанској капели служена је Света Литургија . Свету Литургију служио је парох коњички јереј Милан Бужанин. Светој Литургији присуствовало је око педесет људи, пријератних становника овог и околних села. У овом селу Света Литургија служи се сваке године у последњу недељу у мају. У Загорицама су до протеклог рата Срби били већинско становништво , а сад тамо живе само четири породице. Послије Свете Литургије домаћини су за све присутне припремили трпезу љубави, у обновљеној парохијској сали у овом селу , а након ручка јавио се господин Ђуро С. Куљанин за домаћина следеће године.
Ц.О. Коњиц




















