Monthly Archives: септембар 2014
Света литургија у Виховићима
У недјељу по Празнику Рођења Пресвете Богородице, православни хришћани Виховића окупљају се мјесном гробљу, служећи Свету литургију, предвођени мјесним парохом, презвитером Небојшом Радићем. Ове године на Евхаристијском сабрању освештана је и гробница са земним остацима хришћана, пренијетим са гробља Смрчењаци – Баре.
Света Aрхијерејска Литургија у Саборном храму у Требињу
У недељу шеснаесту по Духовима, по Празнику Воздвижења Часног Крста, 28. септембра 2014. године Господње, када наша Света Црква прославља Светог великомученика Никиту и светог Јосифа Темишварског, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу служио је Његово Преосвештентво Епископ Захумско-херцеговачки и Приморски Г. Григорије, коме су саслуживали свештенство и ђаконство Саборног храма. Црква је била испуњена вјерним народом који се сабрао око Св. Тајни Христових. Послије читања Светог Јеванђеља, Епископ се вјерном народу обратио бесједом.
Српска православна
Црквена општина у Требињу
Слава Храма у селу Степен
У недељу 28. септембра 2014.године у храму Светог Архангела Михаила служена је Света Литургија. Светом Литургијом је началствовао парох парохије у Коњицу о. Милан Бужанин, уз саслужење надлежног пароха о. Миодрага Вртикапе , те ђакона Крста Авдаловића. Служби је присуствовао велики број вјерника . Након замвоне молитве обављена је литија око Храма са резањем славског колача, а празнично весеље и ручак настављeно је у сеоском парохијском дому.
Прослављена крсна слава цркве у селу Просјек – Крстовдан
У цркви Воздвижења Часног Крста, у селу Просјек у Бобанима, служена је Света литургија поводом крсне славе овог храма, којом је началствовао надлежни парох протојереј-ставрофор Момчило Пејичић.
Отац Пејичић је казао да је основни знак хришћана крст, те да су крсту посвећени сриједа и петак, подсјећајући на Христово страдање.
„Са крста на којем је разапет у петак, Христос је, трпећи неописиве муке и носећи трнови вијенац, рекао ’Господе опрости им, јер не знају шта чине’ и са крста свима опростио. Он је дошао да спаси свијет, и, како Његош каже ’васкрсење не бива без смрти“, рекао је отац Пејичић у пригодној бесједи.
Он је подсјетио да је у Бобанима, посебно у селу Просјек, гдје је била линија разграничења зараћених страна у рату деведесетих година прошлог вијека, народ претрпио велика искушења и страдања, али да је остао уз крст и православље.
Након Свете литургије приређена је трпеза љубави, дружење пјесма уз гусле, које је отпјевао Предраг Јаничић.
Црква сачувана чудом Божијим
Црква и гробље су чудом Божијим, како је то раније рекао отац Исаијa, остали неоштећени у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, иако је на том простору пало на стотине граната. Према предањима, која се преносе са кољена на кољено, храм је саграђен у 15. вијеку, и најстарији је на простору Бобана, али и шире. Саградио га је вјерни народ тог краја, причају некадашњи мјештани према причи својих предака, за један дан и једну ноћ.
„Виле су су за један дан и једну ноћ саградиле цркву на Просјеку, да се Бог наш православни прослави“, легенда је која се и дан-данас преноси новим генерацијама.
До села Просјек се стиже кроз беспуће херцеговачког каменара, по тачно утврђеним стазама. Можда је и ради тога, кажу некадашњи мјештани, храм опстао кроз вијекове. Ради тога или ради нечијих усрдних молитви, Бог свемогући једини зна.
Храм у селу Просјек изградио је вјерни народ носећи сав материјал за градњу на леђима или товарним животињама. Просјечани причају како је извјесни Реџо из села Грепци, на леђима носио крст тежак више од 70 килограма од Диклића до Просјека, без паузе преко седам километара.
Мноштво старих гробница, некадашњи мјештани воле рећи грчких, свједоче о старини овог мјеста. На великим каменим плочама-надгробним плочама исклесани су мач и штит, крст, те неки други за сада непрепознатљиви симболи.
Посљедња Божија литургија у претходном вијеку служена је 1976. године, када је црква и реконструисана. Доласком оца Исаије поново су се чула црквена звона на Просјеку. Године 2009. редовно почињу богослужењеа, два пута годишње, на Спасовандан и Крстовдан.
Док су црква и гробље у потпуности сачувани у протеклом рату, судбина села Просјек, али и осталих села која припадају поменутој цркви, запаљена су и опљачкана.
Поред Просјека, цркви Воздвижења Часног Крста припадају исела Невада, Гојшина, Јасеница, Арбаначка, Влака, Букање, Трновица, Вјетрено и Грепци.
Неопходни пут и струја
И сада би, кажу Просјечани, радо долазили у Просјек бар једном седмично да имају пута и струје, а овако на Просјеку буду једну седмицу прије литургије кад косе пут и двориште цркве и на Спасовдан и крсну славу храма.
У цркви је 2009. године пронађено руком писано Свето писмо, као и друге драгоцјене књиге које су повјерене владики Атанасију на чување, кажу бивши мјештани.
Такође, окупљени вјерници су постигли договор да се у скорије вријеме постави нови држач за звоно, мреже на прозоре, те реконструише стари црквени лустер.
Извор : http://trebinjelive.info
„Друга Шантићевa кућа“ поетско-музички програм у Невесињу
Пето и претпосљедње вече 95. „Шантићевих вечери поезије,“ према Правилнику ове Манифестације, приређено је у Невесињу, као другој пјесниковој кући. Поетско-музички програм под називом „Друга Шантићева кућа“, СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар и СПКУД „Гусле“ Моста, приредили су у сарадњи са Невесињским општинским одбором СПКД „Просвјета“.
Током програма, у препуној градској Галерији, невесињски умјетници говорили су стихове Алексе Шантића, и свирали његове пјесме. Поводом деведесетогодишњице од упокојења пјесникова, кроз извјесна архивска документа, публика се присјетила и величанственог догађаја пјесникове сахране у Мостару, али и описа савременика о Алексином боравку у Невесињу, гдје су настала и нека од његових најпознатијих дјела. Као израз посебне почасти Алекси Шантићу, премијерно је изведена пјесма компонована за ову прилику.
СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар и
СПКУД „Гусле“ Мостар
Откривен споменик комаданту бобанске чете Недељку Видаковићу
У присуству више стотина грађана Tребиња, представника јавног живота града, те делегација других општина источне Херцеговине и општинских борачких организација, споменик су свечано открили представници породице Видаковић и породица његових погинулих сабораца из Бобанске чете Tребињске бригаде.
Парастос је служио Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, који је истакао да је жртва Недељка Видаковића за данашње генерације „поука да живот вриједи онолико колико смо спремни да га дамо за друге“.
„Недељко је симбол части и образа српске војске у овом рату. Зато и ми данас можемо поносна чела и образа и чистог срца да дижемо споменик војсковођи, војнику и војводи, јер сигурно знамо и свједоци смо да никад није угрозио никога слабијег – ни жене, ни дјецу, да је поштовао непријетаље као непријатеља, да је био војник, Србин и хришћанин у правом смислу те ријеч“, рекао је владика Григорије.
Епископ Григорије је додао да нема ништа светије, нити веће љубави од ове када неко свој живот положи за друге.
„Ако је Недељко био спреман да скочи у ватру да сачува свога војника и ако је то посвједочио истинском жртвом и запечатио својом крвљу, ми данас можемо само да се дивимо томе, да то славимо, али и да се тиме поучавамо“, истакао је владика Григорије.
Недељков брат Ристо Видаковић рекао је да је покојни Неђо био само први међу једнакима, те да је ово велика част за породицу, за припаднике Бобанске чете и цијело Требиње.
Видаковићев саборац и један од команданата Бобанске чете Драган Бели Ристић рекао је да војвода није био тип јуначине под којим се тресла земља, никад напрасит ни агресиван, већ тих, одмјерен и разложан човјек, који је плијенио храброшћу и снагом разума.
„Tитулу војводе је стекао на свом прагу на Бобанима, а не на туђим праговима и баштинама. Са својим борцима одбранио је највећи дио бобанске површи од непријетеља, а што је још значајније сачувао је ону врелу линију на висовима изнад Поповог поља на коју су се сручиле тоне и тоне граната“, рекао је Ристић.
Он је подсјетио да је за крваву бобанску линију животе дало 18 најбољих синова, међу њима и војводин старији брат Саво.
текст:Срна
фото: Trebinjelive
Посјета проте Ратка Савића парохији метковачкој
У петак вече смо са великом радошћу у Метовићу дочекали проту Ратка Савића. Након четрдесет година прота је дошао да обиђе нашу парохију, у којој је и он некада вршио свештеничку службу. Након Метковачке парохије одлази у Београд, гдје и данас живи. Прота Ратко први је свештеник после другог свјетског рата који је живио у парохији Метковачкој у којој је службовао од 1968. до 1973. године. Тада због неусловности куће и станара који су у њој боравили, прота је живио у приватном смјештају.
У петак вече проту смо угостили у нашем парохијском дому у Метковићу, а сутрадан, у суботу обишли смо храмове и парохијске домове на Кременој и у Опузену.
Видно изненађен напретком у нашој парохији, прота нам је причао како је то некада било док је он службовао за вријеме комунизма.
У недељу 28. 09. служићемо Свету Литургију и парастос у селу Глушци и тако ћемо обиљежити 70 година од страдања 94 житеља овог села.
Треба напоменути да је у Београду прота Ратко увијек, а посебно у вријеме рата, дочекивао народ из ове парохије, који је тамо долазио, а неки су и остали да живе. И данас је прота у веома добрим односима са свима њима.
Својим трудом и са нашим народом у Београду скупљао је прилоге и куповао потребни инвентар за храм Светог Георгија у Метковићу (Свето Јеванђеље, одежде, круне за вјенчање…).
Надамо се да ћемо и убудуће имати више оваких сусрета, а проти још једном захваљујемо на његовом доласку у наше крајеве и свему што је учинио за нашу парохију.
„Младо поетско вече“ у Мостару
„Младо поетско вече“, у оквиру 95. „Шантићевих вечери поезије“, спустило се на Мостар уз одјек стихова на многим језицима свијета, шаренилом сликарских мотива разних култура и са осмјесима на лицима младих људи свих раса. Цијели свијет клицао је Шантићу!
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ – Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво „Гусле“ Мостар, у сарадњи са Колеџом уједињеног свијета у Мостару, бројној мостарској публици приредили су несвакидашњи културни догађај литерарне, музичке и визуелне умјетности. У атријуму Владичанског двора у Мостару стихове на својим матерњим језицима, казивали су млади људи из Енглеске, Њемачке, Шпаније, Бангладеша, Хонгконга, Украјине, Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине…, а своје слике изложили су ствараоци и из Ирака, Либана, Хрватске.., уз наступ музичке групе „Колеџа уједињеног свијета“. Поред Шантићевих стихова и рима, чула се и поезија Дучића, Рилкеа, Гетеа, Неруде, Шевченка, Николића, Диздара, Ујевића.
Током програма поздравним ријечима публици се обратила и професорица српског језика, и књижевности Колеџа уједињеног свијета у Мостару, а од недавно и члан Управног одбора СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар, госпођа Тања Чворо.
„Младој поетској вечери“ у Мостару, између осталих, присуствовао је и потпредсједник Федерације БиХ Светозар Пударић, као и бројни професори и ученици Колеџа уједињеног свијета у Мостару.
СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар и
СПКУД „Гусле“ Мостар
Представљен портрет Милице Јефтимијевић Лилић у оквиру 95. „Шантићевих вечери поезије“ у Мостару
Током треће вечери 95. „Шантићевих вечери поезије“ у Мостару, представљен је књижевни портрет Милице Јефтимијевић Лилић, потпредсједнице Удружења књижевника Србије. О лику и дјелу госпође Јефтимијевић Лилић говорила је мостарска књижевница Олга Јањић Бикар. Своје стихове на српском, италијанском и њемачком језику произносила је сама ауторка, уз музичку пратњу гитаристе Бојана Берибаке.
Милица Јефтимјевић Лилић потиче из околине Бањске на Косову и Метохији, професор је на Универзитету у Приштини, књижeвниk, уредник и ТВ критичар.
Наредно вече у оквиру „Шантићевих вечери поезије“, под називом „Младо поетско вече“, заказано је за петак, 26. септембар, у атријуму Владичанског двора у Мостару, са почетком у 19.00 часова, а приредиће га ученици Колеџа уједињеног свијета из Мостара.
СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар и
СПКУД „Гусле“ Мостар
Отворена изложба „Јован Дучић у дипломатији“
У оквиру 95. „Шантићевих вечери поезије“, у атријуму Владичанског двора у Мостару отворена је изложба архивских докумената под називом „Јован Дучић у дипломатији“, која је организована у сарадњи са Архивом Југославије и СПКД „Просвјета“ ОО Гацко. Изложбу је званично отворила њена екселенција конзул Републике Србије у Мостару госпођа Јелена Вукајловић, уз присуство његове екселенције генералног конзула Републике Србије у Мостару, господина Горана Стојковића и заинтересоване публике.
Нешто више о Дучићевој дипломатској каријери казала је Тамара Рајковић, као модератор програма, а на крају ове Шантићеве Дучићеве вечери Шантићеве пјесме, уз виолину и гитару, извели су Бојан Берибака и Небојша Тимотић.
За треће вече 95. „Шантићевих вечери поезије“ најављен је књижевни портрет Милице Јефтимијевић Лилић, потпредсједнице Удружења књижевника Србије.
СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар и
СПКУД „Гусле“ Мостар
Отворене 95. „Шантићеве вечери поезије“ у Мостару
Позната позоришна, филмска и телевизијска глумица Светлана Бојковић, у понедјељак, 22. септембра, у атријуму Владичанског двора у Мостару отворила је 95. по реду „Шантићеве вечери поезије“, које организују Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ – Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво „Гусле“ Мостар.
Свечано отварање, које су водили Бојан Берибака и Драгана Вуковић, отпочело је читањем, и званично, најљепшег писма на свијету Наташе Милошевић, уз прољећне и јесење мотиве Вивалдијеве композиције „Четири годишња доба“, у интерпретацији Марије Марковић професорице виолине Основне музичке школе „Свети Роман Мелод“ из Невесиња. Потом су се многобројној мостарској и херцеговачкој публици, у име организатора, обратили предсједник СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар, ђакон Бранислав Рајковић, и предсједник СПКУД „Гусле“ Мостар, Радислав Тубић. Рајковић се том приликом присјетио славног доба Мостара, у коме је стварао Алекса Шантић и када су заједно пјевали “Гусле“, “Хрвоје“ и “Гајрет“. “Ево безмало прође читав вијек од тог славног доба Мостара, а које сви са чежњом помињемо. Сјећамо се и пријератног Мостара и чезнемо за њим. Али ево вечери које ће имати разлога да се сјећају многи у будућности”, казао је Рајковић. Предсједник Тубић изразио је наду да ће најмлађи чланови “Просвјете“ и “Гусала“ у будућности организовати још боље “Шантићеве вечери“. У наставку програма наступили су: Клапа „Хрвоје“ Хрватског глазбеног пјевачког друштва „Хрвоје“ Мостар, Музички ансамбл „Мостарске кише“ из Мостара, а Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво „Гусле“ представљао је вокални дуо, Тамара Рајковић и Тамара Драговић уз пратњу Мехмеда Велагића на хармоници. Пјевао је тако Шантићу цијели Мостар!
Приликом званичног отварања Манифестације Светлана Бојковић обратила се ријечима: „Изузетна ми је част да отворим „Шантићеве вечери поезије“, јер јако волим и тог дивног песника и Мостар“, након чега је присутне одушевила својим глумачким изведбама и поетско-прозним интерпретацијама.
Свечаном отварању 95. „Шантићевих вечери поезије“ присуствовао је Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије са мостарским свештенством, представници дипломатског кора и културних институција.
СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар и
СПКУД „Гусле“ – Мостар
У Парохијском дому у Билећи отворена изложба радова полазника Школе сликања „Церовац“
У недељу, 21. септембра, у Парохијском дому у Билећи, отворена је изложба радова полазника Школе сликања „Церовац“ – атеље у Билећи. Овом приликом су уручене и Кембриџ дипломе полазницима Школе „Церовац“ који су са успехом положили ове трајно признате међународне испите. Догађају су, осим професора и ментора, присуствовали многобројни пријатељи школе, и наравно, наши бисери, пет чланова Атељеа чије радове смо, на нашу радост, имали прилику да видимо, као и ученици којима су уручене Цамбридге дипломе.
Оља Ћук, дипломирани академски графичар и ментор програма, приликом представљања својих полазника је изјавила следеће: „Школа сликања у Билећи је почела са радом тачно пре две године. У раду са полазницима базирали смо се на развој цртачких вештина које смо оплемењивали постепеним увођењем сликарских техника и развијањем осећаја за лепо. Поред нашег практичног рада настојали смо да обогаћујемо и нашу ликовну културу па смо тако правили и студијске посете Академију ликовних уметности у Требињу и Музеју Херцеговине у Требињу. Поред тога учествовали смо и на Ликовној колонији Церовац коју ова школа организује у истоименом селу надомак Требиња, као и на саборовање сликара и иконописаца које је ове године по први пут организовано у Билећи. Наши млади уметници до сада су имали и двије изложбе у Требињу, заједно са својим колегама из Требиња.
Гђа Миљана Мискин, директор школе „Церовац“, приликом отварања изложбе је изјавила: „Школа Церовац ради у Билећи већ 13 година, првобитно само као школа страних језика, а већ две године у склопу школе делује Уметнички атеље, а од прошле године Школа математике и Дјечији образовни кутак. Церовац је са радом почео у јануару 2002 године у Требињу, а на иницијативу младих професорки Мирјане Албијанић и Биљане Албијанић и уз подршку господина Николе Асановића из Културно-просвјетног друштва Просвјета, школа је отворила и пословну јединицу у Билећи у марту 2003 године. Нашем тиму професора се 2004. године придружила професорка Људмила Милошевић и до данас тим професора страних језика у Билећи је остао исти, наравно у односу на 2002. годину много богатији искуством и знањем стеченим на разним семинарима и радионицама у организацији наше школе, Британског савета, других партнера Церовца, као и много сати личног рада.
Херцеговина, па и Билећа су простор који негује писменост и образовање а страни језици су њихов важан део. Томе у прилог иде и чињеница да је 150 студената Церовца у Билећи стекло међународно признате Cambridge дипломе. Свега овога не би било без узајамног рада наших професора, вредних студената и велике подршке одговорних и пожртвованих родитеља. „
Проф Оља Ћук се такође захвалила полазницима Школе сликања (Сергеју Милошевићу, Емилији Албијанић, Анастасији Жуловић, Максиму Коловица и Марини Коловић) на љубави, вољи и истрајности коју су показали у досадашњем раду и тако учинили успех атељеа већим и значајнијим. Осим тога, велико хвала је упућено и оцу Небојши Коловићу, оцу Данилу Бору и Парохијском дому Билећа, на подршци и разумевању.
