Monthly Archives: јануар 2016

Светосавска академија на Економском факултету у Палама

СРНА: Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије поручио је вечерас да је Свети Сава личност коју сваки хришћанин може истински доживјети као оца, брата, учитеља, пријатеља, руководитеља, и то када год стане пред његову икону, пред његово лице.

„Стојећи пред његовом иконом као пред огледалом, у њему можемо видјети нашу прошлост, нашу историју, у њему се огледамо и онакви какви јесмо сада, у овом часу, док стојимо пред његовим ликом“, рекао је владика Григорије у бесједи на Светосавској академији Епархије дабробосанске, одржаној на Палама.

Он је истакао да нас то огледање пред лицем Светог Саве упућује ка будућности, јер он није постојао и ишчезао, него он јесте и биће.

Подсјећајући на Житије Светог Саве, епископ Григорије је рекао да се о њему може говорити и као о организатору, а да ријеч организација долази из истог коријена од којег и ријеч организам. „Многе органе треба усагласити да би организам функционисао. Управо то је са црквом урадио Свети Сава“, нагласио је владика Григорије.

„Као племић он се спустио до посљедњег човјека, до посљедњег земљодјелца, пастира. Његово друговање са њима није њега умањивало, него је њих подизало. Он је њих учио да постану племство, царско свештенство, свети род. То је он народ хришћански изводио из таме у свјетлост, из незнања у знање, од примитивизма до културе. Зато је Свети Сава просвјетитељ, али то је он у свом народу могао постати само зато што је схватио да је тај народ, заједно са њим, заправо један организам“, рекао је владика.

Нико у том народу, у том организму, поручио је епископ Григорије, није ни мањи ни већи, јер нико није ни мање нити више важан – важан је свако појединачно.

Према његовим ријечима, Свети Сава је унио духовну свјетлост међу свој народ, дао му идентитет, идентификујући га са Христом и укључујући га у организам, у породицу хришћанског народа.

Послије толико вијекова, каже владика Григорије, било би добро да се данас запитамо – угледамо ли се на Светог Саву, учимо ли, радимо ли, волимо ли један другога, јесмо ли организовани, осјећамо ли се као да смо дио организма једног тијела, једног народа.

„Јесмо ли спремни склонити се неком са пута? Јесмо ли спремни показати пажњу један према другоме? Јесмо ли и на шта спремни од свега онога на шта нас Свети Сава, као најсвјетлији лик и најсвјетлоносније огледало упућује“, упитао је он.

Слободно замислимо како нам је ум отворен за свјетлост и добро, замислимо како су нам срца отворена за љубав, за Бога, за другога и ма ко да смо, велики и мали, вишег или мањег звања, осјетићемо радост постојња. Имаћемо утисак као да смо харфа у рукама Божијим или једноставније – да смо харфа у рукама Светог Саве који доноси најљепшу музику, рекао је владика Григорије у својој бесједи.

„Треба нам што више таквих тренутака, не сјећајући се само оног што је некад било, него ходећи напријед у сусрет Светом Сави и Христу. Тада ћемо схватити да, ма каква нас невоља срела у овом свијету, овај живот има смисла“, нагласио је епископ.

Скуп у част Светог Саве, првог архиепископа и просвјетитеља српског, одржан је на паљанском Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Светосавској академији присуствовали су и директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић, те представници политичког, културног и јавног живота града Источно Сарајево.

У музичком дијелу учествовали су солисти на клавиру Маја Аранђеловић Ђого која је извела композиције „Хиландар“ и „Грачаницу“, хор Богословије из Фоче је отпјевао химну Светом Сави, те глумац Љубо Божовић који је говорио стихове посвећене првом српском архиепископу.

Многобројној публици представила се и Етно групе „Захумље“ из Требиња.

Извор:СРНА

Британској јавности представљена истина о страдању Пребиловчана

Изложба „Пребиловци“, која свједочи о злочину усташа 1941. године у истоименом херцеговачком српском селу, отворена је у Амбасади Србије у Лондону.

„Идеја о пребиловачкој изложби рођена у душама потомака српских жртава пострадалих у усташкој Независној Држави Хрватској, окупљених око Удружења Јадовно и Српског националног друштва Пребиловци, рекао је на отварању изложбе предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић.

Он је оцијенио је да је ова изложба требало да буде постављена у Лондону и другим градовима још педесетих година прошлог вијека.

„Српски народ много је пострадао у 20. вијеку, па и не чуди да је све више организација које окупљају потомке жртава који, не чекајући политичку вољу и прави тренутак, радећи готово у правилу волонтерски, чине све што могу да очувају сјећање, испишу наук о породичном и завичајном страдању и свједоче о сатирању рода свога православног“, нагласио је Басташић.

Он је указао да је поражавајућа чињеница да у уџбеницима Српске нема ни слова о Пребиловцима, Јадовну, логорима на Пагу, Гаравицама, ливањским, херцеговачким и велебитским јамама, о садиловачкој и глинској цркви, о страдању Срба у Подрињу.

„Нема у уџбеницима ни Доње Градине, највећег дијела комплекса логора Јасеновац“, каже Басташић.

Он  сматра да је ова изложба, која је отворена на Савиндан, али и на Међународни дан сјећања на жртве холокауста, у функцији објелодањивања истине о страдању и васкрсењу Пребиловаца.

Басташић је нагласио да Србе Херцеговине посебно краси њихов однос према пострадалим прецима и члановима породица.

„Они су тијела својих побијених дигли из таме бездана и сахранили у велељепни Храм Христова Васкрсења. Борећи се са великим животним, егзистенцијалним проблемима, окружени потомцима углавном некажњених злочинаца, тврдоглаво опстајући на мјестима вјековног пребивања својих предака, на мјестима вјековног страдања, падања и уздизања, они се, прије него за себе, побринуше за своје невино пострадале“, истакао је Басташић.

Он је нагласио да херцеговачким Србима зато треба помоћи, и институционално и појединачно, а ова изложба је допринос удружења „Јадовно 1941“ тој мисији.

„На централно мјесто ове изложбе постављена је жртва, али и њени потомци. Јер и потомци су жртве. Док за већину жртава не знамо ни слово њиховог имена, за ове пребиловачке и жртве околних села, захваљујући посвећености, ентузијазму и жртви Миленка Јахуре и СНДжПребиловциж имамо много више“, истакао је Басташић.

Он је најавио да је у Пребиловцима, уз помоћ донатора, планирано отварање меморијалног центра са свим садржајима које имају слични центри у свијету.

Више на сајту: Глас Српске

Савиндан у Невесињу

Савиндан је у Невесињу прослављен веома свечано. Свету литургију у присуству великог броја дјеце служио је Протојереј – ставрофор Алекса Зубац уз саслужење свештеника Немање Лукете и Младена Чалије и ђакона Ратка Зубца. Након Свете литургије у Средњошколском центру и Основној школи преломљени су славски колачи, послије чега је уследио пригодан програм посвећен Светом Сави.

Свечаном академијом завршене светосавске свечаности у Билећи

Прослављање празника Светог Саве у Билећи завршено је вечерас свечаном Светосавском академијом у Дому културе „Јевто Дедијер“, у организацији билећког Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“.

Вече је отворио Требињски хор „Трибунија“, под диригентском управом професорке Стојанке Гудељ.

Овом приликом уручене су награде побједницима „Просвјетиног“ конкурса за ликовне и литерарне радове на тему „Свети Сава Крсна слава мога града“. У категорији литерарних радова, прво место заузела је Јелена Радмиловић. На другом месту нашла се Дарије Куљић, а на трећем Дајана Бодирога. Прво мјесто у категорији ликовних радова освојила је Дарија Куљић, а иза ње су се нашли Стефан Самарџић, на другом, и Милица Бојовић, на трећем месту.

Светосавску бесједу одржао је протојереј – ставрофор Зоран Илић.

– За савиндане сам често слушао неинспиративне говоре о Сави због којих сам ја био тужан, јер ето, људи немају ништа посебно да кажу о њему. Бивао Сам тужан што су људи тако осиромашени да их не инспирише онај који је наш народ највише обогатио. Ипак, никад нецу заборавити оне који су дивне речи Рекли О Сави ја њему у цаст (…) говорити о Сави није лако, јер о њему не може да се говорити малим речима сам малим примјерима. Треба му наћи достојне примјере који би га истински описали и објаснили (…) све сто је Савином и њега самога покушавали су многи да затру и униште, не разумјевши да Саву и име његово није могуће уништити. Јер одрекавши се свега и кренувши за Христом, Растко је постао Сава и уместо сјемена болести и смрти, у дубине свога бића, од Христа Богочовјека, примио је сјеме живот и да сјеме живота вјечнога (…) Сава који се свега одрекао постао је највећи ктитор , задужбинар, највећи дародавац у роду нашем. Не знам шта је чудније, да ли да се што је на осиромашивши постао највећи дародавац или што је поставши највећи дародавац, постао најпрогоњенији Србин свих времена. По смрти су га прогонили до пепела, спаливши га, пепео су му разнијели. У школама које је он установио у сопственом народу, лик и име су му прогонили и забрањивали. Цркве њему посвећене претварали су у магацине. Многи су желели да се никад више за њега не чује (…) Нека вечерас, О оци и браћо и чеда богозвана, из нас ишћезне свака клица смрти и туге и нека Саве у отворена срца наша посије јеванђелско сјеме радости и живота. Те нека се на сјеме разрасте у нама у велико дрво вјере и љубави у чијем ће се хладу одмарати многи као што се у хладовини стабла вјере и љубави Савине одмарамо ми вечерас – рекао је о. Илић, у својој бесједи.

Вече је уз звуке гусала уљепшао билећки гуслар Драгана Даковић, а изабране стихове о светом Сави говорили су гимназијалци Лазарела Мићуновић, Душанка Бјелетић и Георгија Вулић.

Посебну пажњу изазвао је сјајни наступ 21-годишње Катарине Гојковић из Београда, која се представила традиционалним пјевањем уз свирање кавала. Како је рекла новинарима, она се пјевањем и свирањем бави од своје седме године, а почела је заједно са браћом уз филм „Зона Замфирова“.

– Најлакше ми је самој Да пјевам, па онда са братом, јер смо одрасли заједно. Пјевање много лакше иде кад се воли и кад се изучава на један заиста посебан и темељан начин. Кавал сам почела да изучавам пре три године код професора Милоша Николића. За сада ми је прилично тешко да током наступа сам пјевам ја свирам, али уз више вежбе то ће ићи много лакше – изјавила је Гојковић сам додала да је веома срећна због позитивне реакције билећке публике, те да ће се Врло радо поново одазвати позиву нашег домаћина .

Светосавске свечаности почеле су синоћ изложбом ликовних радова на тему „Ћирилица“, а настављене данас прославом у храму Светог Саве, након чега су у Дому културе додељена Светосавска признања и повеље општине Билећа.

Извор: Моја Херцеговина

Прослава Светог Саве у Билећи

Прослава Светог Саве је и ове године прошла у достојанственом, православном духу и у богатом садржају посвећеном светитељу Сави. Изложба икона и слика, пријем и ломљење славског колача у згради Просвете, празнична вечерња служба, изложба слика у галерији у част Светога Саве, и свечана вечера и славски колач у Дому културе, у организацији просветних радника Билеће, су обиљежили 26. јануар.

Свету Литургију 27. јануара служио је Епископ Григорије уз саслужење више свештеника. У Светој Литургији и свечаној Литији улицама града учешћа је узео веома велики број грађана. Послије службе у саборишту ЦО је уприличено послужење, а испред храма културно умјетничка друштва су заједничком игром и пјесмом развеселили грађане Билеће. Свечани празнични ручак је уприличен у Дому културе.

Бесједа Еп. Григорија

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.