Daily Archives: 10. августа 2017.
У Требињу представљена нова књига Владике Григорија „Преко прага“
На љетној сцени Културног центра у Требињу 9. августа је представљена збирка прича Преко прага Његовог преосвештенства владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија. Многобројној публици сабраној под звјезданим требињским небом књигу су представили књижевници Миљенко Јерговић и Владимир Пиштало, те сам аутор. Посјетиоци су имали прилику не само да чују занимљиве и драгоцјене осврте о књизи већ и да упознају владику Григорија у једном новом свјетлу – у улози књижевника.
Представљајући збирку прича Преко прага, књижевник Миљенко Јерговић истакао је да је ријеч о књизи која приповједачким средствима потпуно осваја читаоце и свједочи важне чињенице свога времена. „Говори о људима који су другима чинили зло, али много више о људима који су од других подносили зло и притом чини нешто драгоцјено у књижевности, животу и нашем одрастању. То је у књижевном смислу изванредно добро изведено, у друштвеном смислу страшно важно, а у моралном смислу бескрајно драгоцјено“, додао је Јерговић.
За Владимира Пиштала пак владика Григорије је човјек који је окренут другима, обнављању и радости живота и који има способности да види много љепоте у људима и крајолику. Према његовим ријечима, у причама владике Григорија мртви људи никада не одлазе, па смрти у одређеном смислу и нема. „Посебно је важан осјећај радости код владике Григорија. Он се враћа радости, шали и не зна се гдје престаје молитва, а почиње прича, гдје престаје шала а почиње поука“, нагласио је Пиштало.
На самом крају, публици се обратио и аутор збирке владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије. Појашњавајући шта га је подстакло да се посвети писању, владика је нагласио да његове приче „показују да је живот често пута комплекснији него наша имагинација и измишљање приче, које свакако може бити корисно и умјетнички важно. Ове приче, тим прије што су истините, дају важан аспекат свему што можемо прочитати у овој књизи“.
Владика Григорије се и раније бавио књижевним радом чији су плод неколике књиге, књига бесједа и разговора Долази час и већ је настао, књиге новела Лазар и Прича о старом краљу, те књига колумни Радост живота. Несумњиво је ипак да је, судећи према интересовању читалаца и броју продатих примјерака књиге, највећу пажњу изазвала управо његова посљедња књига, збирка прича, која је, непуна три мјесеца након објављивања у издавачкој кући Лагуна из Београда, доживјела чак неколико издања.
Црква на Сељанима прославила крсну славу – Светог Пантелејмона
Црква на Сељанима прославила је крсну славу – Светог великомученика и исцјелитеља Пантелејмона. Свету литургију служио је свештеник Зоран Илић, а потом су вјерници приступили светој тајни причешћа. Након литије обављен је обред ломљења славског колача. Наздрављајући присутнима домаћин славе Душан Папић рекао је да наредне године Црква на Сељанима слави десет година од освећења и позвао све оне који воде поријекло из овог села да дођу и буду примјер млађим нараштајима у очувању српске традиције и културе.
У својој бесједи свештеник Зоран Илић поручио је да када долазимо на свету литургију треба увијек да се сјетимо Светог великомученика и исцјелитеља Пантелејмона и промјене коју је крштење у њему изазвало, да је од Пантелеона – свемоћног, постао Пантелејмон – свемилостиви који воли другога човјека.
– Да се љубав Божија која је вјечна излије у овај свијет према нама, загрије наша срца и да нас приближи једне другима, Богу самом и данашњем мученику Пантелејмону – нагласио је Илић.
Да љубав према родном завичају не познаје границе може се видјети и на примјеру професора Саобраћајног факултета у Београду Милорада Килибарде, који сваке године дође у своје родно мјесто и присуствује овом сабору.
– Тежња свих људи који воде поријекло са Сељана и њихових потомака који живе у расијању, је да се окупљамо око овог светог Храма, како би очували православну вјеру и наставили нашу традицију, јер то је једини начин да се очува идентитет српског народа – рекао је Килибарда.
Иако је ово село скоро напуштено, са великом сјетом и сјећањем на дјетињство, професор Јово Килибарда, каже да му је завичај у срцу и да у мислима никад није отишао из Сељана.
– Из завичаја сам отишао седамдесетих година и сваке године радо дођем на крсну славу, а данашњи дан је једана од ријетких прилика да се окупимо и видимо са нашим рођацима, комшијама и пријатељима – додао је Килибарда.
На православном гробљу у Сељанима гдје се налазило највјероватније грчко гробље, мјештани овога краја по благослову епископа ЗХиП започели су изградњу храма у јесен 2006. године. Радови су трајали непуне двије године, да би на Дан светог великомученика Пантелејмона 9. августа 2008. градња завршена и храм освећен.
Овај свети чин извршио је протојереј ставрофор Радивоје Круљ, уз саслужење надлежног свештеника Мирослава Ратковића и оца Зорана Илића. У овом селу, гдје живи само једна православна породица Ристa Килибарде, на дан славе окупе се вјерници поријеклом из овог краја.
Извор: Радио Невесиње, Верица Чупковић
