Monthly Archives: фебруар 2018

Бесједа Еп. Григорија на сахрани Ђорђа Јанчића

Члан Црквеног одбора парохије Суторинско-крушевичке г. Ђорђе Јанчић(1947-2018) упокојио се у Господу 25. фебруара 2018. На сахрани 26. фебруара, код Црве Св. Преображења у Суторини,  родбини и присутнима Епископ Григорије обратио се ријечима:

Драга браћо и сестре, драга Весна, дјецо и унучади, драги оче Благота,

Веома је тешко наћи праву ријеч када се растајемо од некога кога волимо, а нарочито је тешко пронаћи праву ријеч када одлазе најбољи међу нама. Ми смо данас свједоци да од нас одлази прије свега прави човјек, искрени и истински човјек, али подједнако и прави супруг и отац, прави дјед, истински пријатељ и сусјед. А као владика могу да кажем и потврдим – а сигуран сам да се са мном слаже и отац Благота – да из наше парохије одлази и истински стуб и ослонац, значајна подршка и снага. И без обзира што је његовом одласку претходила тешка и подмукла болест, сви смо ми на вијест да је Ђоко преминуо уздрхтали и осјетили да губимо један важан и непоколебљив ослонац, једно истинско упориште. Тако бива, браћо и сестре, када од нас одлази прави и велики човјек. Међутим, Ђоко је оставио иза себе не само траг људскости, честитости и вредноће већ и једно дивно потомство, одгајано у љубави, пажњи и доброти. Ко је иједанпут срео Ђока Јанчића, био је дотакнут његовом људскошћу која кријепи и која се никад не заборавља. Ја сам, нажалост, ријетко имао прилику да се с њим сусрећем и разговарам. Ипак, из тих наших ријетких сусрета заувијек сам понио осјећај топлине и доброте које се не могу ријечима исказати, а вјерујем да је и сваком од вас који сте макар једанпут срели и чули овог изузетног човјека врло добро позната та неизрецива топлина и величина његовог срца.

Драга дјецо и унуци, драга Весна, ви сте имали ту велику привилегију да се непрестано напајате топлином и добротом његове душе. Ви сте стога неизмјерно богати људи, ви сте насљедници доброте и љубави вашег дједа, оца и супруга, а ваше насљедство је неуништиво и неразориво. С колико ми је само љубави говорио о свакоме од вас – о томе како сте, гдје сте, шта радите… Толику љубав према ближњима може имати само човјек који уистину воли Бога, али – с друге стране – људи с тако истанчаним осјећајем за друге, макар имали и тијело какво је било Ђоково – снажно и челично – морају негдје изнутра, у души, пострадати и, ево, у коначници и отићи од нас. Ви ћете – испуњени и руковођени његовом љубављу и осјећајношћу – сигурно исто тако бити саосјећајни, добри и племенити људи као што је и он сам то био. То ће у свијету у којем живимо уједно бити ваша највећа врлина, али и ваша најрањивија тачка. Нека би благи Господ дао да се данас – када смо тужни, немоћни и у жалости – окријепимо и утјешимо овим подјсећањем на Ђокову људскост, топлину и доброту. Како вријеме буде пролазило, све више ћете се сјећати, драга дјецо, његове топлине и доброте, и тако јачати и охрабривати једни друге и на крају нећете бити уцвељени, него ћете бити поносни синови и кћери, потомци једне дивне личности, једне племените и честите лозе Јанчића.

Недеља Православља у Гацку

Након прве седмице Васкршњег поста, у току које је велики број вјерника присуствовао великопосним богослужењима, Теодорова субота и Недеља Православља, су свечано прослављени у храму Свете Тројице у Гацку. Недељној светој литургији, коју је служило свештенство овог храма, присуствали су многобројни вјерници.

Апел за помоћ у изградњи парохијског дома у Храму васкрсења Христовог у Пребиловцима

У порти Храма васкрсења Христовог у Пребиловцима, почела је изградња парохијског дома. Идеја је да тај објекат буде дио манастирског комплекса који ће бити грађен у овом светом, херцеговачком селу. Радови се финансирају донаторксим средствима, а за завршетак је потребно око 150.000 марака.

За Пребиловчане парохијски дом је много више од конака у коме би се окупљали и дочекивали посјетиоце. Сваки нови камен и грађевина за њих су и изградња живота у најстардалнијем мјесту, испуњавање завјета убијеним прецима- Светим мученицима пребиловачким.

Идеја о изградњи дома потекла је још док се градио Храм васкрсења Христовог. Као што се и храм градио донаториским средствима и за прве радове на конаку стигле су уплате Срба из Шведске, као и помоћ привредника и појединаца из Херцеговине. Очекује се донација Министарства за избјеглице и расељена лица републике Српске од 50.000 марака.

Након што је изграђен храм, Пребиловце годишње посјети око 7.000 људи. Углавном су то организоване екскурзије из Српске и Србије којима час историје и истину о страшном страдању Срба, причају мјештани који даноноћно чувају храм и дочекују посјетиоце.

Марко Гојачић, парох чапљински истиче да су при крају са новцем и да ће даље радити како буду пристизала средства.

„Нећемо улазити у задужења, стога апелујем свима да помогну Пребиловце, да пруже било какву помоћ која је преко потребна овом комплексу“, истиче парох.

Сви који желе и у могућности су, прилог могу уплатити на намјенски рачун код Уникредит банке. За уплате из иностранства активан је рачун Српске православне црквене општине Чапљина.

Број жиро-рачуна за уплате:
Uni Credit banka- 3381102246138904

Извор: РТРС

У Музеју Херцеговине представљени књига „Од Косова до Јадовна“ и филм „Универзум бола“

Књига „Од Косова до Јадовна“ умировљеног епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија Јевтића промовисана је у Музеју Херцеговине у Требињу, гдје је премијерно у Републици Српској приказан и документарни филм о страдању Срба на Косову и Метохији „Универзум бола“, аутора Ранка Ђиновића.
Књигу „Од Косова до Јадовна“, њено 9. издање, објавила је Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска, а у њој је приказана трагедија српског народа, како је то тадашњи јеромонах Јевтић забиљежио кроз своје путописе, доживјевши трагедију народа као своју. 

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић рекао је да је књига путних записа владике Атанасија прво и најизворније свједочанство о животу, патњама и страдању Срба на Косову и Метохији и да је као таква, још од првог издања из 1986. године, ушла у едицију култних књига насталих у оквирима Српске православне цркве у другој половини 20. вијека. 

„Када се прије нешто више од 30 година појавила, то није била обична књига, већ будилник нашег народа, књига која је први пут на један ракићевски начин указала на патње и прогоне српског народа и страдање његових светиња на Косову и Метохији, и то у времену када је наша друштвена заједница била опсједнута причом о братству и јединству“, додао је Џомић. 

Он је напоменуо да је, тада као професор Богословског факултета у Београду и јеромонах, владика Атанасије био један од ријетких људи који су у то вријеме обилазили Косово и Метохију, сусретали се са обичним људима, посјећивали монашке заједнице у незаштићеним манастирима. 

„Исти је случај и са другим дијелом књиге у којем доноси своје путне записе о Јадовну, указује на стравично склањану истину о страдњу српског народа од усташа, чији су симболи Јасеновац и Јадовно – и први је који је на један дубински начин отворио ту тему“, рекао је Џомић. 

Професор Милош Ковић са катедре за историју Филозофског факултета у Београду указао је на велики значај књиге која носи смисао српске историје. 

„Када би ме неки странац упитао да му објасним смисао српске историје, смисао косовског завјета и страдања српског народа у три геноцида у 20. вијеку, ја бих му дао књигу `Од Косова до Јадовна` владике Атанасија“, рекао је Ковић. 

Он је истакао да је кључни прилог у путопису апел за заштиту српског живља и његових светиња на Косову и Метохији из априла 1982. године, који је тада потписало 15 свештеника, међу њима и владика Атанасије. 

„Тај апел покренуо је лавину у нашој савјести и он је зачетак апела који се појављује у наше вријеме, а који је потписало више од 300 професора универзитета, 12 владика СПЦ, 14 академика. И он је поставио скоро `у длаку` иста питања као и апел из 1982. Године“, рекао је Ковић. 

Уочи промоције, посјетиоци су имали прилику да погледају документарни филм „Универзум бола“, аутора Ранка Ђиновића који приказује аутентичне догађаје на Косову и Метохији, говори о покушајима, препрекама и болу породица да пронађу своје насилно отете блиске сроднике од терористичке ОВК, а и њихових сународника у периоду од 1998. године до данас. 

Филм хронолошки приказује трагичне догађаје на Косову и Метохији и страдања Срба, а завршава се поруком да потрага неће престати и податком да је до сада идентификовано и предато 367 тијела страдалих Срба на Косову и Метохији, али да се трага за још 547 несталих. 

„Филм је замишљен да буде литургијски, са проскомидијом, доласком на литургију и сједињењем са Христовим мукама. Страдања Срба и других етничких заједница на Косову и Метохији није ништа друго него то мученичко страдање Исуса Христа. Сваки од њих је мученик и заслужује да буде светац, с обзиром да су прошли невиђена зверства, муке, тортуре и казамате“, рекао је Ђиновић. 

Он истиче да је филм, прије свега, намијењен за приказивање на Западу, јер је, како каже, управо знатан дио међународне заједнице кривац за косовско страдање зато што није предузео ништа да те злочине спријечи. 

„Овај филм је стога својеврсна оптужница за дио међународне заједнице, а за мене – свједочанство које треба да остане за неке будуће генерације“, рекао је Ђиновић, додајући да је, осим у Црној Гори и Србији, филм приказан и у Чешкој, а слиједе и промоције у Француској и Аустрији. 

У промоцији књиге и филма учествоваo је и епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. 

Промоцији су присуствовали и епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, умировљени епископ Атанасије, градоначелник Требиња Лука Петровић, те представници јавног живота града.

ТРЕБИЊЕ, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Књига „Од Косова до Јадовна“ умировљеног епископа Захумско херцеговачког и приморског Атанасија Јевтића, промовисана је у Музеју Херцеговине у Требињу.

Извор: СРНА

Недеља Православља у Требињу

У прву нeдељу Васкршњег поста, Недељу Православља, када пуноћа наше Цркве молитвено слави Пречисти Лик Господа Христа тј. свету Икону Његову, која је утиснута у све људе широм свијета а која је оригинал и прототип сваког човјека и када уједно благодаримо Светим Оцима који су 843. године после седмог Васељенског Сабора, за вријеме царице Теодоре и њеног сина Михаила, установили да је икона дар Божији човеку и роду људском, у Богочуваном граду Требињу торжествено је прослављен поменути догађај.

Ове године гост наше епархије био је Његово Преосвешенство Епископ будимљанско-никшићки господин Јоаникије који је началствовао Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење двојице епископа, домаћина Његовог  Преосвештенства Епископа захумско – херцеговачког и приморског господина Григорија и Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа Атанасија. У духу празника Недеље Православља надахнуто је бесједио умировљени епископ Атанасије, који је између осталог истакао:

 … Православни Оци су говорили, да се ми клањамо лику Христовом по коме је човек створен и да је човек Христолик и Боголик и зато је Богочежњив и Христочежњив. Када је установљен овај данашњи празник спевана је ова дивна песма (тропар) која гласи: Поклањамо се Пречистоме Лику Твоме Христе, јер си Ти показао да је човек створен по лику Твоме и Ти си дошао и постао човек и пројавио лепоту Твога лика. Ми Православни целивамо иконе не као идоле него као живе слике Живога Бога. Шта је то светост? Када се нагнеш над колевком и видиш дете, ето то је светост. И кад дете заплече и после се обрадује то је као  сунце кроз облаке после кише, па је онда лепше и сунце и небо

Такође са благословом епископа рашко-призренског господина Теодосија гости града Требиња били су ученици Богословије из Царског косовско-метохијског града Призрена на челу са њиховим професором господином Дејаном Ристићем, који су прелепим појањем заједно са дјечијим хором саборног храма у Требињу уљепшали Свету Литургију.

Саборни храм био је сувише мали да прими мноштво вјерног народа града Требиња који је дошао да заједничари у Тијелу и Крви Господњој и међусобној братској љубави.

Према древном обичају наше Цркве на данашњи дан прочитан је Синодик (Саборник) Недеље Православља, гдје су дјеца држећи Свете Иконе заједно са њиховим родитељима још једном исповиједили вјеру Апостола, вјеру Отаца, вјеру која Васељену утврди.

Након Свете Литургије, традиционално на данашњи дан уприличена је Трпеза Љубави у Епархијском дому, која је припремљена за све људе добре воље, гдје је настављена литургијска радост уз музичко-инструментално појање нама увијек драгих призренских богослова.