Monthly Archives: мај 2019

Радио емисија „У СРЕТАЊЕ ПРАЗНИКУ“ – 32. епизода

Текст Владике Атанасија из Васкршњег броја часописа „Видослов“

ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ (ЈЕВТИЋ) – СРПСКА АРХИЕПИСКОПИЈА ЖИЧКА – ПЕЋСКА ПАТРИЈАРШИЈА И ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА, ОДНОСИ КРОЗ ИСТОРИЈУ

1) Покрштавање Српског народа из Цариградске Патријаршије (7-9. век)

Покрштавање Српског народа, тј. примање вере у Христа и сту- пање у Цркву Његову, било је постепено и трајало је неколико ве- кова. То је бивало и због насељавања Срба на широком простору Балканског Полуострва, јужно од река Дунава и Саве, уз реке Ти- мок, Нишаву, Вардар, Марицу, све три Мораве, Ибар, Дрину, Зету, Неретву и Требишњицу, па северније уз Врбас и низ Далматинске реке до Јадранског мора.

Први преласци Срба преко Дунава и Саве јављају се већ у вре- ме цара Јустинијана (6. век), а затим још масовније у време цара Ираклија (610-638. г.). Први примери примања Срба вере Христове забележени су и спису „Чуда Светог Димитрија“ (5-6. век). Кад су Срби са Аварима опседали градове Солун и Цариград, записивач Чуда Светог Димитрија потресно описује како је Свети Димитрије виђан од варвара Срба и Авара како на коњу брани свој град Со- лун, јашући на коњу по широким зидовима градским, и кога год копљем рани, не убије га, него тај поверује у Христа! Срби су са Аварима опседали и Цариград (око 620. г.), када је спевана побед- ничка песма Хришћана Богоматери као Бранитељу Њенога Града

„Возбраној  Војеводје  побједитељнаја“  (Поборнику  Војвоткињи

Победне песме певамо…“), онда су побеђени Срби и остали Слове- ни ту песму Пресветој Богородици превели тако да су Богородицу назвали својом Победитељком, иако је Она била ту Победник над њима, па Је доживљавају као Ослободитеља њих као „слугу Ње- них“, (док су Цариграђани певали Њој као „Ослободитељу Града Њеног“, претварајући тако, вером у Њу и Сина Њеног Спаситеља, уствари свој пораз у духовну победу, јер су благодарећи Пресветој Богородицу примили спасоносну веру у Христа Бога!

(Овде је, да кажемо унапред, антиципиран славни „Косовски За- вет“ Срба, јавно и свенародно прихваћен од Светог Саве до Светог Великомученика Кнеза Лазара: где је „пораз Христа ради“ постајао победа у Христу и са Христом! То је, уствари, био крсноваскрсни завет и подвиг свих Мученика за Христа! „Смерт бо Твоја Жи- вот мој!“ То је Живот наш с Тобом, Христе Спасе, Живот Тобом и у Теби, у Царству Твоме Небескоме, које започиње још овде на земљи… То је парадокс Крста и Васкрсења! – који нажалост још увек многи не разумеју (а поготову не разумеју српски комунисти и њихова данашња „ишчадија“ – (мислим првенствено на садашње српске издајнике Косова, који још увек обмањују од њих окупи- рани Српски Православни Народ), подмећући му лицемерје тзв. „Еуропске заједнице“, дајући тиме „веру за вечеру“!).

Већа групна крштења Српског народу обављана су у околини Охридског језера и наших река по средишњој Србији, све до реке Неретве на Западу, како то описују Житија Светих Петочислених Ученика Свете Словенске Браће Кирила и Методија, и с друге стране како описује Константин Порфирогенит у своме делу „О Управљању Империјом“ (особито главе 28-30)…….

Цјеловит текст у пдф формату

Слава храма Светог Николе у Ждријеловићима

У Недељу Самарјанке 26. маја 2016. године, у Недељу по празнику преноса моштију Светог оца Николаја,  свечано је прослављена храмовна слава у Ждријеловићима. Свету Литургију  служио је парох, јереј Данило Боро уз саслужење протојереја-ставрофора Вељка Ковача. После светог причешћа и литије око храма пререзан је  славски колач у порти храмасјело се  у наставку за трпезу љубави, коју су мјештани припремили за ову славску прилику.

У Љубињу обиљежен Дан словенске писмености

Синоћ је поводом Дана словенске писмености, који се код нас обиљежава 24. маја, на празник Св. Кирила и Методија, у просторијама Народне библиотеке „Др Љубо Михић“ Љубиње  организована изложба калиграфских радова. Изложба је састављена од двије групе радова који су настали као резултат рада секција под руковођењем вјероучитељица Иване Хрњез и Жанеле Пажин, и већ су постављане у Гацку и Пребиловцима. Организатор изложбе је Српско удружење „Ћирилица“ Требиње.

На почетку су се гостима обратиле Бојана Марић испред Народне библиотеке и Весна Андрић, предсједник „Ћирилице“. Истакле су да је ово је наставак добре сарадње којом су се институција и удружење грађана удружили на заједничком циљу очувања ћирилице и подсјећања на значај очувања традиције. Обиљежавање почетка Словенске мисије при којој су Св. Кирило и Методије отпочели, на захтјев великоморавског кнеза Растислава, превођење књига на словенски језик представља један од најзначајнијих момената наше и свесловенске културе. 

Ивана Хрњез је на отварању изложбе истакла да су аутори радова ученици ОШ „Свети Сава“ и СШЦ „Перо Слијепчевић“ из Гацка. Њихова тема је историјат ћирилице приказан кроз средњовјековне рукописе које су дјеца стварала на секцији калиграфије. Указала је на то са коликом су љубављу приступили овом компликованом задатку исписивања старих слова на посебно припремљеним папирима и да се та преданост огледа у свакој црти коју су повлачили.

Умјесто своје вјероучитељице Жанеле Пажин посјетиоцима изложбе обратиле су се ученице ОШ „Вук Караџић“ из Требиња, Павла Петровић и Теодора Бандука. Оне су се захвалиле присутнима, и пренијеле задовољство ученика њихове школе што им је пружена прилика да учествују у прослави Дана словенске писмености. Њихови радови настали су на секцији вјеронауке под називом „Духовност и креативност“, као и на слободним активностима ученика из продуженог боравка у њиховој школи, а плод су корелације наставних предмета вјеронауке, ликовне културе и српског језика и књижевности. Изложили су око педесет радова, а кроз њихово стварање научили су пуно о лијепом писању и умјетности, која људе повезује на специфичан начин и има посебну духовну снагу.

Изложба ће бити отворена наредних десет дана. У организацији су помогли ХЕТ и Нова банка а.д. Бања Лука.

Весна Андрић

Обновљење храма Светог Николе у Дувну (Томиславграду)

У прву суботу по празнику Преноса моштију светог Николе, парохија дувањска и њен саборни храм прослављају своју славу већ више од десет година. До последњег рата у БиХ Дувно је било активна парохија са сталним свештеником, оцем Бранком Зеленом. Међутим, почетком рата скоро сви парохијани ове парохије су се раселили широм свијета. Највише Дувњака данас живи у Аранђеловцу (Република Србија) и Орланду (САД).

Овогодишња слава цркве и парохије дувањске била је посебно свечана и историјска. Литургију је служио епископ ЗХиП г.Димитрије, па је самим тим то био историјски догађај јер је послије више десетина година епископ служио у Дувну. Друга радост је обновљење храма. Храм је иначе подигнут 1864.године. Захваљујући боголиким и богобојажљивим дувњацима, како је то у својој бесједи истакао владика Димитрије, храм је преживио последњи рат у коме су многе светиње страдале. Обновљење храма су реализовали својим прилозима, молитвама и добрим жељама Срби Дувна, Опћина Томиславград, Фрањевачки самостан Светих Ћирила и Методија из Томиславграда на челу са гвардијаном фра Сретаном Ћурчићем и многи други приложници и добротвори. По пројекту инжињера Драгана Брњоша и Чеде Маврака, радове је извела грађевинска фирма Невистић из Томиславграда.

Мало освећење храма и свету архијерејску литургију служио је епископ Димитрије уз саслужење свештеника Срђана Белензаде из Гламоча, Предрага Црепуље из Ливна, Небојше Радића и Милана Унковића из Мостара и домаћег пароха Радивоја Круља из Мостара, ђакона Бранислава Рајковића и Павла Ратковића, те многобројног народа. Обновљење су посебно увеличали вјерници дувањске парохије, те начелник опћине Иван Вукадин са сарадницима, браћа фрањевци и дувањски имам.

Обновљење храма парохија дувањска посвећује јубилеју 800 годишњице СПЦ и епархије ЗХиП. Црквени одбор на челу са свештеником Радивојем Круљем планира у току ове и следеће 2020.године да приступи обнови цркве Ваведења Пресвете Богородице на Мандиној Главици која се налази у близини археолошког налазишта средњовјековног Богородичног манастира Лабостина и парохијског дома у Томиславграду, чиме би завршили прославу овог значајног јубилеја наше цркве и наше епархије.