Monthly Archives: јануар 2020
Бог се јави! Ваистину се јави!
На празник Богојављења, у мостарској старој цркви служио је његово преосвештенство владика Димитрије. Уз владику Димитрија, саслуживали су отац Радивоје Круљ, те ђакон Бранислав Рајковић, који је и бесједио након прочитаног Јеванђеља. Светој Литургији је присуствовао велики број вјерника који су се причестили Светим тајнама. Након заамвоне молитве, обављено је велико освећење воде. Као и сваке недјеље, у гостопримници је припремљена скромна трпеза љубави.
Бесједа ђакона Бранислава Рајковића
Богојављење у Требињу
Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму у Требињу, на Богојављење, служио је умировљени епископ ЗХиП Г. Атанасије уз саслужење свештенства, ђаконства Саборног храма и вјерног народа. Празничну Богојављенску радост увеличало је крштење и миропомазање слуге Божијег Константина.
Послије прочитаног Светог Јеванђеља, владика Атанасије се обратио вjеpнима бесједом. Након Светог Причешћа уприличена је свечана Литија кроз град. Послије освећења ријеке Требишњице запливало је више од 70 пливача, а ове године први до Часног Крста, кojeг je у oсвeштaну риjeку Tрeбишњицу спустиo епископ Атанасије, допливао је шеснаестогодишњи Вељко Јовановић који је по традицију награђен златником. За све пливаче у епархијском дому је уприличен свечани ручак.
Бог се јави – Ваистину се јави!
Чтец Милош Бјелица
Више од 70 учесника на богојављенском пливању у Требињу
РАДИО ТРЕБИЊЕ: У Требињу је данас прослављено Богојављење – светом архијерејском литургијом, освећењем воде ријеке Требишњице и традиционалним пливањем за Часни крст, у којем је ове године учествовало – више од 70 пливача.
Први до Часног крста допливао је шеснаестогодишњи Вељко Јовановић, који је по традицији награђен златником.
„Трећи пут да пливам а први пут да долазим до Часног крста. Осјећај је диван и не могу га описати ријечима. Могу само да кажем да ми доста значи и да ми је од свих медаља које сам могао да освојим у пливању – ова свакако најважнија“, истиче Вељко.
Најмлађи међу пливачима био је једанаестогодишњи Срђан Куртовић, који је данас, како каже, испунио своју жељу – да заплива за Часни крст.
„Добар је осјећај. Било је хладно на почетку, али већ на полoвини ријеке било ми је топло“, каже Срђан.
Нису пливали само Требињци, а међу најодважнијим било је и дама. За Лауренс Милинић – која је, како каже, једном половином Францускиња, по занимању физиотерапеут данас са пребивалиштем у Невесињу – ово је било посве ново искуство.
„Пуно ми значи што сам овдје. Уживала сам. Било је хладно, али не превише. Ја сам пола Францускиња пола одавде. Дошла сам овамо и сада живим у Невесињу. Све ми се овамо свиђа. Све је заиста лијепо“, истиче она.
Богојављенском пливању за Часни крст, од Старог града до платоа испред хотела „Леотар“, претходила је света архијерејска литургија, коју је у саборном храму Светог Преображења Господњег служио умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије, са свештенством и монаштвом епархије.
Након литургије, од саборног храма улицама града прошла је литија до ријеке Требишњице, гдје је, између два моста, обављено водоосвештање, са полагањем Часног крста у воду.
Организатор традиционалног пливања је Црквена општина Требиње.
Богојављење у Чапљини
У суботу на Крстовдан, 18. јануара 2020. године, служена је света Литургија у храму Христовог вазнесења у Чапљини. Обављен је и чин великог освећења воде, која је подијељена вјерницима. На Богојављење, након празничне Литургије у храму Христовог васкрсења у Пребиловцима, вјерни народ се сабрао на језеру Шкрка у Хутовом блату, гдје је одржано освећење воде и традиционално пливање за Часни крст. Од петорице најхрабријих пливача први је до крста стигао Небојша Домазет, којем је уручен пригодан поклон црквене општине и Клепчанке Драгане Врцељ.
У сретање празнику: Понашање у Цркви
Гост: Мирјана Зиројевић, вјероучитељица
Водитељ: Сунчица Пешић
Света Литургија у Саборном храму на Крстовдан
У Саборном храму у Требињу 18. јануара 2020. године, на Крстовдан, служена је Света Литургија. Евхаристијом је началствовао о. Никола Јанковић уз саслужење братства Саборног храма и вјерног народа. Посебну празничну радост је увеличало крштење и миропомазање слуге Божијег Срећка, који се обукао у новога човјека и постао удио Цркве Божије. На крају Литургије служено је и велико освећење Крстовданске водице. Након водоосвећења свештеници су благосиљали и домове својих парохијана.
Чтец Милош Бјелица
Слава храма у Коњицу
Новонаступајуће љето Господње дочекано је са великом радошћу у Саборном храму Светог Василија Великог у Коњицу, који је уједно прославио своју храмовну славу. Света Литургија, коју је служио протојереј-ставрофор Радивоје Круљ уз саслужење свештенства Епархија Захумско-Херцеговачке, пропраћена је уз присуство неколико десетина вјерника из Коњица, Јабланице, Прозора као и пријератних становника ових општина. Отац Радивоје је овом приликом благословио вјерни народ и одржао пригодну бесједу .
Светој Литургији присуствовали су представници Удружења Коњичана Републике Српске који су подијелили пакетиће дјеце из Коњица и Јабланице. Послијелитургијско сабрање настављено је у парохијском дому уз трпезу љубави.
Најава – Помен Александру Маслеши
Позивамо вас сутра на помен најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Војске Републике Српске Александру Маслеши. Помен ће бити одржан 16.1.2020. у 12:00 код његовог споменика испред стадиона малих спортова „Александар Маслеша“. Млади херој је преминуо прије 25 година на сутрашњи дан на ВМА у Београду од посљедица рањавања на Борцима код Коњица.
Саопштење за јавност Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори
Цетиње, 11. јануар 2020.
Епископски савјет Српске Православне Цркве је на својој сједници одржаној у просторијама Митрополије у Цетињском манастиру 11. јануара 2020. године усвојио нацрт иницијативе Уставном Суду Црне Горе за оцјену уставности одредби такозваног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, која је, уз благослов Цркве, припремљена од стручног тима домаћих правника. Иницијатива ће у најскоријем периоду, након брижљиве анализе, бити предата Уставном суду, о чему ће јавност бити обавјештена.
Епископски савјет у потпуности подржава јуче објављени став Правног савјета и позива све добронамјерне да своје предлоге, сугестије и идеје достављају Правном савјету преко наших епископија и да се не предузимају једностране правне активности на пољу противљења овом законском тексту.
Благодаримо свима вјернима у Црној Гори на показаном хришћанском достојанству у отпору овом безакоњу, које је препознато и од наше браће и сестара широм региона и свијета, којима такође овом приликом шаљемо наше архипастирске благослове.
Епископски савјет подржава будуће организовање и спровођење молитвених литија четвртком и недељом и даје благослов да мјесно свештенство у свим градовима према исказаној жељи и потреби вјерног народа осталим данима организује молитвене скупове и црквено-народне трибине при храмовима, културним центрима и другим за то прикладним мјестима, подсјећајући на обавезу чувања мира и достојанства, као и до сада.
У исто вријеме, достављамо јавности поруку Епископског савјета, која ће бити прочитана на свим сјутрашњим молебанима и литијама широм наше земље.
Нека Бог уразуми неразумне и благослови и укријепи наш благочестиви народ!
ПОРУКА ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ
Цетиње, 11. јануар 2020.
Сљедујући прогласима два велика црквено-народна сабора која су одржана у Подгорици и Никшићу, током 2019. године, и ових дана налазимо се на улицама црногорских градова, у молитвеним и протестним шетњама, походећи наше светиње, од једног до другог храма. Овдје смо, јер се као грађани бунимо, против анти-уставног, дискриминаторског Закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Донесеног без дијалога, мимо важећих процедура и упркос бројним савјетима из земље и из иностранства!
Протестујемо против акта који не доноси правду, једнакост ни слободу, већ све супротно томе и акта којим хоће да озаконе отимачину црквене имовине. Отимачину светиња које су градили, обнављали и украшавали – наши заједнички преци. Отимачину светиња у којима се народ моли Богу, по правилима и обичајима Цркве. Божије Цркве – која је уставно и цивилизацијски одвојена од државе.
Има нас много. Више него што може да се изброји. И овдје смо спремни да останемо колико год буде било потребно. Не гуши нас страх, држи нас храброст. Не може нам ништа лаж, води нас истина. Не може нам ништа невјера, вјера нам је Христос Господ. Господара до Бога немамо. Не смета нам ништа. Нема мећава, нема киша, зиме, ни врућине надолазећег љета Господњег које би нас спријечиле. Подражавајући старом Израиљу и његовом ходу у Земљу Обећану, али и оном новозавјетном збјегу наших црногорских предака који се ”не хће у ланце везати” – ми смо спремни да ходамо овим Божијим путем, док не дођемо до слободе и правде.
Зато, у име вјерног народа и свештенства четири епархије Српске Православне Цркве у Црној Гори, тражимо од све три гране власти наше државе Црне Горе, како оне извршне, тако и од законодавне и судске, да нађу начина да поменути Закон – неповратно ставе ван сваке правне снаге и ван сваког политичког значаја. Нека то ураде, што им њихов народ каже, како знају и умију!
Само тако ће вратити, сада веома нарушен, мир и спокој православним вјерницима, који су им у ове божићне дане нарушили државни органи.
Наша Црква и њене стручне службе су Влади Црне Горе током прошле године, а у складу са препорукама Европске и Венецијанске комисије, достављали сугестије да се Предлог закона поправи и допуни – и нијесмо удостојени одговора. Црква је тражила дијалог – нијесмо га добили. Скупштини смо доставили амандмане – сви су одбијени. Закон је усвојен једнострано и насилно!
Сад више није вријеме да ми јавно сугеришемо рјешења. Сад захтијевамо да овај и овакав закон нестане – и да га замјени уставан закон. Онај и онакав – који ће бити донесен у дијалогу и уз учешће свих. Ми хоћемо подносити иницијативе, свим оним државним адресама које су овлашћене и које имају могућност да по овом питању дјелују, али са наших јавних скупова, из главе цијела народа, поручујемо јасно и гласно:
”Склоните ову правну наказу из дворишта наше државе”!
Црква јесте за дијалог и поздравља сваки акт добре воље. Спремни смо да разговарамо са представницима све три гране државне власти – и о добрим законским рјешењима, и о евентуалном потписивању уговора између Цркве и државе, и о рјешавању нејасних имовинско-правних тема, и о укључењу међународних институција у наш будући могући дијалог, и о свему другом што би допринијело разумијевању и смањило подјеле између световних и духовних власти – али иницијатива за то је на страни оних који су до сада били неспремни за разговор. Зато, са овога мјеста кажемо:
Не надајте се да ће наш молитвени ход стати, нити на то имамо право пред прецима и потомцима. Наш молитвени ход црногорским улицама и шире, нити ће стати нити ће се умањивати све док не буде испуњен онај наш први – и минимални и максимални услов – да оваквог дискриминационог закона више нема!
МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки и приморски ДИМИТРИЈЕ
Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
са свештенством, монаштвом и вјерним народом
Божићни концерт у Чапљини
У суботу, 11. јануара 2020. у кино сали Могорјело одржан је трећи по реду Свечани божићни концерт у Чапљини, у организацији Епархије ЗХиП и СПЦО Чапљина, а уз покровитељство градоначелника Чапљине г. Смиљана Видића.
Програм је почео сценским приказом Божићног вертепа, који су припремили ученици са вјеронауке: Јелена и Слађана Крунић, Даниел Пејичић, Каира Гаћеша, Александра Лана Трипковић, Дејан и Бојан Пјаца, Младен Пјаца и Марко Екмечић. Присутне је у име организатора поздравила Зорица Гојачић, а о духу Божића бесједио је парох билећки, о. Данило Боро. Главни музички гост била је етно група „ Ива“ из Добоја, која је модерном обрадом традиционалних пјесама са простора Балкана направила одличну атмосферу.
Интервју са ђаконом Браниславом Рајковићем за часопис „Бехар”
Поменута изјава изречена је прије неколико година, а чињеница да су ме многи од тада, као и Ви сада, подсјећали на њу, говори макар о њеној интригантности, а сам сам се кроз тих неколико година све више увјеравао у њену истнитост… Стога, окосница мог појашњења и одговора и овдје јесте да је, по мом увјерењу, Мостар једно од најбољих мјеста за живот православних хришћана зато што живот православних у том граду данас протиче ‘без гоњења, која убијају и без привилегија, које надимају’. Дакле, данас у Мостару, нико вас неће убити зато што сте православни, а нећете уживати ни привилегије, као да то нисте. А, то су околности, како ми се чини, у којима се најбоље увријежују хришћанске врлине. Али то само ако то и поставите себи за циљ и смисао живота. А, ако тај хришћански циљ и смисао у Мостару поставите само декларативно и/или секундарно, а за примарни циљ имате национално или етн(офилетист)ичко, онда поменуто не важи, па чак и изазива револт. И, иако се овај став може некоме учинити, можда, мазохистичким, потврду његове исправности налазим у ријечима апостола Павла Kоринћанима: даде ми се жалац у тијело … да се не поносим … јер се сила моја у немоћи показује савршена … јер када сам слаб онда сам силан. Ипак, не бих рекао да православне у Мостару постојећи конфликт не обухвата, него прије да их занемарује, и онда, ако немате могућност да мијењате то стање, остаје могућност да мијењате себе.