Author Archives: Eparhija ZHiP
Опијело великом човјеку и добротвору господину Борису Пешки
На празник Свете Петке у Цркви Светог Марка у Београду служено је опијело великом човјеку и добротвору господину Борису Пешки. Опијело су служили епископи диселдорфски и њемачки Григорије и захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, уз саслужење београдских и мостарских свештеника.
Борис Пешко рођен је у Мостару 24. октобра 1928. године, преминуо је 23. октобра у Херцег Новом, а сахрањен је 27. октобра 2021. године на Новом гробљу у Београду.
Опроштајне ријечи:
Годишњи помен Митрополиту Амфилохију
Навршила се година од земаљске кончине великог пастира, јерарха наше Цркве, једног од најзначајнијих теолога и личности нашега времена, Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
На годишњицу његовог упокојења, данас, 30. октобра, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици Свету заупокојену литургију и помен на његовом гробу. Саслуживали су Преосвећена господа епископи: милешевски Атанасије, диселдорфски и све Њемачке Григорије, полошко-кумановски Јоаким, рашко-призренски Теодосије, пакрачко-славонски Јован, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, будимљанско-никшићки Методије, марчански Сава, викар Патријарха српског Порфирија, са свештенством и свештеномонаштвом из више епархија наше Цркве уз молитвено учешће вјерног народа…..
Саопштење за јавност
С изненађењем смо на друштвеним мрежама прочитали пост мостарског новинара Санела Кајана у којем имплицитно намеће закључак да одговорност за спаљивање Саборне цркве у Мостару сносе припадници српске војске. Доказ који новинар Кајан нуди у прилог својој тврдњи јесте необјављени снимак који је, наводно, он држао у својој архиви и у којем непознато лице, чији лик не видимо у кадру, гледајући цркву у пламену са западне обале Неретве, изговара реченицу: „Ћетници су ушли у Конак, запалили цркву и вратили се назад!“
То би требало да буде доказ за врло озбиљну тврдњу господина Кајана? Ничим поткријепљена констатација непознатог лица. Ако би она била тачна, то јест ако би за њу постојала и најмања индиција да је тачна, зар о томе смјеста не би извијестили сви хрватски и бошњачки медији још 1992, те тако са себе скинули кривицу за скрнављење и уништавање једног од највећих православних храмова на Балкану? Самом Кајану је познато да се то није десило, већ и сам признаје оно што је услиједило: Снаге ХОС-а минирале су преостале зидине цркве, док је почетком јула запаљена и оскрнављена и Стара православна црква Рођења Пресвете Богородице у Мостару и објекат Старе школе, у којем је страдала цјелокупна архива Епархије Захумско-херцеговачке и приморске. Ако бисмо вјеровали Кајановим пропагандно-сугестивним наводима, могли бисмо закључити да су и њу запалили неки мистериозно заостали српски војници, диверзанти и цивили који су имали ту срећу да не заврше у логорима и мучилиштима.
Интересантно је да новинар Кајан у свом оглашавању на друштвеним мрежама наводи да он посједује још снимљеног материјала о ратном Мостару, али да га неће никоме уступати осим за надокнаду, што додатно говори о његовим мотивима. Ако је све ово вријеме у рукама имао доказ да су српске војне или паравојне јединице запалиле Саборну цркву, као што га није имао, због чега је до сада чекао да објави такву шокантну истину? Због тога што нико није желио да му плати? Ево јавно поручујемо и молимо господина Кајана да нам уступи цјелокупни снимак, a расположени смо да исти платимо.
За разлику од ових злобних инсинуација, имамо снимак Mостарца Душана Тубића на коме имамо и сатницу (18:32 је видљив први дим на цркви) и видео-снимак непознатог аутора на којем се јасно виде славље и ликовање цивила Шемовца у тренуцима када гори Саборна црква. Такође, у нашој архиви имамо директно свједочанство тадашњег војника ХОС-а, Сакиба Балића, који је учествовао у паљењу Саборног храма и Старе цркве, а које је православним свештеницима у Мостару потврђено од више његових сабораца који су нам свједочили о томе како је унутрашњост цркве поливана бензином. „Дрвени под, иконостас, преграде у звонику, балконе у цркви – све су полили бензином. Војници су пуцали и гађали светитеље на иконостасу. Један од војника није пуцао правдајући се да не може пуцати у Исуса, док му је други одговорио да је то српски Исус. Један од војника је мокрио на гробу митрополита Леонтија. Шенлучило се у дворишту цркве. Послије поливања бензином црква је запаљена и горјела је сатима.“ Сакиб Балић је све ово причао с великим узбуђењем и осјећајем кривице што је у свему томе лично учествовао.
Ми смо све наведене снимке и свједочења предали надлежним истражним органима од којих никада нисмо добили одговор. Наше није да се бавимо истрагом и процесуирањем одговорних. Обнављајући храм, ми обнављамо повјерење међу грађанима Мостара и желимо да градимо бољу будућност за све нас. Вјерујемо да смо у том опредјељењу успјешни, јер многи Мостарци, без обзира на вјеру, нацију или било које друго опредјељење, учествују у обнови и истински се радују љепоти Саборне цркве, која васкрсава.
Шта наспрам овог свједочанства има новинар Кајан? Немушту инсинуацију, ко зна због чега снимљене невидљиве особе, што нам говори да се Кајанова новинарска етика не разликује од етике оних који су растурали и још увијек растурају многе ратно-хушкачке лажи.
Свештеник Радивоје Круљ са братством цркве мостарске
Митрополија организује вечери посвећене Митрополиту Амфилохију од 27. октобра до 01. новембра
Поводом годишњице упокојења Митрополитa Амфилохија, Митрополија црногорско-приморска организоваће од 27. октобра до 01. новембра у крипти Храма Христовог васкрсења у Подгорици вечери посвећене његовој личности, пастирском раду и књижевном стваралаштву, са почетком у 19 часова.
Митрополит Амфилохије преминуо је у петак 30. октобра 2020. године, уочи празника Светог Петра Цетињског. Његови земни остаци сахрањени су 1. новембра у крипти Саборног храма.
Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије на годишњицу упокојења блаженопочившег Митрополитa Амфилохија служиће 30. октобра заупокојену Литургију у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици, а 31. октобра богослужиће у Цетињском манастиру.
Програм вечери поводом годишњице упокојења Митрополитa Амфилохија — крипта Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, 19 часова
Медијатор вечери биће протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински.
27. окотобар (сриједа)
Богословско вече:
Митрополит Црногорско-приморски г. Јоаникије,
Проф др Драгомир Сандо, Богословски факултет у Београду,
Др Андреј Јефтић, Богословски факултет у Београду,
Проф др Микоња Кнежевић, Философски факултет у Приштини
28. окотобар (четвртак)
Филозофско вече:
Проф. др Богољуб Шијаковић, Филозофски факултет у Никшићу
Проф. др свештеник Борис Брајовић, Филозофски факултет у Никшићу
Проф. др Душан Крцуновић, Филозофски факултет у Никшићу
Проф. др Филип Ивановић, УДГ Подгорица
29. октобар (петак)
Књижевно вече:
Епископ диселфдорски и њемачки г. Григорије,
Др Мило Ломпар, Београд
Драган Лакићевић, Београд
Будимир Дубак, Подгорица
Милутин Мићовић, Никшић
31. октобар (недјеља) — Лучиндан
Духовна академија у организацији Богословије Св. Петра Цетињског.
Бесједник: Новица Ђурић, предсједник УКЦГ, Подгорица.
01. новембар (понедјељак)
Утицај Његошевог дјела на Митрополита Амфилохија:
Епископ пакрачки и славонски г. Јован,
Др Синиша Јелушић, Универзитет Црне Горе, Будва
Мр Милорад Дурутовић, Матица Српска – друство пријатеља у ЦГ, Никшић
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Просјак Господњи са мачем благодати
Јеромонах Иларион Ђурица
Епископ Атанасије Јевтић је пре свега био просјак бесмртности, веледух и исцелитељ наше помесне Цркве. Тај просјак Господњи са мачем благодати у духу и души био је, несумњиво, један од најзначајнијих православних богослова и црквени списатељ великог броја књига и радова, као и преводилац најважнијих дела хришћанске мисли и хагиотерапеут наше помесне Цркве. Он је исцелитељ који је лечио благом, али још чешће, опором и љутом речју. Стављао је љуту травку на живу рану. Одликовао се увек бујном стваралачком благодаћу, тако да га је васцела Црква православна сматрала стваралачким уметником теологије и марљивим прегаоцем, критичким сазиратељем равним његовом духовном оцу. Управо овоме је епископ Атанасије био послушан и одан као свом бесмртном учитељу у Христу.
Владика Атанасије је увек био спреман да свету Цркву брани, чува и унапређује. Једино је он, као свети Сава уступио своју катедру свом „Арсенију“ – Григорију. Брзо је мислио и снажно осећао, те био веома критичан према властитим и туђим делима и недостацима. Веома је било тешко задовољити га, јер је свим духом и душом жудео да поправља прилике у нашој помесној Цркви. Доиста је био велики као његов други анђео: свети Атанасије Александријски.
Српски епископ Атанасије се као исцелитељ наше Цркве снажно заузимао за целомудрен, нормалан, развојан и богат духовни живот. За њега је сваки хришћанин без духовног живота био сакат. Иза привида дивље грубости и неотесаности скривала се истанчана нутрина пожртвованог свеца. Овај српски јуродивац био је дубоко свестан да Еванђеље стално подстиче Цркву на промену мишљења и владања ка бољим и спасоноснијим умовањима и поступцима, да је наводи на преумљење и покајање! А где нам је то покајање? Хеј, наша помесна Цркво, где ти је покајање? Хеј Срби умете ли да плачете? Шта? – Знамо само „улаз” и „излаз”!?
Браћо и сестре, молим вас да саучествујете са мном, јер ево растајем се и опраштам од својих великих учитеља, светитеља и покровитеља. У радосној тузи привременог растанка веома ме дира и теши велика љубав који су ови светитељи имали за моју недостојност.
Можда ће вам се ова смрт светитеља Атанасија учинити болна и тескобна, јер не знате да је он, у ствари, мученички пострадао као победилац антихриста, кнеза тамног који бљује смртоносну заразу међу нама. Светитељево умирање, као и умирање светитеља Амфилохија пример је и водич умирања мученика, исповедника вере последњих времена.
Тако ће епископ Атанасије, никада на земљи умировљени бити умировљен у Крсту Господњем и узићи у Небо. Њему није био претежак крст који је носио и узнео га високо у нашој Цркви. И епископ Атанасије је чуо од Господа: Данас ћеш бити са мном у Рају! И епископ Атанасије је као онај апостол Христов близу Крста Господњег који разапетог Господа није напустио. У његовој самртној борби волели смо га синовски и кћерински. Ево, и он, опраштајући се са нама вапијаше: Жедан сам! Светитељ Божији жедан је Бога.
Но, свршено је! Предаде светитељ дух свој Богу. Његова смрт зрачи свежином Неба и његовим, дубоким миром. Несумњиво, „Бог није створио смрт” (Прем 1,13). Живот и смрт светитеља Атанасија је жртва његове љубави према Господу Христу и нама је она измолила велики благослов и мир.
Светитељу Атанасије, у Богу умировљени, моли Бога за нас!
Уснуо у Господу велики хуманиста и ктитор господин Борис Пешко
У мрежи Љубави Божије – Света архијерејска литургија у Требињу
MУЗЕЈ МАНАСТИРА ЖИТОМИСЛИЋ: Одржана ликовна радионица за дјецу с посебним потребама и дјецу без родитељског старања из Дјечијег дома “Мостар”
Фондација Музеј Житомислић и у сарадњи са Мисијом ОСЦЕ-а у Босни и Херцеговини организовала је у петак и суботу 22. и 23 октобра у Музеју Житомислић креативну ликовну радионицу чији су учесници били млади из Центра за дјецу и омладину с посебним потребама „Лос Росалес“ и дјецу из Дјечијег дома “Мостар”.
Наш манастир је препознатљиво мјесто окупљања људи различитих врјероисповјести и свјетоназора. Трудимо се да гостопримством посвједочимо јеванђелску заповјест љубави према сваком човјеку. Посебно нас радује када своју пажњу можемо да посветимо дјеци и то најрањивој категорији међу њима. Дјеца са сметњама у развоју изускују велику пажњу друштва а дјеца лишена родитељског старања много већу бригу свих нас. Дирљиво је колико су и једни и други спремни да пруже љубав коју за узврат мало добијају. Два дана која смо провели са овом дјецом доживели смо као велики благослов Божије милости, рекао је Игуман манастира Житомислић Данило Павловић.
-Желимо да нове генерације дјеце и младих доживе нова и другачија искуства. Није потребно да одете у иностранство да би доживјели нешто ново, довољно је да у вашој близини потражите људе из различитих заједница и обогатите себе као особу. Искрено се надам да је само почетак наше сарадње, волио бих да континуирано наставимо са оваквим и сличним радионицама, које су корисне не само за дјецу већ и за нас и цјелокупну заједницу, рекао је Дејан Дилберовић, директор Фондације Музеј Житомислић.
Шејла Масло Черкић, правна савјетница у Одсјеку за људска права при Мисији ОСЦЕ-а у БиХ, рекла је да је Мисија ОСЦЕ-а у БиХ свјесна чињенице да млади играју кључну улогу у обликовању будућности ове земље.
-Дивно је видјети како су вјерске заједнице окупиле младе различитог поријекла и из различитих средина и омогућиле им да своје ставове и идеје изразе кроз умјетност. Ово је позитиван примјер узајамног разумијевања и заједничког рада за добро друштва у цјелини, нагласила је Масло Черкић.
Сара Мандић, предсједница Српске омладинске организације “Божури” из Мостара , који су волонтирали на радионицама нагласила је да су увијек спремни да се одазову оваквим активностима.
-Данас смо имали мисију да се дружимо с младима и да им пренесемо своја искуства, а рад с дјецом и омладином један је од фокуса Удружења. Сретни смо што смо могли бити дио овог пројекта, казала је Мандић.
Након радионице дјеца су представила своје радове те уживала у дружењу и спортским активностима.
Црква Свете Петке у Мостаћима прославила крсну славу
Поводом славе храма Преподобне мати Параскеве – Свете Петке која се празнује 27. октобра, јутрос је у Мостаћима свештеник Никола Јанковић служио свету литургију.
Црква свете Петке, изграђена почетком 17. вијека, један је од пет националних споменика који се налазе на територији Мостаћа, а новоформирани црквени одбор цркве св. Kлимента у Мостаћима, под чијом се надлежношћу налази и црква свете Петке на популарној „Бари“, је прије неколико година предузео бројне активности на обнови цркве, уређењу простора око цркве, те старог моста који припада цјелини под заштитиом државе.
Црква Свете Петке у Мостаћима прије двије године је освијетљена јавном расвјетом, а постављени су и рефлектори поред ове светиње.
Извор: Радио Требиње
Храмовна слава у Бихову
У осамнаесту Недjељу по Духовима, 24.10.2021.г. , када наша Света Црква молитвено прославља Свете оце Седмог Васељенског Сабора , у цркви Свете Петке у насељу Бихово код Требиња, поводом Храмовне Славе служена је Света Литургија. Светом Божанственом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Милан Бужанин, који је након Свете Литургије и ломљења славског колача поздравио све присутне пригодном бесједом. Послије Свете Евхаристије и ломљења крсног колача и кољива, заједничарење је настављено у порти овог храма.
Од Гранчарева до Аранђелова – посјета Парохији седмој требињској
