На празник светих првоврховних апостола Петра и Павла у селу Борци код Коњица саборно је прослављен овај свештени празник Цркве Христове, и Слава храма. 

Свету Архијерејску Литргију служио је преосвећени Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије са свештенством и благовјерним народом, сабраним овим поводом са разних страна и у великом броју. 

Светој Литургији присуствовао је Председавајући Предсједништва БиХ г. Милорад Додик са сарадницима, као и велики број високих гостију. 

Овогодишња Слава и традиционални Петровдански сабор прослављен је посебно свечано, јер је Божанској Литургији претходило Освећење обновљеног храма у славу светих Апостола, а у спомен на истоимену убијену дјецу Петра и Павла Голубовићa, који су заједно са својим родитељима оцем Ђуром и мајком Властом мучки убијени у ноћи између првог и другог јула 1992. године. 

Обнову овог храма иницирао је г. Милорад Додик, који је заједно са вјерним народом Борачког краја био и главни ктитор обнове, а идеју да ово освећење и обновљење храма буде посвећено у спомен пострадалој дјеци-новомученицима дао је коњички парох Милан Бужанин. 

Вјерном народу који је током свете Литургије у великом броју приступио Светом Причешћу пастирском бесједом обратио се Епископ Димитрије.

Након ломљења славског Колача  сабрани народ је поздравио парох Милан Бужанин, који је свим ктиторима и добротворима подјелио захвалнице, као и посебно насликану икону на којој су изображени свети Апостоли Петар и Павле заједно са новомученицима дјечацима  Петром и Павлом. 

На крају народу се поздравним словом обратио и г. Милорад Додик, који је храму подарио икону светих Апостола Петра и Павла, а посебно је са његове стране истакнута доброта и жртва г. Аниса Косовца  рођеног коњичанина муслиманске вјероисповијести, који је самоиницијативно прије двије године на гробљу у Доњем Селу код Коњица својим рукама изградио спомен-плочу и капију. 

По завршетку Свете Литургије за све присутне уследио је свечани ручак, који је овим поводом у потпуности дониран од стране Привредног Друштва „Игман“ из Коњица добротом  генералног директора Џахида Муратбеговића. Празнична радост настављена је пријатним дружењем и међусобним братским  разговором вјерног народа.

Слава и похвала Светим Апостолима и дјеци новомученицима Петру и Павлу у вијекове вијекова. Амин.

СПЦО Коњиц

РТРС/СРНА – ….. Браћа Петар и Павле Голубовић имали су тек седам и пет година када их је у ноћи између 1. и 2. јула 1992. године у Коњицу, заједно са родитељима, угледним Србима из Коњица, професорима Ђуром и Властом, из стана извело пет припадника Интервентног вода Полицијске станице Коњиц, предвођених Миралемом Мацићем, одвезли неколико километара од стана и под окриљем ноћи стријељали.

Дјечаци и њихови родитељи стријељани су недалеко од полицијског пункта у насељу Поље Бијела, поред пута према селу Спиљани.

Петар Голубовић је преживио прво стријељање.

Он је након рафалне паљбе пао на земљу између тијела својих родитеља и брата Павла. Након што су починиоци отишли, он је устао и кренуо према полицијском пункту у насељу Поље Бијела. Када је дошао до пункта испричао је дежурним полицајцима Хаџи Мацићу и Дражену Марковићу шта се догодило.

Крвници су то чули путем радио-везе и вратили се и одвели Петра. Зауставили су се код мјеста Бегин Вир, гдје су га извели из аутомобила и поново стријељали.

Тијела убијених дјечака и њихових родитеља лежала су неколико дана на обали Неретве прије него што су сахрањени на православном гробљу на Мусали.

Захваљујући Анису Косовцу у јулу 2018. постављена је нова капија на улазу у православно гробље на Мусали. На капији се налази спомен-плоча с илустрацијом Петра и Павла Голубовића.

Имена Петра и Павла Голубовића уклесана су и на заједнички споменик убијеној дјеци Коњица, који је постављен испред школе на Мусали.

Прва оптужница за овај злочин подигнута је 1994.године, а пресуда је изречена крајем 1995. године.

Тужилац Ибро Булић је као починиоце злочина навео Миралема Мацића, Јусуфа Потура и Адема Ланџу, уз Шефика Туцаковића и Мирсада Максумовића који су погинули у рату.

Суђење овој тројици поновљено је пред Кантоналним судом у Мостару. Мацић и Ланџо су 25. јула 2000. осуђени на по 12 година затвора, док је Ланџо осуђен на осам година. Врховни суд Федерације БиХ потврдио је ове пресуде.

Осим њих, за овај злочин се у оптужници из 1994. године везује и име ветеринарског техничара Халила Туцаковића, као и полицајаца на пункту Поље Бијела, Дражена Марковића и Хаџе Мацића.

О убиству без осуде, без објашњења, без разлога мало се знало у широј јавности, али Срби Коњица и свих херцеговачких мјеста овај злочин добро памте и препричавају да се никада не заборави.

Црква на Борцима, која је проглашена националним спомеником БиХ 2006. године, до потписивања Дејтонског споразума била је под српском контролом и била сачувана, али је девастирана послије повлачења српске војске и српског народа са тог подручја послије Дејтонског споразума.

Домаћини тога краја који су ту остали Ђуро и Неђо Симић поправили су храм само толико да не пада киша и да не дува вјетар док се у њој обавља служба Господња.

Прије рата у Коњицу је живјело око седам хиљада Срба, а данас их нема ни 300. Данас на Борцима живи мали број српских породица.