Monthly Archives: март 2020

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода – 16. март 2020.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве будно и брижно прати свакодневне вести и изјаве одговорних личности Цркве, државе и медицинске струке о све већем ширењу опасне короновирусне заразе која представља опасност по здравље – а у доста случајева и по сâм живот – милионâ људи.

Свима који се боре против ове пошасти, а у првом реду лекарима и осталом медицинском особљу, Свети Синод изражава најдубљу захвалност и поштовање за даноноћне напоре у предохрани и сузбијању епидемије и на њих призива благослов Божји. Истовремено Свети Синод упућује изразе саучешћа породицама, сродницима и пријатељима досадашњих жртава вируса које је задесио смртни исход.

Црква увек, служећи Богу, служи и спасењу и сваком добру како својих верника тако и свих осталих људи, наших ближњих, а особито у ове тешке дане.

Поштујући значај и достигнућа медицине, које сматра великим Божјим даром и великим људским подвигом, она својим верницима нуди и јединствени лек бесмртности, свето Причешће, као и благодат својих светих Тајни и свог целокупног благодатног дејства.

Свети Синод позива све вернике наше Цркве на одговорност и трезвеност у овој ситуацији и апелује на њих да не пренебрегавају упутства медицинских служби и државних органа и да не запостављају или игноришу прописане превентивне мере – једном речју, да не излажу опасности ни себе ни друге. Нема места, међутим, паници и непровереним гласинама.

Истовремено, Свети Синод наглашава да је Господ наша Нада и наш Избавитељ у свим невољама и да зато треба да умножимо усрдне молитве за оболеле, а нарочито за лекаре и остало медицинско особље, које несебично чини све што може, често излажући и себе опасности, што је такође облик богослужења и несебично служење људском роду. На нама као хришћанима и људским бићима јесте да чинимо све што до нас стоји, верујући и знајући из Светог Писма да је Богу све могуће, па и превазилажење природних закона и неприродних процеса.

Горе имајмо срца! Имајмо поверења у наше лекаре, а пре свега у Господа нашега, Лекара душâ и телâ наших!

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода

Извор: http://www.spc.rs/

 

Архијерејска литургија у Манастиру Житомислићу

У Недјељу другу Поста, са нарочитим Споменом на Светог Григорија Паламу, хришћани настањени на обалама дуж ријеке Неретве сабрали су се на Светој архијерејскoј литургији у Благовештењском манастиру Житомислићу, заједно са игуманом и братством овог општежића. На сабрању вјерних предстојао је Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, који је указујући и на значај и допринос Светог Григорија Паламе, још једном нагласио и важност бриге о ближњима, посебно у контексту владајуће свјетске пандемије, а нарочито бриге о ризичним категоријама становништва, препоручујући вјернима слијеђење упутстава из Саопштења наше Епархије, као и поштовање прописа надлежних државних и здравствених институција.

Братство манастира Житомислића, упркос бројним страдањима, будући и данас чувар и креатор живе мисије хришћанске љубави, истовремено је и кустос бројних вриједних хришћанских реликвија овог краја, од недавно изложених у склопу стручно осмишљене и реализоване музејске поставке.

Представник Епархије ЗхиП за културу и медије,
Бранислав Рајковић, ђакон

Причешће: медикамент за привремено излијечење или Залог за васкрсење и коначно потпуно исцјељење?

У Недјељу другу Поста, парох Парохије пете требињске, протопрезвитер – ставрофор Дражен Тупањанин, тумачио је Зачало седмо Еванђеља по Марку, позивајући хришћане да буду одговорни, угледајући се на четворицу младића, који носе свога ближњега пред Христа, указујући и на исправно разумијевање Свети Христових Тајни, а у вези и са владајућом пандемијом у свијету:

„ … Црква нас позива да се причешћујемо и у то нема никакве сумње, да то и треба да чинимо … Али да Причешће не доживљавамо.., не као неки лијек за наше тјелесне болести, јер Оно то, прије свега, није! Онај ко има каменац у бубрегу, кад се причести, и даље има каменац у бубрегу, онај ко има неку инфекцију и даље је има, онај ко пати од високог притиска, кад се причести и даље пати, и тако даље.., онај ко има рак и причести се, и даље има рак… Дакле, Причешће није то. И онда је добро да размислимо: ако то причешће није, шта Причешће јесте? Како ми, онда, говоримо да је Причешће на здравље душе и тијела? Оно здравље, о коме се ту говори, јесте ‘коначно потпуно исцјељење’, које се догађа у нашем сусрету са Богом у Царству, а Причешће нам то дарује, везу са том стварношћу, стварношћу Будућега вијека.., и ми стварно када примамо Причешће, ми стварно примамо стварност Тијела и Крви Христове али не као неки медикамент овога свијета, који ће учинити да немамо диоптрију или да нам коса не опада или да било коју другу слабост избјегнемо, не! Очигледно! Па, знамо, ваљда, када имамо неку болест, бубрежну, стомачну и било коју другу, кад се причестимо, то није однесено… Бог може да учини чудо, то сте видјели и чули из данашњег Еванђеља, и на толико других мјеста у Еванђељу се то говори. Чуди не подлијеже никаквим правилима, чудо је увијек ван правила, ван круга неког објашњавања и људске логике, јер да је другачије не би било чудо … Према томе, чуда нису искључена али исправно разумијевање Свети Христових Тајни, исправно разумијевање наше побожне праксе, као што је цјеливање икона, може да нам буде откривено и у оваквим ситуацијама, када смо позвани на опрез, када смо позвани на мало другачију праксу, да онда, уствари схватимо да ништа не смијемо да радимо механички, и да се према Светом причешћу не односимо као према некој амајлији, као да је то нека магија, па ћемо да вјерујемо да је оно оздрављење, а нећемо вјеровати у васкрсење мртвих, на примјер. Оно је Залог васкрсења мртвих. Нашега, дакле, васкрсења. То је попутнина за Вјечни Живот… И, на толико других начина Предање Цркве описује Свете Тајне.., али Оно није никакав мелем, у смислу да нужно исцјељује наше болести. Оно је Залог Будућег Живота, и Оно је почетак Будућег Живота у нама… „

Цјелокупну бесједу оца Дражена Тупањанина послушајте путем сљедећег линка:

https://www.youtube.com/watch?v=jOIuh576Ghk

Представник Епархије ЗХиП за културу и медије,
Бранислав Рајковић, ђакон

Саопштење вјернима Епархије Захумско-херцеговачке и приморске – 14. март 2020.

„По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом“(Јн 13, 35)
„Носите бремена једни другима, и тако испуните закон Христов“(Гал 6, 3)

Поштована браћо и сестре у Христу,

Када год се нађемо пред изазовом или било каквим искушењем, наше очи усмјеравамо ка Спаситељу, трудећи се да Његов примјер и Његова Ријеч буду мјера и критеријум нашега понашања. Тако и у сусрету са пандемијом акутног респираторног синдрома корона вируса 2 (SARS-CoV-2) свим нашим вјерницама и вјерницима шаљемо своју љубав и подршку.

Молимо вас, прије свега, да у својим молитвама у ове дане Часнога Поста не заборавите на све оне који су заражени, нарочито оне чије је стање тешко или критично. Молимо се за све њих, њихове породице и пријатеље, као и за све медицинско особље које широм свијета пружа примјер жртве, саосјећања и љубави.

У нашим молитвама сјетимо се и оних који су се упокојили, молећи се да им Господ подари насљеђе Вјечнога Живота, као и да њихове ближње утјеши и сачува.

Као одговорни људи требало би да пажњом и љубављу према својим ближњима посвједочимо своју вјеру у Христа, нарочито онима који су најрањивији од здравствених тегоба које овај вирус изазива, али и онима који су највише изложени опасности од заразе вирусом. Оно што треба да нас мотивише на опрез није само брига за сопствени живот који нам је Бог подарио, него и одговорност за добробит наших ближњих. Као што треба да се трудимо да се наша одговорност и опрез према овој пандемији никада не претвори у сијање панике и страха међу људима са којима живимо, тако и наша лична храброст и вјера никада не смију добити обрисе дрскости. Стога, имајући на уму да није добро тврдоглавошћу и неодговорношћу, како грађанском тако и вјерском, „кушати Господа Бога својега“ (Мт 4, 7) у наставку ћемо вам предочити листу мјера за које држимо да могу да буду од помоћи свима нама у борби која данас у солидарности и бризи уједињује читав Божији свијет:

  1. Ризичним групама – старијим особама, особама са хроничним обољењима као што су срчане и плућне болести, особама са дијабетесом, болесницима са малигним обољењима и онима чији је имунитет на било који начин озбиљно нарушен, препоручујемо да у наредном периоду не похађају богослужења. Исто важи и за особе које осјећају било какве здравствене тегобе, укључујући и симтпоме карактеристичне за прехладу и грип (повишена температура, кашаљ, главобоља, малаксалост, отежано дисање и слично). Сви они, остајући код куће, нека молитвом буду повезани са својом браћом и сестрама у храму. Свако ко жели да прими свето причешће може да се јави надлежном парохијском свештенику који ће их причестити у њиховом дому.
  2. Свештеници који имају било какве симптоме попут повишене температуре, кашља, бола у грлу, малаксалости, кијавице, отежаног дисања и сл. да не учествују у богослужењу.
  3. Свештеници нека благосиљају вјернике вербално и осјењујући их крсним знаком без икаквог физичког контакта.
  4. Вјерницима препоручујемо да не цјеливају руку свештеника, као и да физички контакт са другим вјерницима сведу на минимум. Узимајућу у обзир савјете љекара да људи који се налазе на јавним скуповима буду на међусобном одстојању од најмање једног метра, молимо да се гужве у храмовима за вријеме богослужења што мање праве, а мала дјеца да што више времена проводе напољу или изван гужве. Свештеници треба да се старају да су храмови за вријеме богослужења што боље провјетрени, а врата и прозори што више времена отворени.
  5. Вјерницима препоручујемо да поштовање светим иконама не указују цјеливањем него само наклоном (малом метанијом). Свештеницима налажемо да осигурају да се цјеливајуће иконе у сваком случају чисте одговарајућим дезинфикујућим средствима што је чешће могуће, као и ствари које се често дирају рукама као кваке на вратима, столице,  мјеста за паљење и узимање свијећа итд.
  6. По завршетку Свете Литургије вјерници нека узимају антидор (нафору) из руке свештеника не љубећи свештеникову руку.
  7. У свему осталом молимо све да се придржавају упутстава Свјетске здравствене организације, надлежних медицинских установа и својих породичних љекара.

У данима који долазе, смањивши контакте са средином око нас, у „скривеноме човјеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа“ (1Пет 3, 4) откријмо чежњу за Богом и ближњим, да бисмо се у периоду у коме се надамо да ће вирусна пандемија бити иза нас, још снажније и искреније обрадовали једни другима.

Епископ Захумско-херцеговачки и приморски
Димитрије

У Требињу, 13. марта 2020. године

 

 

У сретање празнику: О абортусу

Никола Минић, доктор медицине у Општој болници Невесиње и православни вјерник прича нам о абортусу, теми око које су подјељена мишљења. Са медицинског и вјерског аспекта, покушаћемо наћи одговоре на најчешћа питања.

Водитељ: Сунчица Пешић

У Невесињу сахрањен пуковник Новица Гушић – Командант Невесињске Бригаде

На празник Светог Василија Исповједника 12.марта 2020. године у Саборном Храму Вазнесења Господњег у Невесињу служено је опијело Команданту Невесињске Бригаде Новици Гушићу. Опијело су служили Епсикопи Димитрије и Атанасије уз свештенство епархије. Владика Атанасије присјећајући се ратних времена опростио се ријечима „Бој не бије свијетло оружје већ бој бије срце у јунака. Тај и такав јунак је био наш Новица Гушић“. О томе колико је волио родно Невесиње и Херцеговину говоре и његове ријечи „Не заборавите свој народ и своју земљу, увијек се мора бити уз свој народ и бранити своја земља! Љубите Херцеговину и српски народ као саме себе, браните их часно и достојанствено; земља је мајка, она нас рађа, она нас и повија у самртном часу!“ Командант Новица је сахрањен у православном гробљу Дреновик у Кифину Селу. По благослову Владике Димитрија бесједио је протојереј – ставрофор Радивоје Круљ.


Новица Гушић је рођен у невесињском селу Братач 1941. године, као близанац са братом Томиславом, од оца Новице и мајке Даринке.  У богатој официрској каријери обављао је командне дужности од командира вода до команданта саобраћајног батаљона, а од управних дужности био је начелник саобраћајне службе Центра високих војних школа у Београду и начелник саобраћајне службе Мариборског корпуса. У мају 1992. године дошао је у Херцеговину и био један од најзаслужнијих за формирање Невесињске Бригаде. Током рата дао је велики допринос у одбрани Невесиња и Херцеговине, нарочито у Првој и Другој митровданској офанзиви. Пензионисан је августа 1994. године. Преминуо је 8. марта 2020. у Београду.

Света Литургија Пређеосвећених Дарова у Чапљини

Друге недеље Часног поста, у среду увече служена је Света литургија Пређеосвећених дарова у Саборном храму у Чапљини. Прве недеље литургија је служена у Храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима, где ће се служити и наредне среде, 18. марта са почетком у 18:00 часова.

Представљање књиге “100 Сизифових правописних правила“ Бојана Јокановића у суботу у Мостару

Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета“ Градски одбор Мостар у суботу 14. марта са почетком у 13 часова у Владичанском двору у Мостару организује радионицу и представљање књиге “100 Сизифових правописних правила“ теолога, професора православне вјеронауке и ђакона Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју Бојана Јокановића.

Јокановић ће одржати радионицу за дјецу која похађају Просвјетину школу српског језика, историје и културе у Мостару, а том приликом биће представљена и књига, као и изложба о Сизифовој борби за ћирилицу и правопис.

Књига “100 Сизифових правописних правила“ и едукативне карте “Сизифова правописна правила“, чији је издавач Вулкан, биле су најпродаваније штиво за дјецу на овогодишњем Међународном београдском сајму књига.

Са књигом “100 Сизифових правописних правила“ Бојан Јокановић приближио је правила српског језика малишанима и старијим генерацијама на забаван и једноставан начин.

Кроз ову књигу све језичке недоумице нестају, јер се уз помоћ занимљивих илустрација памте правописна правила и на јединствен начин показује како да ријеше језичке, правописне и граматичке недоумице.

Јокановић је уложио много љубави, знања и труда када је ријеч о овој књизи, а за постигнут успјех скромно каже да су заслужни сви они који су препознали његову љубав и истинску борбу за правопис српског језика. Јокановићев рад на друштвеним мрежама прати више од осамдесет хиљада људи.

Из “Просвјете“ позивају све заинтересоване да присуствују радионици и представљању књиге уз које ће бити постављена и изложба.

Извор: topportal.info

Предавање протојереја-ставрофора др Ненада Тупеше у Саборишту ЦО Билећа

У Недјељу Православља, 8. марта 2020. године, у саборишту Парохијског дома у Билећи, протојереј-ставрофор др Ненад Тупеша, професор на Православном богословском факултету „Светог Василија“ у Фочи, одржао је предавање на тему „Литургија као  средиште хришћанског живота“. Овим предавањем је почео Великопосни циклус предавања у Билећи, који ове године има за централну тему Свету Литургију као Тајну Цркве.

Недјеља Православља у Билећи

У Саборном храму Светог Саве у Билећи током прве седмице Великога поста служена су редовна великопосна богослужења. Нарочито је била велика посјећеност на вечерњим богослужењима на којима се читао покајни канона Светог Андреја Критског,  у сриједу на Светој Литургији Пређеосвећених дарова и у петак када је служен Акатист Пресветој Богородици. На Теодорову суботу Света Литургија служена је у Саборном храму у Билећи, у Барама на Љубомиру и Врањским, а свештеници су  причешћивали по домовима вјерне који нису били  y могућности да дођу у храм.

У Недјељу Православља, 08. марта 2020. год. у билећком Саборном храму Свету Литургију Василија Великог служио је старјешина храма, протојереј-ставрофор Небојша Коловић уз саслужење јереја Данила Бора и јереја Александра Грчића. Као и претходних година велики број вјерника приступио је Чаши Спасења из које су се причестили Телом и Крвљу Христовом.

 

Првa седмицa Часног поста у Гацку

Прву седмицу Часног поста вјерници у Гацку провели су усрдно у молитви. На вечерњим службама могли су да осјете дух Великопосних богослужења, кроз читање покајног канона Андреја Критског, док је у сриједу вече служена Пређеосвећена Литургија.

Велики број вјерника узео је учешћа у евхаристијским сабрањима у суботу и недјељу, гдје их је свештенство храма Св. Тројице позвало да не напуштају свој подвиг како би што спремнији дочекали празник Христовог Васкрсења.  Након Свете Литургије свештеници су причестили болеснике који нису били у могућности да присуствују богослужењима.

Теодорова субота у Наданићима

Слава Господу и Светима његовим! 
Благодарећи и служећи Господу на Теодорову суботу, у храму Св. пророка Илије у Наданићима, већ по традицији окупио се вјерни народ из околних мјеста на Свету Литургију, и причестио се Светим Тијелом и Крвљу Христовом. 
Благодаримо свима који дођоше Господу и тиме посвједочише да у овоме свијету брину о души својој.

Отац Александар Гајић