Monthly Archives: јун 2020
Четврта Пребиловачка бициклијада
У суботу, 13. јуна одржана је четврта Пребиловачка бициклијада која је ове године имала највише учесника, чак 16, у организацији црквене општине Чапљина. Бициклијада је носила назив „Стазом Милорадовића“ те је обухватила обилазак задужбина ове чувене херцеговачке породице. Бициклијада је кренула из Пребиловаца, и прва дестинација био је храм светих апостола Петра и Павла на Ошанићима као и стари град Даорсон у непосредној близини. Након тога посећен је стари град у Стоцу, тј град Херцег Стефана Косаче – Видошки. Након Стоца бициклисти су се упутили према Тријебњу како би посетили цркву светог Николе. Из Тријебња се даље возило према манастиру Житомислић и цркви у селу Клепци, те је бициклијада завршена код храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима.
Саопштење за јавност Епископског савјета Српске православне цркве у Црној Гори од 13. јуна 2020.
Примили смо к знању јучерашње саопштење Европске комисије из Брисела о потреби наставка дијалога између Цркве и Владе у Црној Гори, а по питању доношења општеприхваћеног Закона о слободи вјероисповјести. Разумјели смо да ЕК у свом саопштењу охрабрује дијалог који треба да доведе до рјешења овог проблема, а не да дијалог буде условљен и ограничен одлукама било којих других институција, како је саопштено из Владе. Поздрављамо заинтересованост међународне заједнице за праведно и демократско рјешење овог проблема, и њихову укљученост у ове наше домаће теме. Црква разумије да је у националној надлежности питање регулисања положаја цркава и вјерских заједница на простору одређене државе, и то никад нико није доводио у питање. Оно што јесте проблем од самог почетка припреме и доношења овог анти-закона, то је чињеница да нема инклузивног поступка, и да у израду законског текста нијесу укључене све релевантне стране, као и да све ово није рађено у складу са међународним и европским стандардима из области људских права.
Ми сматрамо да Влада Црне Горе посљедњим поступцима нарушава дух преговора и затвара врата разумјевања и дијалога – о чему смо детаљано извјестили јавност у јучерашњем саопштењу. Јер стране у преговорима морају да докажу искреност да су заиста спремни за изналажење реалног и стабилног рјешења – а то је, по нама, нови законски текст, односно измјена спорних законских одредби. Својим досадашњим поступцима Влада није показала такву ријешеност, осим пуке вербализације која је имала за циљ одуговлачење и опструкцију поступка преговора и избјегавање рјешавања проблема.
Јуче објављена намјера Владе да суспендује (обустави) примјену Закона – неодржива је, антиуставна и правно неизвјесна околност. Она не води рјешењу проблема, осим што демонстрира повлачење црногорске власти пред мирном, грађанском побуном народа. Молитвене црквене литије, које су истовремено и грађански протест против овако донесеног Закона – показале су да овдје није ријеч о политичким, страначким, па ни националним подјелама народа, него о чистој борби за вјерска права и слободе. Црногорски властодршци узмичу пред притиском народа и међународне заједнице, али опет нијесу спремни да направе корак ка рјешењу.
Ми као Црква Христова, а послије овакве поруке Европске комисије, још једном показујемо спремност да разговоре о Закону на експертском нивоу приведемо крају, али на уставан и правно утемељен начин. Међутим, морамо нагласити, да нијесмо спремни да ову важну тему уводимо у зону најављених избора и њима предстојеће предизборне кампање. Другим ријечима, сматрамо да нема ни времена ни потребе да се о свему овоме разговара у недоглед. Пред нама је вријеме молитве и поста, уочи Петровдана ове године (12. јул 2020.). Тај период видимо, без примисли о условљавању и уцјенама, као крајњи рок за Владин одговор на наш јасно и прецизно формулисан предлог о измјени законског текста. Послије тога времена, а у периоду предизборне кампање – немамо намјеру да разговарамо о овој теми.
Што се тиче најављене обнове литија, позивамо народ да се у предстојећем периоду петровског поста сабира у молитви и миру, на молебанима и крсним ходовима, у својим парохијским и манастриским храмовима. Род смутње, мржње и зла, по ријечима Господњим, управо се изгони искреним и усрдним постом и молитвом. Када је у питању литија најављена за сјутра, Недјељу Свих светих, 14. јуна, позивамо свештенике и вјернике да тамо гдје литије нијесу на вријеме пријављене и гдје, самим тим, нијесу добиле одобрење полиције – ту треба одржати само молебане у храму. Исто тако – тамо гдје су одобрене, литије треба да се обаве у оном броју учесника који предвиђају важеће здравствене мјере. Ово наглашавамо ради мира у народу, чувајући и нашу браћу у полицији – иако смо свјесни да су одређене здравствене мјере задржане само и једино због тога да би се спријечило одржавање литија. О оваквој непринципијелности државних органа већ смо обавјестили све међународне адресе.
На крају сјутрашњег молебана, тамо гдје литију није могуће одржати, служашчи свештеник је дужан да обавијести сабрани народ да се молитвени ход неће држати улицама града, него у простору око храма. У том смислу, свештеници су дужни да за сљедећу недјељу, благовремено пријаве одржавање литије, по устаљеном поретку, и то по свим парохијским храмовима, како би се лакше испоштовале ванредне мјере о вјерским окупљањима.
Умољавамо Управу полиције и њене службенике на терену, да законске прописе и здравствене мјере примјењују по правилу да је ”закон једнак за све”, те да не поступају по селективној правди, на начин да је једна врста масовних окупљања у црногорским градовима могућа и некажњива, а да друга, иста таква, подлеже свим могућим санкцијама.
Саопштење за јавност Епископског савјета Српске православне цркве у Црној Гори од 12. јуна 2020.
Цетиње, 12. јун 2020.
Предсједник Владе Душко Марковић је одлучио да јавно говори о састанку који су он, предсједник државе и наши архијереји: митрополит Амфилохије и епископ Јоаникије, одржали прије неколико дана.
Будући да је премијер изрекао више тврдњи, дужни смо да оне најважније прокоментаришемо.
Најприје, истина је да је састанак одржан, али заказивање поменутог састанка је имало своју историју у којој се не може једноставно рећи да је одржан ”на позив митрополита Амфилохија са епископом Јоаникијем”. Најпрецизније би било рећи да је иницијативу за састанак на највишем нивоу, прије наставка, од нас траженог, експертског дијалога, најприје дао сам премијер, а да је митрополит предложио шири формат тог састанка. Од доношења неуставног и дискриминаторног Закона о слободи вјере или увјерења и правном положају вјерских заједница, Митрополија црногорско-приморска, као и све епархије Српске православне цркве у Црној Гори имају интензивне контакте и састанке на свим нивоима: са политичким партијама, појединцима, амбасадама, цивилним сектором, као и бројним међународним институцијама. Јавност обавјештавамо само о оним састанцима који су конструктивни и доприносе истинском и посвећеном дијалогу. А овај, нажалост, није био такав.
У разговору су епископи тражили прихватање Предлога закона о измјенама и допунама Закона о слободи вјере или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је одавно предат Влади у званичним разговорима нашег експертског тима. Такође су тражили да се одобре боравишне дозволе које се већ годинама ускраћују једном (мањем) броју свештенства, монаха и монахиња, који немају црногорско држављанство, а неки од њих се, управо ових дана, и протјерују из Црне Горе, послије боравка у Црној Гори по више од десет-петнаест година.
Не можемо се сагласити са наводима премијера о ”трајној опредјељености” власти да воде дијалог и траже заједничка и најбоља рјешења. Да је то тако, овдје не би било никаквога спора. Управо због изостанка таквог односа према Православној Цркви је и дошло до проблема у којем се налазимо, а који, сагласни смо у нечему и са премијером, ”оптерећује укупни друштвени амбијент”.
Оно што се из разговора једино искрено могло закључити, то је понуда режима, неколико пута и јавно изречена, да Српска православна црква у Црној Гори буде „дио рјешења“ на начин што би, ваљда, требало да учествујемо у остварењу политичког програма владајуће партије и стварања партијске ”цркве” у Црној Гори. За такав безумни предлог, наравно, никад неће имати саговорника у Српској православној цркви, као ни у било којој истинској вјерској заједници у свијету. Управо су такве понуде, а не литије, које су само реакција на неправду, оне које драстично смањују могућност успјешног дијалога и стварају ”неразумијевање и конфронтације” у друштву.
Заиста је несхватљиво оптужити Српску православну цркву у Црној Гори за ”одбијање дијалога, а самим тим и могућности да се пронађе одрживо рјешење”, послије наших вишегодишњих напора да успоставимо институционални дијалог са државним властима, не тражећи ништа друго сем обезбјеђења елементарних људских и вјерских права, која су уговорима потврђена другим традиционалним вјерским заједницама у Црној Гори. Подсјећамо да смо у том смислу, да би омогућили лакши пут ка рјешењу, наше примједбе на неуставни и дискриминаторни Закон са образложењима на деведесет страна, свели на Предлог закона о измјенама и допунама односног Закона у четири кратка члана који се тичу само признавања постојећег правног субјективитета Цркви и вјерских заједница и одредбе по којој би се сви ”имовинско-правни спорови између Црне Горе и вјерских заједница у погледу вјерских објеката и земљишта, који су саграђени или стечени до 1. децембра 1918. године” рјешавали искључиво ”пред надлежним судовима у парничним поступцима у складу са потврђеним међународним уговорима, Уставом Црне Горе, Законом о својинско-правним односима, Законом о државном премјеру и катастру непокретности и другим релевантним прописима.” Дакле, пред судовима и у складу са законима ове државе. Зар је овакав предлог позив на кршење закона, које нам спочитава предсједник Владе?
Што се тиче ”великодушне” понуде предсједника Ђукановића и премијера Марковића о обустави примјене закона до одлуке Уставног суда и Европског суда за људска права, она је неуставна, а тиме и злонамјерна, и то из више разлога. Она такође није ништа ново, и о њој је у јавности већ било ријечи. Прво, она представља покушај државних власти да скину одговорност са себе због доношења неуставног и дискриминаторног закона. Друго, Влада нема могућност да обуставља примјену ниједног закона и нема институционалне механизме којима би могла да гарантује да се закон неће примјењивати, јер је он у овом тренутку саставни дио правног поретка Црне Горе. Треће, Уставни суд има овлашћења по којима је досад могао да покрене оцјену уставности овог несрећног Закона. То је исто могла да уради Влада, као и посланици владајуће већине у Скупштини. Такође, тај суд нема рок у којем би требало да одлучи о уставности закона. За овако важно питање није неважна чињеница да Уставни суд тренутно нема предсједника. Четврто и можда најважније – у надлежности Европског суда за људска права није оцјена уставности и законитости закона и других прописа, већ појединачних аката, који би били донијети приликом примјене закона. Дакле, овим је опет одбијен захтјев наше Цркве да се дијалог води о промјени закона, чиме је власт показала да је суштински не интересује аргументација Цркве нити стручне и шире јавности о неуставности и дискриминаторном карактеру одређених норми овога закона.
Жао нам је што морамо констатовати да, нарочито након изјаве премијера Марковића, ни овај разговор, нити понуде о обустави примјене закона, не можемо схватити као пут до отвореног и конструктивног дијалога већ искључиво као политикантску злоупотребу једне озбиљне теме пред најављене изборе. Томе говори у прилог и однос владајуће партије и њених политичких партнера према црквеној имовини, која се ових дана огледа у продаји манастирске воденице у Пљевљима, берзанском прометовању православних храмова на Светом Стефану, рушењу, од мјештана грађеног, манастирског конака на Бриској Гори код Улциња… на мјесту гдје се налазио древни манастир (садашња је црква изграђена прије деведесет година). Зар се духовни вапај тамошњег малобројног православног народа, који монахињама гради кућу, морао угушити до зуба наоружаним противтерористичким јединицама?!
Што се тиче молитвених литија и њиховог наставка, које је, подсјећамо, предсједник Ђукановић, ваљда у духу ублажавања ”неразумијевања и конфронтације”, које нам спочитава премијер, прогласио ”лудачким покретом” – представљале су и представљају јединствени мирни протест такве врсте у свијету против антиуставног и дискриминаторног закона. Такво је право загарантовано свим демократским уставима свијета. Уосталом, Ако је Црна Гора заиста ”демократско друштво европских и евроатлантских вриједности” како то да, за разлику од уличног насиља која се догађају широм свијета, мирне литије могу да буду проблематичне у таквом друштву, по било којој основи, камоли да се карактеришу као ”пријетње и уцјене”, како је то учинио премијер Марковић? Наредбама о ограничавању јавних окупљања на двије стотина лица, по мишљењу угледних правника крши се Закон о заштити становништва од заразних болести, јер се подзаконским актима прозвољно мијењају законске норме, а сагласно Уставу, само се увођењем ванредног стања може обезбједити да овакви подзаконски акти могу имати силу закона. Чини су да су ове наредбе у Црној Гори нарочито усмјерене на ограничавање вјерских права православних вјерника.
У том погледу се снажно не слажемо са предсједником Владе да се у Црној Гори закони спроводе ”у духу једнаке примјене” за све, а о тој дискриминацији смо много пута говорили. Подсјећамо на то да је, од свих традиционалних Цркви и вјерских заједница, само Православна Црква остала без уговора са државом о уређењу питања од заједничког интереса и да се само њеном свештенству и монаштву ускраћују дозволе за боравак. О једнакој примјени посљедњих епидемиолошких мјера и прописа тек нема ријечи. Православни епископи, свештеници и вјерници су привођени, хапшени, задржавани, притварани, осуђивани и кажњавани несразмјерно више у односу на остале чиниоце црногорског друштва, међу којима су и многи грађани који су остајали некажњени за иста таква ”дјела” (довољно је поменути вјернике окупљене пред храмовима или колоне аутомобила за Светог Василија Острошког у Боки и за Спасовдан у Кучима, чији су учесници кажњавани, за разлику од колона, сукоба и окупљања, рецимо, поводом 21. маја).
На крају, и поред покушаја погрешног представљања разговора који су вођени као увод у наставак експертских преговора, који су овим јавним иступом премијера малтене саботирани, Епископски савјет остаје отворен да се дијалог и разговори наставе, па и сљедеће седмице, ако у Влади има воље и снаге да искрено и ефикасно приступи овим разговорима.
Власт не може да очекује да ће насиље отимања усмјерено само према православним храмовима и светиња, које је јасно садржано у неуставном и дискриминаторном Закону о слободи вјероисповијести, да буде мирно прихваћено од стране народа, који се ослободио страха након вишедеценијске репресије под комунистичким режимом и његовим насљедницима и јасно поручује свима и у Црној Гори и у свијету: Не дамо светиње!
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки и приморски ДИМИТРИЈЕ
Порука Епископског савјета Српске православне цркве у Црној Гори од 11. јуна 2020.
Подгорица, 11. јун 2020.
Браћо и сестре,
Грађани Црне Горе,
Драги пријатељи,
Ово је други узастопни Тројичиндан, рођендан Цркве, који овдје у нашој држави Црној Гори проводимо у стрепњи да ће овдашња власт покренути остварење својих најава о подржављењу Цркве. У питању је класична најава отимања Светиња и стављања црквених послова и црквене организације – под државну управу. На тај начин се најдиректније и најбруталније у истој мјери крше и црквени канони и Устав ове земље, као и међународно право. Зато данас стојимо пред цјелокупном домаћом и међународном јавношћу, дижући свој глас и као грађани и као вјерујући људи.
Иза нас је годину дана од наше Тројичинданске заклетве, да ћемо бранити своје Светиње. Иза нас је пола године покушаја да са овдашњим властодршцима разговарамо о измјени неуставног и дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. На тај разговор нас је позивала наша људска и грађанска савјест и хришћанска одговорност, али и све релевантне међународне адресе. Пола године слушамо вербални пристанак државних власти на договоре и преговоре, а шта имамо у стварности? Имамо одуговлачење и заобилажење теме на једној, и очигледно спровођење овог неуставног закона на другој страни! Уствари, ова власт, у име демократије, наставља дјело комунистичких власти Црне Горе, која је убила митрополита Јоаникија и више од сто православних свештеника, осудила на једанаест година затвора митрополита Арсенија за ”пропагандну дјелатност”, срушила Његошеву цркву на Ловћену и одагнала народ од Цркве…
Најновија збивања нам недвосмислено говоре да је Влада Црне Горе – практично одустала од дијалога и преговора. Прошло је мјесец дана откако чекамо одговор премијера Душка Марковића на митрополитов допис да се дијалог и преговори наставе одмах послије објављеног ублажавања здравствених мјера почетком маја ове године. До данас га нијесмо добили! Изјава Блажа Шарановића, директора Управе за имовину, од 6. јуна ове године, јасно нам говори да држава – игноришући дијалог и преговоре – почиње са спровођењем дискриминаторног закона! Спроводити одредбе закона чије је одредбе стручна јавност оцијенила као неуставне и дискриминаторне вријеђа људску интелигенцију и грубо нарушава дух елементарног дијалога и договора и основних људских права. Очекивали смо, и био је елементарни ред, да ће се државни органи суздржати од било каквих активности у вези са примјеном овог закона – док се преговори не би окончали. Али не само да то није учињено, већ су својим једностраним правним активностима државне власти потврдиле да нису за преговоре ни договоре, за које су се до сада само вербално, пред домаћом и међународном јавношћу, наводно залагале.
Поред свега тога, ових дана, црногорска власт приводи, хапси и протјерује свештенике и вјернике СПЦ – не правећи разлику између епископа, свештеника и лаика – али правећи невиђену дискриминаторну разлику између црквених и других јавних скупова у Црној Гори. Уочљиво је дискриминаторно поступање државних органа према вјерским обредима у храмовима и испред њих у односу на разна окупљања на улицама црногорских градова, политичким скуповима (како на бурним државним прославама тако и на мирним грађанским демонстрацијама), затим по тржним центрима, дискотекама, градилиштима, у државним органима (довољно је погледати ових дана гужве у институцијама које издају лична документа). Међутим, санкционишу се и у коришћењу својих права се спрјечавају само православни епископи, свештеници и вјерници! Током званичног трајања епидемије болести COVID-19 у Црној Гори, здравствене мјере су селективно примјењиване и биле су негативно и репресивно усмјераване само према нашим вјерским обредима. Због тога је дошло до привођења митрополита Амфилохија, притварања епископа Јоаникија и других наших свештеника, а ево и до протјеривања свештеника – први пут у историји Црне Горе – који су, претходно, са највиших државних адреса, проглашени за ”илегалце”, ”окупаторе” и ”непријатеље државе”! У темељима свега овога је бесмислена и анахрона тежња владајућих структура да секуларна, мултиконфесионална и грађанска држава, на почетку 21. вијека, прави своју ”државну” цркву! Заборавили су чак и онај проглас европских револуционара из 19. вијека, којим се тражило одвајање Цркве и државе, а који јасно и гласно позива: ”Слободна Црква у слободноj Држави”, као и резолуције Европског Парламента, које су позив да се у бившим комунистичким земљама изврши ослобођење од бољшевичког тоталитарног насљеђа и гажења елементарних људских права.
Дужни смо да о свему овоме обавијестимо релевантне међународне адресе о хронологији непосредне дискриминације и примјене двоструких аршина у Црној Гори и о доказима како у овој земљи закон није једнак за све. Сувишно је и говорити о томе да је оваквим непринципијелним и селективним спровођењем здравствених мјера – обесмишљено њихово постојање и сврха њихове даље примјене. Поред велике жртве и човјекољубља које су показали црногорски љекари у болницама и амбулантама – у чему смо им, као Црква, помагали и молитвом и материјалном помоћи – морамо истаћи да смо поједине мјере тзв. здравствених власти доживјели као мјере против Цркве, а не против злокобног вируса. Очевидно, државна власт користи вирус ради афирмације свог још опаснијег вируса – властољубља, као и приватизовања, не само државно-народне, него и црквене имовине.
Не постоје разлози због којег би могли да очекујемо добронамјеран и частан однос актуелног режима према Цркви. Напротив, јасно нам је шта би чекало наше Светиње да се којим случајем њих домогне ова власт. То су, уосталом, доказали и показали и ових дана: недавном продајом акција предузећа ”Свети Стефан хотели”, којем, нажалост, неправедно и безаконо припадају и острвски храмови, као и доношењем одлуке о продаји древне воденице манастира Свете Тројице у Пљевљима. Својим дискриминаторним и неједнаким дјеловањем државна власт поспјешује и вјерску нетрпељивост и несигурност у срединама гдје православни чине изразиту мањину локалног становништва. Сјетимо се само догађања на Свачу, уклањања крста у Мартиновићима код Гусиња са мјеста на коме су остаци цркве срушене од фашиста 1941. године или јучерашњег небивалог рушења конака Светог Василија Острошког на Бриској Гори код Улциња, уз срамно ангажовање Специјалне антитерористичке јединице, као да су сестре монахиње и неколико тамошњих свештеника оружана пријетња за ову државу. Снага државе се не показује силом оружја и насиљем према сопственим грађанима, већ уредним, слободним и некорумпираним институцијама и владавином права за све подједнако.
А сада, овдје пред јавношћу и пред државним институцијама које морају да буду у функцији доброг напретка овог друштва и сваког грађанина, првјенствено обновом правдољубља, објављујемо да наш протест против неправде настављамо мирним и молитвеним литијама. Литијама које ће кренути у свим храмовима црногорских градова од Недјеље свих Светих, 14. јуна ове године и то истим оним улицама на којима смо ових дана могли видјети и друга масовна окупљања – протесте, државне прославе и обичне шетње грађана, којих, Богу хвала, има више од сваког пребројавања. Трудићемо се, као и до сада, да приликом организације литија поштујемо законске одредбе о јавним окупљањима. Наше литије иду ка остварењу четири циља: мир, љубав, правда и братско помирење! И тај ћемо циљ постићи, уз Божију помоћ.
Позивамо представнике црногорске Владе и скупштинске већине – оне који су предложили и изгласали овај неуставни и дискриминаторни анти-закон, као и оне који очигледно намјеравају да га спроводе силом на срамоту, да одустану од својих једностраности и ината, и да државу са њеним правним поретком, градимо заједнички, у договору, поштујући Устав и Божију правду. Позивамо их на братску слогу и помирење, на исцјељење од братомржње, али истовремено, као свештенство и монаштво Српске Православне Цркве у Црној Гори поручујемо, потврђујући свенародну заклетву: НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!
Слава храма у Кутима
И ове године свечано је прослављена храмовна слава храма Свете Тројице у Кутима. Свету Литургију служио је парох јереј Александар Грчић. Послије литије пререзан је славски колач а дружење је настављено у парохијском дому уз трпезу љубави коју је припремио овогодишњи домаћин славе Мирослав Батинић. За домаћина следеће године пријавио се Славко Радовић.
Владика Атанасије у посјети Косову и Метохији
Владика Атанасије служио у Косовском Поморављу
Његово Преосвештенство, умировљени Епископ захумско-херцеговачки, г. Атанасије, служио је свету Архијерејску литургију у храму светог цара Константина и царице Јелене, у селу Коретише у Косовском Поморављу. Епископу Атанасију су саслуживали архијерејски заменик и игуман манастира Драганац, о. Иларион, игуман манастира Архангели, отац Михаило, као и свештеници гњиланског намесништва.
више на: http://www.eparhija-prizren.com/
Владика Атанасије богослужио у Љевишкој на Духовски понедјељак
Његово преосвештенство умировљени владика захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић), уз благослов Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г. Теодосија, началствовао је на Духовски понедјељак, 8. јуна, Светом архијерејском литургијом у цркви Богородице Љевишке у царском Призрену.
Владици Атанасију саслуживали су архимандрит Михаило, игуман Светих Архангела, јеромонах Исидор, проректор Призренске богословије, јеромонах Андреј (Дечанац), професор богословије, и отац Ђорђе Стефановић, старјешина храма Богородице Љевишке у Призрену.
више на: https://mitropolija.com/
Фондација „Свети Вукашин” уручила помоћ породици Миодрага Јахуре
Фондација „Свети Вукашин”, која дјелује при Епархији захумско-херцеговачкој и приморској, уручила је помоћ Миодрагу Јахури и тим поводом секретар Фондације, презвитер Милош Мандић је изјавио:
Драги сви,
желимо да вас обавијестимо, да је наша заједничка акција успјешно спроведена и да смо нашем брату Миодрагу Јахури поклонили краву. Желимо да се захвалимо добрим људима који су помогли, пароху суторинском Стевану Дурићу и о. ђакону гатачком Александру Црногорцу, који су заједно са г. Савом Тараном пронашли краву обезбједили превоз и отишли по њу. Желимо да се захвалимо Хотелу Бијели Платани на њиховој донацији, власницима и радницима Кафе Гардена на њиховој доброј вољи и донацији, а највише се захваљујемо свима вама којима само Бог зна име и жељу вашег срца да помогнете г. Миодрагу Јахури. Хвала и нашем оцу и брату јерођакону Теофилу који је био са нама.
И заиста је велика радост за породицу Јахура, који су нама свима неизмјерно захвални.
Христос васкрсе!
Слава храма и Општине Гацко
У недјељу је у Гацку прослављена слава храма и слава Општине Гацко. Посебне околности нису ометале прослављање рођендана Цркве. Светом Литургијом је началствовао игуман манастира Завала Василије (Копитић) уз саслужење локалног свештенства. У току Литургије, након прочитаног Јеванђеља, народу се бесједом обратио парох невесињски јереј Славко Лаловић.
Након Литургије литија је прошла градом, испред новог храма Свете Тројице, а затим је преломљен крсни хљеб. Скромно послужење је уприличено у порти Храма.
Нећу вас оставити сиротне… – Празник Силаска Светог Духа Утјешитеља у Мостару
И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утјешитеља, да пребива с вама вавијек … Нећу вас оставити сиротне, доћи ћу к вама…
Догађајем Силаска Светог Духа на апостоле испуњено је обећање Господа Христа дато у Његовој опроштајној бесједи. Након Страдања, Васкрсења и Вазнесења долази Утјешење – Силазак Светог Духа на апостоле.
Педесетница у требињском Саборном храму
На Празник Силаска Светог Духа на апостоле – Тројичиндан – Духове – Педесетницу, хришћани ових крајева сабрали су се на Светој литургији у Саборном храму у Требињу, као и у другим храмовима на подручју Града Требиња. Сабрањем у Саборном храму началствовао је протопрезвитер ставрофор Дражен Тупањанин, којем су међу свештенством саслуживали требињски оци: Никица Ајдер, Драгиша Томић, Мирослав Ратковић, Милош Мандић, као и ђакон Павле Ратковић. Након прочитаних одјељака из Дјела светих апостола и св. Јеванђеља, о. Дражен је бесједио о читаној Ријечи Божијој.
Тројичиндан у манастиру Дужи
У цркви Покрова Пресвете Богородице у Дужима данас, 7. јуна 2020. године, литургијски је прослављен празник Свете Педесетнице (Силазак Светог Духа на апостоле, Тројичиндан, Духови). Свету Литургију служио је јереј Петар Плавшић. После отпуста Свете Литургије служено је празнично вечерње Свете Педесетнице, на којем су прочитане посебне молитве.
Окупљени народ је још једном показао да је Црква заједница, духовна породица окупљена око Господа Исуса Христа, апостола и светитеља, из које црпимо живот и која нас води ка спасењу.
Света Педесетница у Раптима на Бобанима
Празник Силаска Светог Духа на апостоле – Света Педесетница свечано је прослављен у храму Воздвижења Часног Крста у Раптима на Бобанима. Свету Литургију служио је надлежни парох протојереј-ставрофор Борис Бандука. Тројчиндан је саборни дан и прислуга вјерног народа овога краја. Храм у Раптима више пута је обнављан и не зна се тачно када је саграђен. На улазу у храм постоји натпис на којем пише да је храм обновљен 1898. године.
У току посљедњег одбрамбено отаџбинског рата храм је био оштећен и девастиран. Његова обнова је започета прије десетак година, а тачно прије годину дана освећење обновљеног храма извршио је Преосвећени Епископ Димитрије.
Храм се налази на самој линији разграничења између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.
