Од 8. до 11. фебруара 2018. одржаће се пети по реду годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“. И овога пута планирано је да се у оквиру разноврсних форми на што бољи начин успостави плодан дијалог Цркве и теологије са осталим релевантним чиниоцима јавног живота. Као и до сада, најзаступљенија форма биће панел дискусије, којих ће бити одржане четири. Реномирани стручњаци из различитих области дискутоваће на сљедеће теме:

• „Депресија – болест савременог доба“,
• „Изазов клерикализма у Цркви“,
• „Православна етика и дух капитализма: да ли православни народи пропадају?“ 
• „Умјетност и канон: између аутентичног ропства и (не)аутентичне слободе“.

О све актуелнијем проблему модерног човјека – депресији – разговараће др Биљана Лакић (национални координатор за ментално здравље Републике Српске), проф. др Миро Јаковљевић (сa Медицинског факултета у Загребу) и теолог Дејан Николић (професор богословије у Нишу).

О изазову клерикализма унутар Цркве разговараће проф. др Томас Бремер (са Католичког богословског факултету у Минстеру, Њемачка), мр Данило Павловић (игуман манастира Житомислић) и доц. др Александар Ђаковац (са Православног богословског факултета у Београду).

На увијек актуелне економске теме, посебно са аспекта православног богословља, говориће наши реномирани економисти проф. др Борис Беговић (са Правног факултета у Београду), мр Небојша Катић (самостални пословни консултант из Лондона) и доц. др Растко Јовић (са Православног богословског факутета у Београду).

Коначно, о умјетности ће расправљати академик Миливоје Унковић, проф. др Милета Продановић (са Факултета ликовних уметносту у Београду) и проф. др Тодор Митровић (са Академије СПЦ за уметност и конзервацију).

Поред панел дискусија, по први пут биће заступљена форма краћих презентација на актуелне теме, по узору на свјетски чувену ТЕД серију. Тако ћемо имати прилику да од др Лазара Супића (са универзитета Беркли) слушамо о вјештачкој интелигенцији, о доживљају случајности у савременој физици говориће мр Иван Шупић (са Института фотоничких наука у Барселони), те о Курану као књизи о Богу, човјеку и космосу, од доц. др Кенана Мусића (са Факултета исламских студија у Сарајеву).

Централно предавање одржаће знаменити амерички теолог грчког поријекла, Аристотел Папаниколау, који ће говорити о односу православља и секуларизма.

Такође, у оквиру симпосиона биће уприличене и 2 изложбе: изложба Ане Митровић и Јелене Илић под насловом „Стаклена башта“, као и изложба фотографија „Алергија“ Милинка Милићевића.

Коначно, биће промовисана и капитална издања двају српских високошколских установа, у Београду и Фочи: О књизи Руски путеви српског богословља: школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917 Владислава Пузовића говориће проф. др Богољуб Шијаковић са ПБФ у Београду, проф. др Дарко Ђого са ПБФ у Фочи и проф. др Горан Латиновић са Филозофског факултета у Бањалуци, док ће о издањима ПБФ у Фочи говорити декан факултета проф. др Владислав Топаловић, проф др. Мирко Сајловић,  доц. др Драго Перовић са Филозофског факултета у Никшићу и г. Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере Републике Српске.

БРОШУРА

ТЕОЛОГИЈА У ЈАВНОЈ СФЕРИ 2018.
8-11. фебруар, Културни центар Требиње

Четвртак 8. фебруар

10-10.45 ч. : Отварање
11-13 ч. : Панел дискусија: Умјетност и канон: између аутентичног ропства и (не)аутентичне слободе
17-19 ч. : Панел дискусија: „Изазов клерикализма у Цркви“
19-20 ч. : Отварање изложби „Стаклена башта“ и „Алергија“

Петак 9. фебруар

10.30-12.30 ч. : Панел дискусија: „Православна етика и дух капитализма: да ли православни народи пропадају?“
16.30-18.30 ч. : Панел дискусија: „Депресија – болест савременог доба“
19-20 ч. : Промоција књиге Руски путеви српског богословља: школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917 Владислава Пузовића

Субота 10. фебруар

10.30-12.30 ч. : Кратка предавања на теме:
„Вјештачка интелигенција“; „Случајност у савременој физици“; „Куран – књига о Богу, човјеку и космосу“
16-17 ч. : Промоција издања ПБФ Фоча (Градска библиотека)
17.30-19.30 ч. : Главно предавање: Аристотел Папаниколау „Православни секуларизам“
19.30 ч. : Затварање

Недеља 11. фебруар:
9 ч. : Света литургија, Саборни храм Преображења Господњег

Предсједник Центра за философију и теологију у Требињу Владан Перишић рекао је да је основна идеја симпосиона „Теологија у јавној сфери“, који се пети пут одржава у овом граду, да се теологија доведе у што је могуће плоднији дијалог са најразличитијим областима јавног живота – природним наукама, економијом, философијом, политиком, социологијом, умјетношћу.

Поводом предстојећег 5. симпосиона „Теологија у јавној сфери“, који ће бити одржан од 8. до 11. фебруара у Требињу, у организацији Центра за философију и теологију, Перишић је истакао да с обзиром на то да и у теологији, као и у свакој другој области постоји опасност од уљуљканости у сопствени дискурс и од прављења све већег јаза према другим сферама духовног и интелектуалног живота, непосредан сусрет са другима често може бити отрежњујући и да је управо то задатак ових скупова.

„Као што све ове поменуте области имају шта научити од теологије, и она може много да научи од њих и тако се узајамно обогаћивати и оплемењивати. Али, да би теологија учила потребан јој је један предуслов – да буде свјесна тога и да то себи смирено призна да, сама по себи и ослоњена искључиво на традицију, не зна и не разумије много шта на примјер квантну физику, теорију релативитета, савремену умјетност, теорију еволуције, теорију струна, генетику и још стотине других области и подобласти чије би боље познавање и правилније разумијевање несумњиво допринијело и њеном развоју али и бољем одговору теологије на најразноврсније изазове савременог доба“, навео је Перишић.

Он је оцијенио да се тако, уз помоћ како домаћих тако и страних еминентних стручњака из најразличитијих области који своје знање умију да презентују на популаран начин поједностављујући али истовремено не искривљујући предмет своје науке, и теологији отварају врата ка новим свјетовима који, сваки на свој начин, може бити релевантан за њу.

„Један овакав пројекат од посебног је значаја посебно за нашу средину у којој се плодотворан сусрет теологије и науке не може видјети баш често. Он је важан и за саму теологију јер је постепено ослобађа потенцијалне самодовољности и самозадовољности које једну крајње узбудљиву духовно-интелектуалну дисциплину понекад претварају у јефтину апологетику и тако је од друштвено релевантног чиниоца склањају на маргине“, истакао је Перишић.

Овај симпосион, каже он, захваљујући веома компетентним учесницима, који радо учествују у овом занимљивом пројекту, као и изазовним темама које су сваке године другачије, увијек је одлично посјећен.

„У публици се, поред заинтересованих Требињаца, може видјети и мноштво студената углавном, али не искључиво теологије из Београда, Фоче, Бањалуке и других мјеста, којима није тешко допутовати само да би присуствовали једној оваквој интелектуалној гозби“, нагласио је Перишић.

Он је изразио наду да ће се и овог пута вратити кући обогаћени новим знањима и заокупљени новим интересовањима носећи са собом једно другачије духовно и интелектуално искуство.

Извор:СРНА